Plastic Beach je ostrvo na-kraj-sveta: ne pripada nigde, ne graniči se ni sa kim, ne očekuje ništa i upravo zato zvuči toliko dobro
Damon Albarn nije žurio da, kao nekakav novokomponovani autor objavi nastavak Demon Daysa (2005) i tako na brzaka pokupi kajmak, već je treći nastavak priče o Gorillaz pažljivo planirao dve godine. I nije organizovao reunion Blura kako bi zara]ivao za džeparac svirajući iznova već toliko puta sažvakani hit Girls and Boys na turneji po balkanskim zemljama.
I evo rezultata.
Gorillaz i na novom albumu eksperimentišu, igraju se žanrovima, kombinuju nespojivo, ali tako da to ne zvuči ni malo nezgrapno. Izbor gostiju dovoljno govori o tome da je Albarn usvojeno britansko unuče Dragoljuba Aleksića.
On toliko dobro balansira između Snoop Dogga i Loua Reeda, akrobatiše sa Bobbyjem Womackom i Mickom Jonesom, i žonglira na jednom kanalu sa De La Soulom, a na drugom sa Libanskim Nacionalnim Orkestrom za Orijentalnu Arapsku Muziku… a da mu se ni u jednom trenutku ne zavrti u glavi. A ni nama.
U zvaničnom saopštenju povodom izlaska Plastic Beacha, Albarn i njegova vizuelna polovina Jamie Hewlett kažu da su se za potrebe snimanja izolovali na tajno lebdeće ostrvo duboko u Južnom Pacifiku, koje je nastalo od ostataka čovečanstva. Radi se o najnapuštenijem mestu na planeti, i taj osećaj bajkovitog i nestvarnog (koji, sa druge strane, toliko puno govori o svetu u kom živimo) je prisutan u svakoj pesmi.
Plastic Beach dakle nije samo površinski-vizuelno i produkcijski-savršeno izveden projekat, on zaista priča jednu bajku. Na njemu se svaki stih nadovezuje na prethodni i predstavlja uvod u sledeći, svaki takt deluje ubedljivo baš na mestu na kom se nalazi, u (uspešnom) pokušaju da se prenese melanholija koju bi, kako nas sam Albarn opominje, trebalo da osećamo kad kupujemo gotovu hranu u plastičnom pakovanju.
Jasno je da iza ovog projekta stoji čovek koji nije juče uhvatio instrumente u ruke i počeo da iživljava svoje frustracije. I posle toliko godina na sceni, Albarn se traži, sazreva kroz komponovanje i ulaže u svoj autorski izraz. Kao rezultat tog procesa imamo jedan harmoničan pop album koji miri zapadni svet i Afriku (na Plastic Beachu je prisutan evidentan uticaj Albarnovog boravka na Maliju), venčava konzumerizam sa reciklažom, i vraća plastiku prirodi.
I tek sad, dok slušam 'na repeat' Plastic Beach, apsolutno mi je jasno zašto sam onomad u ratu između Oasisa i Blura uvek bila na Damonovoj strani. Poštovanje.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Vomak i Momak (gost)
| 13.03.2010. 18.50.36
Poštovanje i Vama, mlada gospođice, ali trebalo je tada biti na strani Oasis. Album je 8/10, slažem se.
-
onomad (gost)
| 13.03.2010. 20.40.10
je oasis bio bolji.
-
Maksum (gost)
| 14.03.2010. 02.21.16
uz svo dužno poštovanje ovo nije grillaz. Album je dobar,al moj gorillaz s ovim nema veze
-
Nizina (gost)
| 14.03.2010. 10.15.48
Bili ste na strani Blura jer ste Girl a Oasis je bio for the "lads" tj. boys...
-
Miloshsh (gost)
| 14.03.2010. 12.20.35
Odlican album! Jeste drugaciji od prethodnih ali je pravo osvezenje..
-
pirke (gost)
| 14.03.2010. 12.46.51
Dobar album. Hoćeš ponovo da pustiš neku pesmu, za razliku od gomile generičkog smeća kojima nas zatrpavaju svakodnevno.
-
ulicni hodac (gost)
| 14.03.2010. 18.13.35
kakve gorilazz ima veze sa blurom i oasis u muzickom smislu nema jedino sto je damon albarn bio lider blura i to je to. plastic beach je dobar album i nista vise od toga siguran sam da mogu i bolje.
-
komsa (gost)
| 14.03.2010. 21.34.12
vrteo sam Stylo dosta cele nedelje, evo sad prvi put slusam album... dobar je stvarno, odlican.
-
dr (gost)
| 15.03.2010. 00.51.55
Gorillaz jesu nesto drugo, ali je Blur uvek bio odlican i originalan bend, a Oasis samo komercijalni Beatles/Stones plagijatori.
-
AhMED (gost)
| 15.03.2010. 06.34.40
Chista 11-stica!
-
postovanje:) (gost)
| 15.03.2010. 09.30.16
u ono vreme je trebalo biti uz Suede i Radiohead. Oasis je bila lokalpatriotska stvar - ponosni smo na Beatlese i Stonese pa slusamo Oasis. a u stvari sve ostalo je bilo daaaaleko zanimljivije od Oasis, i u Americi i u Engleskoj. I jos kad se doda da je pre njih bio ceo taj Mancesterski fazon...
-
Stara je prica da dok su se ... (gost)
| 15.03.2010. 14.53.24
...dvoje svadjali oko Blura i Oasisa pametniji su slusali PULP
-
za oasis (gost)
| 15.03.2010. 16.17.31
prva 2 albuma oasisa su bolja od prva 2 radioheada i bilo kog blura ili suedea.
-
Zoran (gost)
| 21.03.2010. 11.54.45
Svaka cast Albarnu i njegovoj istinskoj svestranosti u muzici,izbjegavanju sabloniziranja i komercijaliziranju ranijih uspjeha etc,etc...ali P.Beach nije bas toliko dobro djelo. Ima neki cudan stih splitskog TBF-a,ali potonji su ipak majstori u 'osvijestenom beach eskapizmu'. Solidno,ali samo solidno...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.