Kako udovoljiti znatiželji

Kablovski kanal Discovery proslavio je prošle godine 25 godina od početka emitovanja u Evropi. Discovery je jedan od najjačih brendova na globalnom televizijskom tržištu, sa prepoznatljivim sadržajima koji spajaju oblast nauke i svakodnevnog života na ozbiljan ali i popularan način. 

U Srbiji su emisije koje proizvodi i emituje ovaj kanal među najgledanijima, a prošle nedelje je zbog uvođenja marketinške ponude u programima u Beogradu boravio potpredsednik kuće za Evropu, Bliski Istok i Afriku, Paul Welling. Sa raspoloženim Wellingom smo se sreli u studiju Digimedia, i u kratkom razgovoru pokušali da saznamo više o brendu Discoveryja, planovima, načinu proizvodnje, i o emisijama koje govore o pop kulturi.  

POPBOKS: Prošle godine se navršilo 20 godina postojanja kanala Discovery. Recite nam za početak nešto o počecima i istoriji kanala.

Paul Welling: Zapravo je reč o 20 godina emitovanja u Evropi, a 25 godina postojanja američke kompanije. Ideja o kanalu Discovery je potekla od čoveka po imenu John Hendricks. On je verovao da su svi ljudi neutaživo u osnovi znatiželjni – mi jednostavno želimo da imamo više, da naučimo više.

Govorimo o žeđi za znanjem?

Upravo tako. Hendricks je gledao tadašnju televizijsku ponudu u Americi – nagradne igre, talk showovi, sapunice... i zaključio je da ne postoji prostor na televiziji ispunjen zabavnim sadržajem zasnovanim na znanju i činjenicama. Tako je došao na ideju da pokrene Discovery u Americi, koji je tokom vremena prerastao u veliku međunarodnu kompaniju.

Discovery trenutno broji više od 21 brenda. Šta povezuje kanale kojima rukovodite i kako biste odredili trenutnu poziciju Discoveryja na globalnom medijskom tržištu?

Kada govorimo o oblasti edukativno-zabavnog programa, Discovery je broj jedan u svetu. On je najveći non fiction brend. Takođe, mi smo lideri i kad je reč o proizvodnji programa sa tom sadržinom. Imamo ogromnu biblioteku sa programima koje proizvodimo, i mislim da je to bila činjenica koja je prirodno dovela do ideje o pokretanju novih kanala. Sve te brendove povezuje ideja o čovekovoj znatiželji, bez obzira da li je reč o kanalu za decu, koji se još uvek emituje samo u Americi, o lifestyle ili ekološkom kanalu. U svim našim programima uvek postoji nešto što nas vodi do ideje o znatiželji i potrebi za sadržajem zasnovanom na činjenicama. Kad govorimo o poziciji, treba uzeti u obzir da je Discovery već neko vreme kompanija kotirana na berzi, i da je kanal dostigao cifru od 1.5 milijardi pretplatnika širom sveta. Program se emituje u preko 180 zemalja. On dakle spaja različite ljude.

Ideje su dobrodošle: Mi nismo samo američki ili britanski brend, mi smo internacionalni brend. Upravo zbog toga, bilo koja dobra ideja, koja dolazi iz bilo kog kraja sveta, je dobrodošla. I ovom prilikom želim da motivišem producente da, ukoliko imaju neku zanimljivu ideju stupe u kontakt sa nama. Imamo dobra iskustva kad je reč o saradnji se ’trećom stranom’, odnosno sa nezavisnim produkcijama. Imamo sajt preko kog ljudi mogu da nam šalju svoje ideje, koje ćemo ozbiljno razmotriti, nakon čega ćemo ljudima poslati odgovor.

Koja su vaša zaduženja u firmi?

Ja sam na čelu sektora za tržišta u razvoju, koji obuhvata kanale Discoveryja u Evropi, Rusiji, Africi i na Bliskom Istoku. Veliki deo sadržaja kanala se proizvodi u Americi, tako da je moj posao da vidim koliko oni odgovaraju tržištima koje sam nabrojao, i koliko i kako mogu da se prilagode. Takođe, u moj resor ulaze i brojne marketinške i medijske aktivnosti.

