(Sub Pop)
Pitak i zavodljiv album uz koji bi se, u svojoj sobi, razgibavala i plakala Selma Blair u A Dirty Shame Johna Watersa
Debi I Will Be kalifornijskog sastava Dum Dum Girls je dobar primer portfolio albuma (odn. dela koje na dovoljno ubedljiv način ukazuju na potencijale svojih tvoraca). Četvorka na njemu vešto koristi sve prednosti osnovnih zakonitosti ovog formata, uspevši čak mudro njima da prikrije i krupnije falinke u svom pristupu.
Na čelu sa Dee Dee Penny (građanskim jezikom – Kristin Gundred), Dum Dum Girls nude lagodnu, zavodljivu i uticajima krcatu zbirku pesama. U srži njihovog izraza je melodični garažni pop, koji jednako duguje i nasleđu Ramonesa, Crampsa i njima sličnih, lollypopu devojačkih skupina 60-ih i rockabilly poletnosti kao i distorizranom surf popu. A našlo se mesta i za nešto shoegaze sete iz škole ponovno aktuelnih Black Tambourine.
Ipak, pojašnjavanje zvuka kome teže (i kom su već sada vrlo dobro ovladali) ne bi bilo potpuno bez pominjanja The Raveonettes, Crystal Stilts i Vivian Girls. Prvopomenuti su sasvim očekivana rima, budući da u ulozi producenta I Will Be zatičemo Richarda Gottehrera koji je svojim umećem zadužio i The Go-Go’s i The Raveonettes. Što se tiče Crystal Stilts i Vivian Girls, kopča je još logičnija – bubnjevima u DDG barata Frankie Rose (čija radna biografija obuhvata i pregalački rad i u pomenuta dva benda).
Na ovoj tački lako bi se dala katapultirati optužba za derivativnost. Na sreću, to je posve prirodno stanje stvari za mlad bend koji to još nije naučio da zakamuflira, te treba uživati u ovom dobu nevinosti kada novopridošli kreativci još uvek nisu zapatili samodopadljivi cinizam koji bi ih nagonio da insistiraju na svojoj nesvakidašnjosti.
Album otvara meteorski brza It Only Takes One Night koja zajedno sa subpopično hitoidnom Jail La La najbolje predočava ključne adute Dee Dee i škvadre – crampsovska britkost, devojačka slabost na liriku koja se po svaku cenu mora naći i iza neprozirne maske svakodnevnog, potencirana melodičnost, te nežni, mada dobrano obestrašćen glas Kristin Gundred, koji u sećanje priziva i Ladytron.
Tako bi se (barem u opštim crtama) stil kome teže Dum Dum Girls mogao opisati i kao Ladytron kada svojim starovremenskim sintisajzerima daju par dana predaha. Tim pre što već nekoliko minuta kasnije ide Oh, Mein Me, koja kao da je preuzeta iz Breeders arsenala, a koju Dee Dee peva na nemačkom. E, sad, bugarski/nemački, tim nijansama se kanda još bavimo samo mi sa ove strane remiksovane gvozdene zavese.
Dok Bhang Bhang I’m Burnout (u kojoj na gitari pripomaže Nick Zinner iz Yeah Yeah Yeahs), Everybody’s Out i Yours Alone počivaju na rockabilly sinkopama osveženim jakim garažnim prelivom, nešto više sentimenta Dum Dum Girls pokazuju u laganim u pesmama – Rest Of Our Lives, Blank Girl (koju Dee Dee peva u duetu sa mužem Brendonom Welchezom iz Crocodiles) i posebno u završnoj, Baby Don’t Go.
I Will Be je album kojem nedostaje osobenosti, ali to se, već smo naglasili, i ne očekuje ni od ponajboljih portfolio izdanja. Sa druge strane, na osnovu njega se Dum Dum Girls ekipi može dati poverenje na kredit, prevashodno jer su iznedrili album kojem je zbilja (pa makar i na kraće staze) lako prepustiti se.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.