Prva SF knjiga koja se pojavila u ediciji Prva knjiga Matice srpske
Kada pročitamo biografiju Pavla Zelića, jasno je da pred sobom imamo velikog poznavaoca SF žanra, jednako kao i velikog poslenika u toj oblasti (urednik fanzina Emitor, član Upravnog odbora Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", jedan je od organizatora konvencije fantastike Beokon, urednik zbirke priča erotske fantastike Ugriz strasti objavljene 2007. godine, itd.). Kao da se za svoj prozni prvenac Poslednja velika avantura strpljivo spremao, uvek delujući u tom polju, bitišući u periodici i konstantno ispitujući svoj senzibilitet.
Knjigu je objavila Matica srpska, i po prvi put se u njihovoj edicija Prva knjiga našlo SF štivo. Zbirka sadrži 13 priča, heterotematskih i stilski razuđenih, a opet sa jasnim autorskim pečatom.
Jedna od karakteristika Zelićevog pisanja je uverljivost. On nas lako uvlači u svoj fikcionalni svet (prošlosti, sadašnjosti, budućnosti) zahvaljujući živopisnim detaljima i autentičnim situacijama, tako da SF atmosfera postaje samo okvir za univerzalnu priču koju želi da ispriča. Kvalitet se u ovoj prozi ogleda u odsustvu pretencioznosti i lakom ostvarivanju višeslojnosti i višeznačnosti.
Nekoliko priča odmah privlači pažnju.
Sami govori o ko-zna-kom klonu nekadašnje legende beogradskog zoo vrta, čije kaveze sada nastanjuju robotizovane replike životinja. Nenamerno povredivši jedno dete, Samijev potomak je potpisao sebi smrtnu presudu, ali čuvar zoo vrta se emotivno za njega vezuje, želeći da ga spasi od propasti. Ne uspeva u tome, ali autor uspeva da dočara emotivno povezivanje životinje i čoveka nad kojima lebdi pitanje egzistencijalnosti.
Jedan osnovac pronalazi najboljeg prijatelja u dečaku koji se razlikuje od drugih po tome što ima plavu ruku. Ali dečija iskrenost i otvoreno srce ne vidi tu razliku, već oni postaju nerazdvojni drugovi. Pošto Plavi (kako ga pisac naziva u priči Veliko grudvanje) ima probleme sa arhetipskim bad guys školskog dvorišta (tj. osmacima), naš junak mu nesebično pomaže u odlučujućoj bici grudvanja. Ali Plavi nije sam, postoje i druga deca plavih ruku, odbačena i bez razloga omrznuta. I njegove reči kao da izgovara svaka žrtva ksenofobije i nerazumevanja: “Dosta je bilo, Diksi. Vreme se menja, osećam to. Neću da se stidim i trpim zbog onoga što jesam. A ako nas ne prihvataju, dođavola sa svima njima.”
Ispod grobova je priča o misterioznom pomoru jevrejske dece iz praškog Geta. Hrabri i promućurni rabin Loev i njegov učenik Isak istražuju ubistva. Ali istraga podrazumeva i borbu sa natprirodnim silama i upotrebu magije, jer jedini koji znaju ko je ubica su duhovi mrtve dece koja se pretvaraju u demone kada se sa njih, dok igraju kolo na groblju, skinu pokrovi. Ovde vidimo jedan odličan miks fantastičnog i detektivskog na tragu najboljih ostvarenja E.A Poa, koji otkriva Zelićev talenat za stvaranje zapleta.
Ostareli Džoni Vajsmiler, ponosna ali istrošena 60-godišnja holivudska zvezda, mili uz visoke grimizne hridi zaliva Akapulko u priči Tarzanova poslednja velika avantura. On želi da pred gostima luksuznog hotela, pred svojim menadžerom i lokalnom decom pokaže da je i dalje velika zvezda i atleta time što će izvesti vratolomni skok sa vrha zaliva, ono što ta lokalna deca rade svakodnevno za nekoliko turističkih dolara. Dok se uspinje ka strmom vrhu, život mu prolazi pred očima. Razmišlja o svojoj karijeri, o filmovima koje je snimao, o slavi, dok istovremeno ima priviđenja obreda žrtvovanja mlade device od strane domorodaca, i u tom obredu on uzima ulogu sveštenika.
Veštinu kojom se stvara mračna, jezovita atmosfera košmara i horora, kao i izvanrednu maštu i originalnost, zatim talenat da nam približi svaku retro ili futurističku situaciju na nivo neposrednosti – sve je to utkao Pavle Zelić u Poslednju veliku avanturu, za koju se nadamo da je zapravo samo prva velika avantura u njegovom pisanju.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
hleb (gost)
| 19.01.2010. 14.35.41
odlican pisac, divan covek!
-
Tetejac (gost)
| 19.01.2010. 19.40.57
Odlična kritika! Svaka pohvala autoru teksta...
-
Ghoul (gost)
| 20.01.2010. 09.46.43
meni se čini da je ovo veoma ironičan text.
pogledajte samo taj naslov.
na koga se odnosi to "Samijev klon"?
-
Babe (gost)
| 20.01.2010. 12.22.42
Iskreno se nadam da je knjiga bolja od ove kritike...!!!?
-
rork (gost)
| 20.01.2010. 19.26.52
jako dobra knjiga! a i kritika. ali ipak ne mogu da ne prokomentarišem da, npr. nisu u pitanju ljudi sa "plavim rukama" već su oni kompletno plavi. pažljiviji čitalac je mogao da primeti da ih pisac povremeno naziva "štrumfovima". ne znam odakle mu ideja da su im samo ruke plave... a ko pročita priču shvatiće tek koliko to smešno zvuči...
-
danilo lučić (gost)
| 20.01.2010. 19.27.39
Inače ne komentarišem svoje tekstove, a ovaj put svakako neću braniti svoj prikaz sa estetske strane. Samo želim da podvučem da ovo nije ironičan tekst, da sam lično oduševljen ovom knjigom i da smatram da je Pavle Zelić odličan pisac. "Samijev klon" nema dvostruko značenje, već se samo odnosi na junaka jedne od Zelićevih pripovedaka.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.