Po srčanosti benda i atmosferi u publici, ovo je ozbiljan kandidat za koncert godine
Mesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Utorak, 8. april 2010.
Publika je sinoć počela da se skuplja oko Doma omladine već od 20h. Bilo je tu onih kojima su koncerti KKN-a i Eyesburna bili prvi u životu, i kojima je album Igračka plačka značajan koliko i Paket aranžman generacijama koje su stasale 80-ih; zatim, tu su se našli i oni 10-ak godina mlađi, kao i isto toliko godina stariji: prvi, koji se možda nisu ni rodili kada su KKN počeli sa radom i ovi potonji koji njihovu karijeru prate od početka.
I to nije iznenađenje kada svira KKN – u publici se mešaju poznata lica i uvek neki novi klinci, sala je puna, bez obzira da li im je to povratnički koncert, ili četvrti po redu koji su odsvirali u razmaku od nekoliko meseci.
Oko 21:15h, na binu izlazi DJ Martinees Selecta, podrška u vidu matrica i efekata za nastup Hornsman Coyotea, nekadašnjeg gitaristu i frontmena benda Eyesburn.
Beli rasta
Sinoć je bilo očigledno da Coyoteu fali bend (žive gitare i bubnjevi) i to ne zbog toga što smo svi toliko voleli Eyesburn. I pored sveg angažmana, srčanosti i animiranja publike, pozitivan feedback je izostao. Jednostavno, njegov nastup nije u većoj meri pokrenuo publiku, koja je uglavnom stajala mirno, tek povremeno se blago njišući uz reggae ritam.
Skoro trećina njegovog jednočasovnog seta je bila solo izvođenje na trombonu ili uz pomoć mladog Vukašina iz benda Irie FM. I pored očiglednog sviračkog umeća obojice muzičara, to je uglavnom zvučalo jednolično, što je i sam Coyote osetio po (ne)reagovanju publike (u pauzama se obraćao rečima: „Beograde, jel vam dosadno? Mi smo ljudi od krvi i mesa, dajte nešto da bi vam se vratilo“, „Nismo mi samo na struju, ima i žive materije“, ili, pred kraj: „Malo više spremnosti Beograde, ovo nije lepo, ovo nisam ja, ovo niste ni vi ni ja“).
Čini se da nasleđe Eyesburna za njega još uvek predstavlja breme kad je reč o domaćoj publici. Štaviše, gotovo zdušnu podršku je dobio na samom kraju kada je izveo pesmu sa Eyesburnovog poslednjeg albuma.
Zatim tenzija počinje da raste. Nakon svih ovih godina, psihički smo se pripremili da dugo čekamo da se Oliver i bend pojave na bini. Međutim, to se sinoć desilo iznenađujuće brzo.
Ko kaže da mora do 12?
Postoje oni koji tvrde da KKN slabije sviraju u poređenju sa originalnom postavom, kao i da im je svaki novi album slabiji od prethodnog, ali može se samo reći da to jednostavno nije istina – potvrda je sinoćni koncert.
Vlada Džet je najavio bend, obavestivši nas da će koncert biti prenošen uživo na Radio Beogradu 202. Svirka započinje pesmom Godine ćutanja sa poslednjeg albuma (koncert je u pojedinim medijima bionajavljen kao „poslednja promocija“ Devetog života). Slede Ton po ton i Kad oživimo, a između kojih Oliver vadi pljosku, zaliva publiku koja peva u glas i kaže „ da nazdravimo, za početak“.
Izvodeći S.A.T. već na samom početku, KKN pokazuju koliko imaju samopouzdanja i koliko su sigurni u novi materijal. A da je taj stav na mestu, pokazala je euforija u publici, koja je samo rasla do kraja koncerta. Nakon sledeće dve pesme, na stejdžu se pojavljuju DJ Martinees Selecta, Vukašin i Coyote i svi zajedno izvode Štastopojo.
Na onim mestima na kojima Oliver, usled bolesnog grla (kako je sam rekao), nije uspevao da otpeva stvar, pokrivali su ga bend, Coyote, i publika koja je često nadjačavala muzičare na bini. Kao po običaju, na ovu stvar se nadovezala Get up, stand up, pri čemu se više ni bina ne vidi u prvim redovima od uzburkanog talasa onih koji skaču.
Sada Coyote dobija onu preko potrebnu podršku i ljubav od publike, jer sledi Foundation, a i sam Oliver, koji tokom celog koncerta grli i ljubi sve članove benda, najviše podrške daje upravo Coyoteu, pozivajući i publiku da ga podrži.
Majice su mokre, u prvim redovima nema više ni trunke kiseonika, ali se u glas peva Righteous, iako postoji realna opasnost od onesvešćivanja. Ka Oliveru iz publike leti crni bikini koji on oblači, na binu padaju brojevi telefona, a članovi benda dobijaju upaljene cigarete iz prvih redova. Tokom pesme Prekidi stvarnosti, Oliver po prvi put silazi među publiku. Iako možda i nije uspeo da otpeva sve pesme najbolje što je mogao, njegova spontanost, šamanski ples, povezanost sa publikom i iskrena ljubav koju odašilje učinile su ovaj koncert posebnim.
Ne treba zaboraviti mirni i skoro u najboljem smislu neprimetni bend koji je fenomenalno usviran i koji sa lakoćom uspeva da improvizuje i jammuje, onda kada Oliver u transu zaboravi da počne da peva na vreme.
Tokom pesme Najsvetliji dan, sledi i prva šutka, a nakon Oliverovog dirljivog uvoda u pesmu Mediteran („...u kojoj je jedan dečak samo želeo da Mediteran pređe bos“), sledi kolektivno ludilo, Oliver radi stage dive i izgleda potpuno bestelesan nošen rukama vernih fanova. Ova scena je izazvala osmeh čak i na licu pripadnika obezbeđenja.
U Every nation glavnu ulogu preuzima Coyote, jer se čini da Oliver u tom trenutku prikuplja snagu za kraj. Nakon ovog zajedničkog seta Oliver poziva publiku da poželi Coyoteu srećan put na evropsku turneju, i on odlazi sa bine uz komentar: „Nije baš tako lepo putovati, svuda se isto živi, isti su problemi, nije to baš tako sjajno“.
Strasti se smiruju pesmom Demons i bend odlazi sa bine što Oliver ne primećuje uveravajući nas da nije gotovo, i da samo treba da pozovemo ostatak benda. Vratili su se dvaput. Delovalo je da bi Oliver nastavio dok ne padne, samo da su mu dozvolili.
Prvi bis je uključio i stari hit Priroda, a na drugom, KKN su izveli pesmu sa novog albuma na kojem trenutno rade, Deca tame, kao i pesmu koju retko sviraju, koju je Oliver sam uradio dok je bio u Los Anđelesu - Ahead there, jednu od omiljenih i najemotivnijih pesama KKN-a.
***
Kako srediti utiske i misliti bistrom glavom nakon bilo kog koncerta KKN-a? Kao i prethodni nastupi, i ovaj nam je dao injekciju ljubavi, optimizma i sreće. I sinoć je bilo očigledno da je Oliver Nektarijević ubedljivo najharizmatičniji i najiskreniji frontmen na našoj sceni.
Nakon svega, sledeći album će se čekati sa još većim nestrpljenjem, a tu glad ćemo moći na kratko da utolimo nekim sledećim koncertom, koji će bez sumnje biti jednako dobar kao sinoćnji.
GALERIJA (Stanislav Milojković)
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari