Na albumu prvencu, Ika nas vodi na jedno intimno putovanje, i usput daje lekciju svima da to može i “ovako”
Ika je bend koji predvodi Ivana Smolović, žena koja ima više inkarnacija i jedan veliki talent. Da li kao vokal elektro postave Intruder ili kao zvezda cover benda Writers of Fiction, gost vokal kod drugih bendova, Ivana poseduje jedan od najboljih glasova na domaćoj sceni. Bilo je samo pitanje dana kada će ona taj talenat iskoristiti za nešto što bi u potpunosti bio njen izraz.
Za njenu sklonost prema akustičnom folku se saznalo još 2007. kada se pojavila pesma Bubble na kompilaciji Jutro će promeniti sve. Otad su protekle tri godine i prvi utisak pri susretu sa pločom Sweet Path of Gold je da je vredelo čekati.
Na stranu da je ovakav intimistički pristup gotovo neviđen do sada na domaćoj sceni, Ivana/Ika je od svog debi albuma napravila jednu koherentnu celinu, čije su osnove ogoljen akustični zvuk i ženski rukopis. I kad to kažem, ne mislim na ženskasto, a suštinski površno uživljavanje u razna emotivna stanja, ispevano na engleskom, što već znači neku vrstu autorske odstupnice, već na iskreno, proživljeno, a zatim promišljeno iskustvo preneto u tri minuta pesme.
Možda joj to nije bila namera, ali Ikin album se sluša i oseća najbolje tokom prolaženja kroz nekakav emotivni brodolom. Numere o neminovnosti odlaska (Saying Goodbye) ili bespomoćnosti koju ljubav izaziva (True Love Feels Like Hell), čijem posebnom tonu doprinose prisustvo klavira i violine i usporena, ispunjena šapatom Us Two predstavljaju vrhunac ovog albuma. Nasuprot melanholije, koja boji atmosferu ovog albuma, stoje poletna Take Me to the Bar i Monday Morning, koja podseća na radove Nicka Drakea.
Ono što je karakteristično za akustične postave je pitanje koliko muzika u kojoj su presudni glas i gitara u stanju da drži pažnju, koliko je moguće pobeći od neminovne jednoličnosti zvuka. Ika se solidno izborila sa ovim izazovom, uglavnom zahvaljujući prisustvu violine (najizraženije u naslovnoj numeri Sweet Path of Gold i Small Town Fair).
Ali možda je zgodno razmišljati da se u nekom narednom periodu instrumenti uključe u struju, što može da dovede do još zanimljivijeg rezultata. Trenutno, Ika je više bliža Feist, nego domaćoj verziji Cat Power, što je poređenje koje se često čuje kad se priča o ovom bendu. U ovom bendu postoji potencijal da zvuči još snažnije, još upečatljivije, a za to je potreban izvestan rizik.
Sweet Path of Gold nije ploča za svako doba dana ili godine, jer i pored izvesnog lepršavog ugođaja zahteva vašu pažnju. Ali u pravom trenutku će vam doći kao pravi melem, a onda će taj trenutak dugo trajati.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari