Pred punom baštom SKC-a sinoć je prašila Pekinška Patka
Mesto: SKC, Beograd
Vreme: Petak, 21. maj 2010.
Spektakl ponovnih okupljanja davno raspalih bendova uvek donosi radost vernim ljubiteljima kojima će se ionako svideti svaki reunion, kakav god da je. I takvim događajima je najbolje pristupati na taj način i u startu sa sobom raščistiti oko očekivanja.
Sinoć je bašta SKC-a bila puna ljudi koji su bili srećni zbog ukazane prilike da vide prvi pravoslavni punk bend uživo, bend o kome su slušali i koji su slušali celog života. Bend koji u svakom slučaju predstavlja bitan segment domaće popularne kulture. Ali ko nam je kriv zbog toga što je sve izgledalo kao 30 godina male mature?
Trio iz Novog Sada, Distorzija motorne testere, nastupio je kao prva predgrupa i odsvirao poštenih pola sata pred malim brojem ljudi. Iako ima sve predispozicije da ostavi upečatljiv utisak, DMT nije dovoljno uzdrmao ljude ispred bine i ostvario je ne previše upečatljiv nastup (iako je očigledno bio iskren). Kao druga predgrupa, nastupili su Beograđani Čikine bombone, bend poznat po prepoznatljivoj mešavini punka i rockabillyja (takoreći, psychobilly) i obradama pesama u svom stilu.
Tokom ovog nastupa publika je već osetno popunila baštu SKC-a i razdrmala se, spremajući se za događaj večeri. U prvim redovima su bili primetni verni pratioci i prijatelji benda.
Nešto pre 22h, na bini su već bili Marinko Vukmanović – Mare (bas), Zoran Bulatović-Bale (gitara) i Robert Radić (koji je menjao bolesnog Laslo Pihlera) i na zamračenoj bini, uz dimne efekte koji zaista daju utisak da se sve ovo dešava jedno 30 godina ranije i zvuke Čerčilovog nadahnutog govora započinju koncert. Uz prve zvuke Poderimo rock na binu izleće Nebojša Čonkić - Čonta u svetlom sakou i prepoznatljivim skakutanjem i pokazivanjem palca leve (ili desne?) ruke. Odmah zatim sledi Homburg i predstavljanje benda za koje je bio zadužen Čonta.
Slede Ljubav, Never my love i Kontracepcija, uz Čontine dosetke koje su uglavnom bile blago rečene neefektne, a zatim Šta je zbližilo nas i Neko, jedna od retkih stvari sa drugog albume grupe (Strah od monotonije) koja je sinoć izvedena. Na binu se zatim penje Slobodan Dragaš (iz Generacije bez budućnosti) koji svojim trubom doprinosi izvođenju Gledaj, ja sam svoj.
Čonta potom traži „27 sekundi da se obriše“, i tokom te kratke pauze sa zvučnika čuje govor Josipa Broza Tita o neophodnosti spajanja različitih strana sveta. Ovakve stvari bi sigurno bile besmislene još pre 15 godina, a kamoli sad. No dobro, pesme koje su usledile - Bela šljiva (sa "jebe" umesto "šljivi"), Ja sam panker u sakou starom, Stop, stop (na kojoj je Čontina funkcija dirigenta publici otišla u potpuni besmisao i bizarnost insistiranjem da publika umesto „disko“ kaže „folk“ i prigodnom pričom kako je danas folk ono što je onomad bio disko... zaista neuravnotežen trenutak) i Ori, ori - dovele su auditorijum u stanje ekstatičnog ludila (kad čovek malo bolje razmisli, sve Patkine stvari, bar sa prvog albuma, su dakle hitovi).
Bend je zatim predstavio novi singl o kom se pričalo po medijima (osim pretnji tužbama zbog kršenja autorskih prava) i koji će izaći u julu. Radi se o obradi popularne pesme iz Almodovarovih Visokih potpetica. Nije pesma toliko rđava (sasvim korektna obrada) koliko je problematičan čitav koncept u kom PP planira da snima nove pesme/singlove/albume u sadašnjosti.
Par jugoslovenskih punk hitova Biti ružan, pametan i mlad i Kratkovidi magarac bio je uvertira „b strani novog singla“. U pitanju je pesma pod nazivom Prava ljubav koja je zapravo još jedna obrada, ovog puta pesme Into the Valley benda The Skids. Korektna stvar, ali zaista ništa više od toga.
