Muško-ženski duo je forma koja se u protekloj deceniji vratila u pop muziku na velika vrata. Nakon svetskog upeha sunarodnika The Knife, sve veći broj ljubitelja okuplja i bend jj
On piše muziku, ona peva. Ona se zove Elin Kastlander i ima neobično dubok glas, sličan glasu Victorie Legrand iz, takođe dvojca Beach House, i koji je u čistoj suprotnosti sa njenim krhkim skandinavskim izgledom. Njegovo ime je Joakim Benon i zadužen je za jednostavni svedeni zvuk i melanholične obrade hip hop hitova koje neretko nadmašuju originale.
Osim toga, o jj se skoro ništa ne zna. Oni uživaju u smišljanju misterija i davanju ponekog neozbiljnog intervjua, zbunjujući tako radoznale fanove i novinare.
Prošle godine u ovo vreme jj se pojavio na muzičkoj sceni i oduševio publiku i kritiku debijem jj n° 2 (prvo izdanje benda je bio singl jj n° 1). Od onda o bendu nismo saznali skoro ništa, a već pred nama stoji jj n° 3.
Neko bi mogao da pomisli da je treći album švedskog dua izašao prerano, ali on i zvuči kao da je nastajao u vreme kad i prethodni, zbog čega mu se možda može zameriti na manjku inovativnosti ali ne i kvaliteta. Muziku jj i na drugom albumu karakteriše raznovrsnost uticaja – od hip hopa, preko folka sa svih strana sveta do ambijentalne muzike.
Album otvara My Life, obrada istoimene pesme koju je reper Game snimio sa Lilom Wayneom, a koja u izvedbi jj zvuči mnogo ozbiljnije, iako je verovatno prvobitna namera bila šala na račun mejnstrim hip hop scene.
U Let Go bend kombinuje zvuke usne harmonike i tipičan Enya refren, u Into The Light se čuje italijanski fudbalski komenatator, dok se Voi Paralate, Io Gioco obraća ljudima koji analiziraju i komentarišu svaki svoj i tuđ problem i pokret, dok im sopstveni životi prolaze.
Zaštitni znak benda je duplo “j” kao skraćenica od Jag (ja na švedskom) i Joakim, kao i neizbežne kapi krvi. Zato je na omotu trećeg albuma na belom listu papira sa jedva primetnim belim krilom kao ukrasom, naslov ispisan krvlju. Bend ovaj gest objašnjava pomalo ironično hrišćanski – njihove pesme su njihova duša, a krv na omotu i sam omot su njihovo telo. Ovakva hrabrost u vizuelnoj prezentaciji pop proizvoda se danas ne sreće prečesto.
U momentu kada veliki broj ljudi ulaže ogromne napore kako bi postali i najmanji deo zvezdanog neba, što stvarajući što promovišući sebe putem društvenih mreža, jj stoji čvrsto na zemlji. Bez želje za isticanjem posebnosti ili originalnosti, bend jednostavno prave muziku i suočava se sa narastajućom popularnošću bez lažne skromnosti.
Trenutno su na turneji sa bendom The XX čija muzika im je i najsličnija. Kažu da su se sa britanskim iksićima sprijateljili zato što i jedni i drugi vole Dreamovu pesmu Take You To My Mama. Pa vi vidite.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari