(Mascom)
Beogradski duo se drugim albumom pozicionira kao potencijalno najprijemčiviji izdanak domaćeg hip hopa za širu publiku, koji je istovremeno dovoljno umešan da kroz tranziciju očuva dostojanstvo izraza
Dve pesme koje su u punoj snazi najavile dolazak drugog talasa srpskog hip hopa početkom novog milenijuma bile su svakako Divljina, Beogradskog sindikata i Atlantida (Malo para - Puno stida), grupe VIP.
U to vreme, činilo se da je glavno pitanje da li će se scena razvijati u pravcu politički angažovanog stava Beogradskog Sindikata i nezavisne distribucije, ili pragmatičnijeg tržišnog pristupa sastava VIP i izdavačke kuće Bassivity, koji su pokušavali da sa što manje kompromisa hip hop proguraju u srpski pop mejnstrim koji, verovalo se, čeka iza ugla zajedno sa promenama u zemlji.
Skoro deceniju kasnije, tadašnje dileme pokazale su se kao promašene.
Srpski mejnstrim nije se približio zapadnom pop-kulturnom obrascu, a unutar rep muzike neočekivano je prevagnula treća lo-fi struja sakrivena pod šifrom 43-23. Kućna produkcija, ekstremno lokalizovan izraz, iracionalnost, autoironija i namerna nedovršenost, bile su glavni razlozi uspeha sastava Bad Copy.
Dominacija napušenog repa razvila je domaći hip hop vokabular, napravila revoluciju u tehnikama samog repovanja, a srpsku scenu izdiferencirala i u okviru nje iznedrila autentičan stil u regionu. Međutim, ista grupacija pokazala se manje uspešnom kada je u pitanju institucioanlizacija scene i širenje hip hopa van krugova već opremljenim receptorima za, često krajnje hermetičan, izraz. Glavni krosover adut ovih izvođača bio je humor iz dubine gradskih štekova koji je u pokušajima prevođenja pak gubio svoju svežinu i subverzivnost.
Radikalan prekid sa manirizmom napušenog repa najavilo je prošlogodišnje pažljivo osmišljeno izdanje grupe THCF. Nedavni disidentski čin jednog od članova grupe Bad Copy (Timbe), koji se na svom solo albumu prebacuje sa prekida stvarnosti na rutinu svakodnevice, dalje je pokazalo potencijalne prednosti reorijentacije. Sada, povratakom na scenu veteranskog dueta VIP, dobijamo još jednu kompenzaciju za dugogodišnji teror aljkavosti i spontanosti, u vidu pedantno osmišljenog i snimljenog albuma i otvoreno ambicioznog stava.
Tako, potencijalno prvi singl Uz’I Lovu, demonstrira snagu planiranja i sažimanja onoga što bi jedna rep pesma trebala da sadrži. Uz naizgled minimalan napor – sabijen beat i duvačku sekciju, dve fokusirane strofe i vokalni sempl elegantno ostavljen za kraj – VIP, kao retko ko pre njih, cede maksimum iz svake sekunde trake.
VIP prvenac, Ekipa Stigla, je u velikoj meri zaslužan za rušenje kompleksa odrastanja u godinama pod Miloševićem i njihovog pretvaranje u prednost i nepresušan izvor identiteta i inspiracije za repere danas. Pa ipak, za razliku od Juicea koji svoje dizelaštvo stilizuje i koceptualizuje do nivoa na kome je teško razlučiti između iskrene emocija i ironičnog otkolona, glavno oružje i krosover kvalitet VIP-ja je upravo u nedvosmislenosti i sentimentalnosti njihove poruke. Imidž Ikca kao prosečnog momka iz kraja koji sticajem okolnosti i repuje, čiji pogled na svet nije opterećen intelektualnim i stilskim zadrškama, već srčano ispostavlja stvari „onakvima kakve jesu“ (Svi Ti Dani Lepi, Moj Grad) , čine ga verovatno najubojitijim emsijem u regionu. Rexxona sa druge strane i dalje neguje imidž čistokrvnijeg emsija, veštog igrača i ženskaroša (Lova Moć Poštovanje).
Devedesete se sada opisuju mirnije i sa manje frustracija. Ako su se Atlantida i Ko Će To da Plati činile kao krik izgubljenog detinjstva, Clara Schuman, Ljubav Preko Žice i Ruke Gore za Kraj su veteranske refleksije sa novostečenim samopouzdanjem i uverenošću da proživljeno predstavlja jedinstveno i vredno iskustvo. Opisana strukturiranost i neposrednost izraza, insistiranje na semplovima iz domaćeg muzičkog nasleđa i proračunati krosover momenti ( u Ulica Nas Zove Nazad gostuje Aleksandra Kovač) čine VIP potencijalno najprijemčivijim izdankom domaćeg hip hopa za širu publiku koji je istovremeno dovoljno umešan da kroz tranziciju očuva dostojanstvo izraza.
Dobar primer jeste Kažu Mi, u kojoj se sempl hrvatskog pop sastava Leteći Odred bez predrasuda pozajmljuje i razvlači u zarazan klupski benger.