Sledi serija biseva, od kojih je samo jedan bio unapred planiran. Naravno, Bila je tako lijepa, jedna od dve najveće himne benda odsvirana je pred kraj koncerta. Druga, Bolje da nosim kratku kosu, nije izvedena na iznenađenje dela publike. Pretpostavlja se da je tako odlučeno usled već pomenutog sukoba bivših drugara iz benda.
Hvale vredni bisevi u kojima su se opet čuli Kratkovidi magarac, Bela šljiva, Biti ružan pametan i mlad, i opet Bila je tako lijepa su očigledno zaista bili neplanirani i izvedeni kao zahvalnica publici što ni posle paljenja svetla i puštanja muzike koja treba da označi kraj koncerta, nije htela da ode. Lep i emotivan gest.
***
Posle sat do\ivljenih vremena, utisci su pomešani. S jedne strane, to je bila Pekinška Patka koja je odsvirala dobar koncert. S druge, uprkos pozitivnoj energiji koju je Bale, ostavljajući utisak najvećeg punkera među prisutnima, sejao po bini svojim kreveljenjem, koncertu kao da je falilo nešto što je onaj na Exitu imao - kao da je bilo suviše naivno i kao da je falilo više punka, da se tako izrazim.
Jasna je i sasvim legitimna želja čelnih ljudi benda i organizatora da se iskoristi potencijal statusa kultnog benda koji Pekinška Patka ima u uskim krugovima i napravi zanimljiva priča od toga, ali i posle koncerta u SKC-u ostaje aktuelno pitanje da li to u 2010. godini može imati bilo koju drugu vrednost osim istorijske?
Ne može se poreći iskrenost sa kojom su gospoda (zaista ostavljaju utisak gospode, ne punkera) iz Patke odsvirali koncert. A ne može čovek ništa da im zameri ni kad vidi koliko je sreće prisutno na njihovim licima dok nastupaju u ovim godinama. Istina je, na žalost, da je za ovakve bendove najzahvalnija pozicija na polici imaginarnog punk muzeja.
Konačni utisak je da je glavni plus to što će gomila ljudi koja je rođena posle raspada benda moći da kaže da je bila na Patkinoj svirci. Istina, biti na Patkinoj svirci početkom 80-ih je sigurno bilo kul, ali danas se to svodi na sam kuriozitet prisustvovanja „velikom događaju“. Patki je mesto u legendi, sa tugom u srcu saopštavam.
Na nivou gimmicka, bend je, dakle, isporučio ono što je obećao, ali donekle zastrašuje najava da se ovim koncertom otvara put za njih još nekoliko (večeras Zagreb, u avgustu Kalemegdan...), kao i za singlove i albume (proleće iduće godine). Slično kao što je Luna (opet Bale) svoje okupljanje posle x godina ograničila na (odličan) nastup na Exitu, možda je tako trebala i Pekinška Patka.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
dr (gost)
| 22.05.2010. 16.55.07
Malo obavestenje autoru teksta: Laslo Pihler nije svirao na koncertu, zbog bolesti. Menjao ga je Robert Radic. Sto se svirke tice, ocekivao sam bar da odsviraju vise stvari sa "Monotonije". Ovako, sto se mene tice, nastup na Exitu cu pamtiti, ovaj od sinoc zaboraviti.
-
Q? (gost)
| 22.05.2010. 17.23.58
Da li je to bio Laslo Pihler ili mozda Robert Radic?
-
Milan NS (gost)
| 22.05.2010. 18.03.59
Bio sam na oba povratnicka koncerta i ako nista drugo, makar je gitarista juce razbio za razliku od Srete na Exitu koji nije uzeo gitaru u ruke 30 godina (videti snimke sa Exita na Youtube gde jos jedan gitaros sedi polu-neprimetno sa strane ne bi li vadio Sretine greske).
-
Neko Case (gost)
| 22.05.2010. 18.57.53
Sjajna recenzija koncerta.
Potupno se slazem!
Pored uvodne "poderimo rok", najsjanija tacka na koncertu je bila kad su svirali "Neko" sa S.o.M. Steta sto nisu uvrstili i taj album u repertoar (obzirom na postavu izmedju ostalog...)
