Sisterworld

Većina ljudi na zapadnoj hemisferi ove divne planete živi pod stalnim stresom, u strahu da ne počini grešku (naročito od kad je počela ekonomska kriza), ali ne i Liarsi, koji već čitavu deceniju od nje prave svoj umetnički credo.

Njihova muzika izaziva oprečne reakcije – jednima zvuči kao niz ‘besmislica’, iritantnih do besvesti; onima iz suprotnog tabora je zabavno da slušaju uranjanje u haos, insistiranje na disonancama i greškama. Plus, pesme Liarsa često imaju spoj klupskog i njuvejverskog ritma karakterističnog za njujoršku scenu u deceniji na izmaku (što ih dovodi u vezu sa LCD Soundsystemom, The Rupture i sličnim pojavama… ).

Dugajlija Angus Andrew, koji zajedno sa Aaronom Hemphillom čini autorsku okosnicu benda, smatra da su sva ta gomilanja prideva kojima pribegavaju kritičari pokušavajući da ih opišu (garage-dance-punk...) plod nesporazuma, i da je zapravo reč samo o tome da on sve vreme pogrešno u svoje pesme pokušava da uvede stvari koje mu se u datom trenutku sviđaju (uključujući i C&C Music Factory, savremeni R&B zvuk, Snoop Dogga…). Pesma Houseclouds sa prošlog albuma Liars (2007) predstavlja u tom smislu pravi biser, kao saliven za plesne podijume, sa sve old school hip hop ritmom i falsetom.

I sve bi to bilo lepo i krasno da na petom albumu, u pesmi Scarecrows On A Killer Slant, Liarsi na glavu slušaoca ne isporučuju megatonu neartikulisnog punkerskog udaranja u bubanj i gitare, i stihove “Why’d you shot the man with the gun? Cos' he’s bothered you!”. U toj tački dolazimo do stava koji je mnogo bliži Kojinom “Sviđa mi se da ti ne bude prijatno” u američkoj verziji nego savremenom R&B-ju.

Gledano u celini, na Sisterworldu prevladava raštimovana psihotična atmosfera, bez agresivnih gitara i ritmova (pomenuta pesma je zapravo jedna od par izuzetaka), ali sa detaljima koji su tu da pod kožu slušaoca uteraju jezu – višeglasje u Scissor, violine koje u Here Comes All the People guraju tenziju do granica izdržljivosti, truba koja Goodnight Everybody neočekivano donosi epski prizvuk…

Naizgled paradoksalno, povratak u Los Anđeles (gde je bend nastao) nakon dužeg boravka u Berlinu, nije doveo do smirenja ili do vedrijeg stava u muzici benda. Štaviše, Sisterworld je album koji odlično hvata ‘decentriranost’ sveta (ili jednog njegovog dela) i njegovu duhovnu opustošenost (poslušajte pesmu Proud Evolution) usled kojih je postalo potpuno nebitno u kom gradu zapravo živite trenutno.

Ono što mu fali je barem jedan potpuno sumanuti potez, na koji nas je bend navikao još od This Dust Makes That Mud sa debija They Threw Us All in a Trench and Stuck a Monument on Top (2001). Sa druge strane, činjenica da je Liars objavio dobar ‘ozbiljan’ album svakako nije mala stvar.

Ostaje nam samo da nagađamo da li je i to jedan od simptoma koji pokazuju da ovaj svet definitivno ide dođavola. 

Povezano:

• Liars, recenzija albuma (2007)

Audio:

• MySpace