Koliko dugo je Discovery na srpskom tržištu i kakve ambicije imate u ovom regionu?

Na srpskom tržištu smo od 2001, dakle skoro 10 godina. Tokom tog vremena smo pokrenuli nove brendove, najskorije smo uveli Discovery HD Showcase, kao i ID Investigation Discovery. Kada je u pitanju ovaj region, cilj nam je da uvedemo i predstavimo nove sadržaje, a sada u Srbiji uvodimo i prodaju reklamnog prostora na Discoveryju i Animal Planetu, i to je razlog moje posete Beogradu. Pozvao bih i sve zainteresovane da nam se pridruže na društvenoj mreži facebook, oficijelna stranica se zove Discovery Networks Srbija – tako će uvek moći da budu u toku sa aktuelnim dešavanjima i emisijama u Srbiji.

Koliko prostora na kanalu Discovery ima pop kultura i gde vidite vezu između pop kulture i ideje koja stoji iza Discoveryja?

Kao što sam rekao, sadržaji zasnovani na činjenicama i znanju čine jezgro kanala, ali je on za mene pre svega televizijski kanal i mora da bude zabavan, moderan i povezan sa publikom. Kao i muzika, ili bilo koja druga oblast pop kulture, i on mora da se menja s vremenom. Na početku, ili pre 15 godina on je bio "strejt" dokumentarni program, sa glasom naratora, emisije su trajale sat vremena. Imali ste tada sat vremena na kablovskoj televiziji. Sada je to drugačije - imate osobu koja predstavlja sadržaj, koja mora da bude "strastveni ekspert", koja mora da veruje u to što radi i mora da ima sposobnost da predstavi određenu temu. Oni tako postaju "lica kanala", a to je trenutak pop kulture, trenutak kada se ljudi poistovećuju sa određenim licima, koji onda postaju važan deo brenda. Serijal Razotkrivanje mitova (MythBusters) je odličan primer za to. Takođe, postoje emisije u kojima dovodimo ljude na pozornicu, povučemo se i pustimo ih da rade to što rade i da pričaju o svojim životima i zanimanjima ili hobijima, kao i o tome kako to rade, kao na primer u serijalu LA Ink. U toj emisiji se dešava da obični ljudi dolaze u centar zbivanja kao i da mnoge poznate ličnosti uđu u prodavnicu i postanu junaci epizode. U jednoj od poslednjih epizoda ste mogli da vidite Lady GaGu. Uvek možete da se zapitate da li postoji veza između Lady GaGe i Discoveryja, ali ja mislim da postoji - u tom smislu što slušate njenu istinitu priču o tome zašto želi da se istetovira i zašto želi da istetovira baš određeni motiv, šta joj on znači, a Discovery je tu da to zabeleži i prikaže.

Čini mi se da je to najbliže što je Discovery prišao pop kulturi. Sa druge strane, imali ste i gostovanje Metallice u serijalu Usporen snimak (Time Warp), i čini mi se da je tu spoj između znanja i muzike bio još očigledniji. Da li možete da nam kažete više o konceptu te emisije?

Kada pogledam unazad na vreme koje sam proveo u Discoveryju, mogu da kažem da se tokom perioda od nekoliko godina uvek pojavi emisija koja menja stvari, koja radi nešto neverovatno drugačije, što ranije niste mogli da vidite. To je, po mom mišljenju, slučaj sa emisijom Usporen snimak. Emisija je rađena sa slow motion kamerama koje sve hvataju do najamanjih detalja. Bilo je neverovatno kad smo je prvi put gledali, prokomentarisali smo da ona nevidljivo čini vidljivim. Taj koncept može da učini najjednostavnije radnje iz svakodnevice užasno zanimljivim – kako pucaju baloni, kako pas otresa vodu posle kupanja... Emisija uzima te situacije i daje im sasvim drugačiji smisao.