-
al (gost)
| 22.05.2010. 19.31.44
Cila nije svirao bubnjeve,vec Robert Radic.Za ovakvu vrstu svirke bolja je i najgora klupska svirka,nego najbolja na Exitu i slicnim festivalima...Jos da je prostor bez SS obezbedjenja,pa da klinci nesmetano skacu s bine.Bilo je dobro i infantilno.Upravo ono sto se od prve generacije punka i ocekuje.Prazna glava i puno piva.A,kad jednog dana dovedete Bad Religion (ako vas ne miniraju desnicari,kriptodesnicari i sl.),onda moze i jasan stav i postena muzicka recenzija...
-
duci (gost)
| 22.05.2010. 19.38.55
Za mene kao `klinca` bilo je korektno,jer videti jedan bend koji je za sobom ostavio trag nije mala stvar.. zao mi sto nisu svirali vise sa monotonije i bolje da nosim kratku kosu
-
jocke (gost)
| 22.05.2010. 20.02.04
dobra svirka, ali jos bolje sto ce mozda nastupati na kalemegdanu... ne treba da odu u legende nego da prase dok jos mogu kao real mckenzies
-
star covek (gost)
| 23.05.2010. 13.24.01
ja nisam isao da ne padnem u depresiju. ne volim te zombi povratke, banalizovanje kulta radi licne zabave, to je sebicno.
-
VI (gost)
| 23.05.2010. 22.17.01
Ipak mi je drago sto sam bio na koncertu, a pripadnik sam te generacije koja je krajem sedamdesetih bila u tinejdz fazi...Da, Bale je stvarno odlican gitaros, Conta je bio u solidnoj formi, ritam sekcija vise nego dobra,predgrupe OK, posebno Cikine bombone...Sve u svemu, veoma prijatno vece !
-
pare pare pare pare ocu (gost)
| 23.05.2010. 22.59.02
Ono po cemu se oni razlikuju od Real Mckenzies je to sto su imali pauzu od 30 godina. Za to vreme gitare nisu pipali, tako da je ovo mimikrija i ne moze imati isto postovanja kao bendovi ili autori koji rade u kontinuitetu. Ok su to odsvirali, svaka cast ali tu nema P od panka. Nazalost sada se kupi kajmak koji onda nisu skupili, sto ne bi bilo lose ni pogresno da nemaju pesme koje su bas protiv toga tako da sve izgleda malo smesno. Kao sto je smesno najaviti originalnu postavu benda i onda svira bubnjar Velikog Prezira zbog koga i zvuce tako energicno. Shatro bolestan Pihler. Vazi.
-
Dobar znak (gost)
| 24.05.2010. 00.38.55
jocke, slažem se potpuno u vezi tog odlaska u legendu. Tamo se ide posthumno. Ovo je jedna od onih recenzija koje me nerviraju preko svake mere upornim ponavljanjem kako neko treba da okači gitaru o klin. Da parafraziram autora, možda će mu biti jasnije koliko greši: Istina, pisati o Patkinoj svirci početkom 80-ih je sigurno bilo kul, ali danas to nikom normalnom ne bi palo na pamet.
-
Goran (gost)
| 24.05.2010. 16.33.06
Pekinska Patka nikada nije bila pank vec samo losa parodija panka koju su slusali oni koji nisu razumeli sustinu ovog revolucionarnog pokreta vec su isti (infantilno i neinteligentno) poistovecivali sa zihericama, kratkom kosom i ostyalim budalastinama.
-
i tako (gost)
| 24.05.2010. 20.08.51
ako su oni pokupili kajmak od ove svirke, ja sve ovde vodim na cevape
-
fejk (gost)
| 24.05.2010. 21.04.21
"pare pare pare pare ocu" je objasnio.
-
dr (gost)
| 25.05.2010. 11.17.57
@goran
Nije lako vama, muzickim snobovima. Toliko vrhunske muzike prodje pored vas, a da vi ne shvatate njenu velicinu, posto morate da hejtujete i bakcete se propratnim pojavama kao sto su ziherice i ostalo. Oba albuma Patke su apsolutni klasici, svaki na svoj nacin. Pesme kao "Kontracepcija", "Ljubav", "Sta je zblizilo nas..." sa Poezije ili "Neko", "Krug", "Monotonija", "Sive eminencije"... sa Straha, samo potpunom r'n'r laiku mogu da budu bilo sta drugo osim odlicne. To je meni u rangu sa onom nebuloznom pricom kako Stonesi ne znaju da sviraju.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.