(Def Jam)
Četvrti Rihannin album je trebalo da bude među boljim izdanjima iz prošle godine, ne samo zato što je mlađana superzvezda doživela transformaciju u par exellence pop kraljicu, već zato što to više zaslužuje od nekih drugih imena
Mala sa Barbadosa je celu dramu sa Chrisom Brownom prošla dostojanstveno i mudro, naročito ako se uzme u obzir da ovo devojče ima samo 21 godinu.
Takođe, to isto devojče je snimilo već četiri albuma (uključujući ovaj), što se često prenebregava. Mada, ako zavirimo brzo ispod haube, što se kaže, videćemo da ovaj album nije na nivou Good Girl Gone Bad, a trebalo je da ga premaši. Tu dolazimo do zaključka da Rihannin četvrti album pati od “sindroma drugog albuma”, što stvar čini još malo težom.
No, ruku na srce, da li je neko istočno od Griniča znao za ovu devojku pre famoznih kišobrana? Teško.
Čak i na prvi pogled, ovde imamo jedan jasan klišeizirani obrazac - album koji je lansirao u zvezde (Good Girl Gone Bad), zatim slava, luda veza, tabloidi, trzavice, porodično nasilje, zatim hiatus, refleksija, pumpanje očekivanja, do promo-fraze za ovaj album (Čekanje je gotovo).
Sada je barem tenzija splasnula, ako ništa drugo. Rated R čak počinje vrlo dramatično, u mračnoj atmosferi, najavljujući put kroz glavu osobe koja je upravo pretrpela dramu i spremna je da sredi sve račune.
I šta onda ispadne na kraju? Jedan pomalo paradoksalan zvučni cirkus prema kome ne znate kako da se postavite. Cela stvar sa Chrisom Brownom je stvorila očekivanja da Rihanna treba da stvori celovito, intimno delo poput mini psiho-drame, na kom će, naravno, zgrnuti milione.
Nažalost, menadžerski tim iza ovog albuma i Rihanna jašu taj talas najnemilosrdnije, do tačke potpune ispraznosti i parodičnosti. Pritom je plan očigledno bio otprilike ovaj: “Nemoj to mnogo da spominješ, ali spominji dovoljno i kad spominješ – neka bude baš drsko i/ili bombastično”.
I sad, ja da sam Rihanna, ili bih pravio neki ženski-dominatrix gengsta rep o muškarcima robovim (album sa Lyl Kimom na primer), ili bi u potpunosti preskočio celu stvar i nastavio da štancam pesmice.
Ali ne, ne ovaj put, jer ovaj album koristi incident i njegove posledice za priličnu promenu Rihanninog stila. Naime, ovde ima primetno više rapa i primetno više Rihanne koja je opasna i drska, hinjeno otrovnija. Zatim imate i po prvi put “promišljene” i “ozbiljne pesme” (po pravilu sporije i smirenije) koje, navodno, treba da budu taj najviši stepen refleksije o patnji i osećaju bola, ali tek one ostavljaju skoro potpuno praznjikav utisak.
Mimo ovoga, album je polovičan, nedorađen, pun 'filera', muzički katastrofalno nekonzistentan (doduše, to nije nikakvo iznenađenje) i – gostuje Slash u numeri Rockstar 101. (!)
Zanimljiv je dramski momenat “prenošenje iskrenih emocija” - imperativ za tako nešto je očigledno bio veliki, a načina za to jako malo. Ovako, imate hilarične istupe Rihanne, ljubazne devojke sa kišobranima, kako “liže pištolj koji se dimi” (kojim je verovatno pripucala na Browna) ili jaku poetsku sliku Rihannine želje da “ga zapali, ako već moraju da gore zajedno”.
U više navrata tekstovi kao da su istrgnuti iz konteksta prozaične konsultacije sa bračnim psihoterapeutom što celu stvar čini neverovatno odbojnom, posebno ako u obzir uzmete da je po sredi jeftina obrada relativno tragičnog intimnog doživljaja.
Da nije te realne, životne drame g-đice Robyn Fenty, smejali biste se glasno. Ovako, ipak iz pijeteta prema težini života sa nasilnikom možda i ima smisla preslušati album. Rihanna, očekivano, mnogo bolje zabavlja nego što “ispoveda”.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
milojica (gost)
| 09.02.2010. 13.18.06
jos jedna u nizu suludih recenzija. narocito upada u oci konstatacija 'nije na nivou Good Girl Gone Bad' - koji je to nivo? ovaj album kakav, takav je je remek delo za good girl...
chase & status, ikone dubstep muzike, koji su ucestvovali na ovom albumu npr. nigde nisu spomenuti. itd.
-
hipelektroragatuhopregestep (gost)
| 09.02.2010. 14.49.12
a sta joj je radio taj skot chris brown? nisam pratio. nije ju valjda povredio??? uh, kako sam besan. :(
-
komsa (gost)
| 09.02.2010. 15.05.37
jel na omotu ona... ili Satan Panonski?
-
Nikola (gost)
| 09.02.2010. 20.00.56
Samo cu uraditi copy/paste svog komentara sa jednog drugog sajta na kome se recenzija pojavila pre jedno dva meseca!
Ne vidim zbog cega ovako negativna kritika. Smatram da je ovim albumom postigla ono sto meni nedostaje na svetskoj pop sceni, a to je zrelost ili u ovom slucaju "odrastanje". Ovo je onaj (dosta drugaciji od prethodnih) album, prektetnica u karijarama velikih zvezda, kao sto je Madonnina "Erotica", Christine Aguilere "Stripped", itd. Drago mi je sto na albumu nema onih "zasladjenih pop hitica" koji vam se smuce nakon treceg slusanja (dodajem- cega je bio prepun GGGB album, na koga se pozivas u recenziji). Mislim da ce ovaj album trajati, da ce biti samo vredniji sa svakim ponovljenim slusanjem. Obratite paznju na "Hard", "Roussian Roulette", "Fire Bomb", "Photographs", "G4L" i dve divne balade "Cold Case Love" i "The Last Song".
p.s. I da ne zaboravim sjajni intro albuma "Mad House" :)
(Nikola, 31. decembar 2009 00:48)
-
Flomastera (gost)
| 10.02.2010. 10.45.49
Svakog jutra suzu pustim razmišljajući o teškom životu američkih milionera.
-
Nenad (gost)
| 10.02.2010. 18.37.31
Ponovo...
Ovaj album je masterpiece, i u odnosu na neke albume koji su dobili 10/10, zaslužuje 20. Kad je pop postao loša reč na sajtu koji se zove POPboks? A ja čak i ne volim ovu devojku...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.