Iako razlika u senzibilitetu između dva člana u načelu doprinosi dinamici i upečatljivosti grupe, Ikac i Rexxona u ovom trenutku teško pronalaze unutrašnji balans. U zavisnosti od toga na kom tematskom polu su pozicionirane numere, jedan član uvek dominira, dok se drugi ugurava reda radi. Solo albumi se tako čine kao neminovnost koja bi doprinela daljem razvoju Ikca i Rexonne kao MC-jeva.
Takođe, pravo mesto na aktuelnoj sceni za VIP može se locirati tek direktnim poređenjem sa novom generacijom tvrdokornih neo-dizel repera, sa jedne strane, i fenomenom adolescentskih YouTube senzacija poput Cvije i Elitnog Odreda, sa druge. Veličina beogradskog dua ogleda se upravo u činjenici da obe grupacije s pravom svoje stilove mogu ispratiti unazad do njegovog ranog perioda. Jedni u nastojanju da konstruišu autentičan domaći ulični rep, a drugi u vakuumu savremenog pop-rep zvuka koji je nastao gašenjem Bassivity Recordsa.
VIP se na ovom albumu jasno određuju ka tvrđoj liniji kao jačoj i inspirativnijoj strani svog nasleđa. U tom smislu, ključna numera na albumu svakako je Krimosi sa značkama, koja svoju uličnu realnost i svežinu duguje histeričnom refrenu i namrgođenoj strofi, koju su odreadili neo-dizel reperi THCF i Rolex. U odnosu na THCF i Rolexa, ili jednog Marlon Brutala, koji su svoje rep persone izgradili na još tešnjoj povezanosti sa lokalnim, i sposobnosti da uhvate ulicu ovde i sad, Ikčeva emocija i Rexxonine šeme rimovanja često deluju anahrono, kalkulantski i kozmetički.
Ova treća generacija hardkor repera je, čini se, na dobrom putu da napravi sličan iskorak kakav su VIP pre jednu deceniju napravili u odnosu na rep muziku 90-ih.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
lepi (gost)
| 29.03.2010. 13.31.29
"Skoro deceniju kasnije, tadašnje dileme pokazale su se kao promašene." - Bogu hvala!
-
keep it real (gost)
| 29.03.2010. 14.23.09
Musić se vratio u velikom stilu. Odličan tekst. Odlična analiza scene i njenih zabluda. Kvalitetan istorijski presek. Sve što treba.
-
da disujem musica (gost)
| 29.03.2010. 16.30.10
verovatno najveci promasaj u ovoj nevestoj recenziji je tvrdnja da se za raliku od djusa jasno moze razluciti pravi stav mc-ja. ironijskog otklona mozda nema, ali ovde u 80% slucajeva ni mikroskopom nema sanse da provalis sta ikac & demijan zaaaista misle o pojavama koje opisuju. pogotovo ako znamo za staz nekih u vaspostavljanju druge generacije srpskog turbo-folka.
ne osudjujem opredeljenje, vec (ne)iskrenost. i zato je ''ako riba drolja postane'' najlicemerniji srpskisingl ikada.
-
tozzinjo (gost)
| 29.03.2010. 16.53.24
zaista realna ocjena, mada je za moj subjektivni ukus jedna ocjena vise.
dobra recenzija.
-
tokyo.mrJ. (gost)
| 29.03.2010. 17.31.46
znate.. samo ime kaze... mogu svi da seru da je juice ili neki elitni odredi i cvija prosecni ''kidaci''... samo ime kaze... V.I.P - Visoko Iznad Proseka!!!
-
shushumigga (gost)
| 29.03.2010. 17.33.26
te godine toga sto ti nazivas terorom su bile divne godine.pricajmo o lovi druge stvari nisu bitne???ne hvala
-
aleksandar (gost)
| 29.03.2010. 20.18.13
Jel' ovo stvarno neko slusa privatno ? Ali iskreno?
-
na.keca (gost)
| 29.03.2010. 20.19.00
you can bring your wackass crew
neka urade feat sa Marcelom i neka probaju da naprave normalan koncert u Beogradu, ako mogu. ako mogu.
-
djape (gost)
| 31.03.2010. 20.57.56
dobar album
-
jovana (gost)
| 01.04.2010. 11.58.32
Aleksandre, naravno da neko ovo slusa, naravno i hvala Bogu!
Album je cista 10ka iskreno, kada se ekipa stigla i ziva istina uporede, svhata se koliko je zreliji ovaj novi album, kao i oni.
-
Cvikan (gost)
| 16.07.2010. 11.30.19
Kad pročitam ovu recenziju čini mi se da domaći rep ima perspektivu. Ali mislim da u realnosti nije tako. Album me je prijatno itnenadio, ali problem naše rep scene je što se ne pojavljuju novi MC-evi vredni pažnje. Oni koji nešto vrede su na sceni više od 10 godina. Treba mlade krvi!
-
joko-ovo-ono (gost)
| 20.07.2010. 18.40.04
nikad nije bilo dileme. usotalom za Djusa i Sindikat zna cela Srbija, a za V.I.P. samo oni koji prate hip-hop.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.