Koliko vremena je potrebno da se proizvede emisija kao što je Poslednji dan u životu (Final 24) i da li možemo očekivati još neku sezonu?

Nažalost, taj serijal se neće nastaviti. Snimljene su samo dve sezone. Njena draž je u tome što sadrži dosta rekonstrukcije. Ona je snimana oko šest meseci, upravo zbog obilja materijala kroz koje treba da se prođe. U proizvodnju emisije kao što je Poslednji dan u životu je uključeno puno ljudi. Discovery teži ka tome da upošljava nezavisne producente. Imamo naš studio u Americi i imamo naše producente, ali je većina programa naručena od "treće strane". U tom slučaju sa naše strane imamo izvršnog producenta koji je zadužen da nadgleda projekat. Dakle, uglavnom stvari funkcionišu kao udruživanje Discoveryja i "treće strane". Mogu da najavim da ćemo imati još jednu emisiju koja će biti jednako uzbudljiva. Zvaće se Ripped From the Headlines, a počećemo da je emitujemo u septembru. Ona će detaljno opisivati opasne i čudne događaje o kojima su pisali mediji, kao što su, recimo neke otmice koje su se dešavale. U njoj će biti dosta rasvetljavanja detalja o tome šta je bio uzrok, kako je to izgledalo hronološki, a osobe koje su prošle kroz te situacije će govoriti o svojim iskustvima. Pre nekoliko godina bismo to verovatno oblikovali kao "suvi" dokumentarac, sada je sve to mnogo uzbudljivije prikazano.

Koja je vaša omiljena epizoda serijala Poslednji dan u životu?

Zanimljivo pitanje. Verovatno je to ona koja se bavi Giannijem Versacejem. Ta priča je ispričana na mnogo načina, ali nikada tako detaljno, uz opise onoga što se dešavalo maltene iz minuta u minut.

Šta možete da nam kažete o planovima kanala Discovery?

Najavio sam malo pre jednu novu emisiju, tako da u tom smeru sad ništa ne bih dodavao. Mogu da kažem da Discovery uvek gleda u pravcu osvežavanja programa, traži nove sadržaje i nove forme, koji bi mu omogućili da se dodatno proširi. Isto tako, gledamo i pokušavamo da nađemo načine da sadržaje učinimo više "lokalnim", da budu bliži određenim tržištima. Veoma sam zaintereovan za ideju kanala ID, kao i za mogućnosti programa iz žanra lifestyle. Mislim da će kanal Discovery uvek biti veliki brend. U poslednje vreme eksperimentišemo sa idejom ’sezone programa’ – smeštanjem puno programa pod zajedničku temu tokom jednog meseca. Na primer, septembar će biti posvećen temi Life on the edge. To je prostor u kom sad eksperimentišemo, pokušavamo da spojimo različite tipove emisija koje imaju zajednički motiv.

Recite mi za kraj koja je vaša omiljena emisija trenutno na Discoveryju?

Moj favorit u ovom trenutku, emisija Vodič iz bezizlaznih situacija (Worst Case Scenario). Ne znam da li ste videli, postoji knjiga sa takvim nazivom koja je neverovatno popularna u Americi i Engleskoj, koja vas vodi kroz ekstremne situacije – šta da radite ako vas napadne krokodil ili se lift pokvari... Emisiju će voditi Bear Grylls iz serijala Preživljavanje (Ultimate Survival), ali će sada biti postavljen u dosta urbane situacije, neće više biti samo u pustinji. U epizodi koju sam video govori se o tome šta treba da radite kad sletite kolimo sa puta na planini, kako da preživite? To je izazov i kad je reč o Bearu Gryllsu i kad govorimo o sadržaju kanala Discovery, koji će biti barem jednako uzbudljiv a ostaće u okvirima njegove koncepcije, zadovoljavaće potrebu za znanjem zasnovanom na činjenicama iz svakodnevnog života.