Ima nešto od srca do srca

Posvećenici detektivskih misterija bez problema razaznaju nijanse između blaga, uspešne konfekcije i bofla, ali onima ne toliko verziranima teško pada detektovanje razlika između Čendlera i, recimo, Ti Ejč Grejča (Hejzijevog „oca“). Sve je to nekako pulp.

Srećom, pružila nam se zlatna prilika da u prevodu, iz prve ruke, upoznamo jedan od istinskih, potvrđenih bisera detektivskog (pod)žanra. Čarobna knjiga, verovatno na krilima značajnog uspeha izdanja Milenijumskih misterija Stiga Lašona, odlučila se za izdavanje Anđeoskog srca Vilijama Hjortsberga.

Roman datira još iz sada zbilja daleke 1978. godine, a do nas je  ranije došao posredno, putem filmskog medija. Anđeosko srce je mnogima dobro poznat filmski naslov s kraja osamdsetih i možda i najbolja režija Alana Parkera. Veza između ove dve inkarnacije iste priče o kobnoj istrazi privatnog detektiva Hatija Anđela je sugerisana i izborom idejnog rešenja na naslovnoj strani srpskog izdanja – pred nama je prepoznatljiv (zlokobni) lik Roberta De Nira koji je u Parkerovom remek-delu podelio ekran sa Mikijem Rurkom kao savršenim filmskim ovaploćenjem glavnog junaka.

Samim tim, kao neizbežna stavka u procesu utvrđivanja kvaliteta romana, nameće se poređenje sa ovim filmskih klasikom. Mada se taj proces očigledno odvija u invertiranom pravcu, nije bez smisla i povoda. Naime, Hjortsbergov stil u velikoj meri nalikuje jeziku filmskih scenerija. Ovaj pisac čvrsto veruje u potentnost misterije koju je istkao, te ne gubi vreme, gotovo ni retka, na meandriranja o smislu i svrsi života u svetu koji nam se iz dana u dan sve brže i brže urušava. Hjortsberg se drži ogoljene rečenice, brze i učinkovite dijaloške razmene koja nužno donosi barem nagoveštaj narednog traga i naglašenog ritma. Sve to praćeno znalački odabranim i inkorporiranim detaljima kojima ova nesvakidašnja priča dobija na neophodnoj atmosferičnosti. U svetlu takvih zahvata, zavodljivost i upečatljivost dođu kao prirodne posledice.

Vilijam Hjortsberg svoju misteriju oneobičava i čini razaznatljivom u odnosu na čitavu armiju naslova sličnog kova i srodnih ambicija uvođenjem motiva vudu magije. Poratni Njujork tako posluži i kao zgodna pozornica za još jednu rundu okršaja dobra i zla i još jedan pokušaj čoveka da utekne pred neizbežnim. Detektiv Hari Anđelo, od strane misterioznog ekscentrika unajmljen da pronađe nekadašnju muzičku zvezdu koga gotovo svi smatraju upokojenim, ne spoznaje svet. Nakon krvoprolića, kakav je bio Drugi svetski rat, kasno je za takve spoznaje; jedino što mu se nudi je prilika da, prateći klupko događaja koje je nemoguće pojmiti raciom, spozna sebe. Uz put, Anđelo će istražiti i gotovo paralelnu dimenziju stvarnog života - samosvojan, skriveni grad koji, posvećen drevnim ritualima i atavisičkim uverenjima, bitiše nekad na rubovima, a nekad i u samom srcu metropole kao što je Njujork.

Anđeosko srce je istinska poslastica za poklonike žanra, a može da posluži i kao inicijalna kapisla za one koji osećaju zov egzotičnog i onostranog, ali pre svega je štivo koje i preko trideset godina po nastanku uspravno stoji kao rečit argument u prilog onima koji se i dalje opiru fašistoidnoj i u ogromnoj većini slučajeva apstraktnoj i isfabrikovanoj polarizaciji književnosti na dela visokg i nižeg ranga.