I Love You

Diplo i Switch očigledno vole da guraju mlade, ženske izvođače. Posle “stavljanja na mapu” M.I.A.-e i Santigold, Diplo se ovaj put okrenuo matici i pokušao da iz bujajuće ženske filadelfijske scene izvuče nešto vredno pažnje.

To “nešto” se zove Amanda Blank, devojče od svojih 20 i kusur, čija muzika predstavlja savršen postmoderni miks bele devojke odrasle na new waveu koja dolazi u kontakt sa crnom booty shake kulturom Filija i Baltimora.

Čudna je, zaista, voćka Amanda Blank, kao neki spoj Blondie, Kim Gordon i... pa recimo M.I.A.-e. Kao Pink koja je puno puno više prljavija i fanki. Pritom, kada nije elektro-rep prljavica, Amanda peva u indi-rok sastavu Sweatheart, pa vi vidite o kom se miksu radi.

Možda se pitate kako ste mogli da čujete za g-đicu Amandu Blank pre ove recenzije? Na primer ako pratite egzotične predele savremene bass muzike, mogli ste je čuti u mini-kult hitu Spank Rocka Bump , ili u remiksu hita Britney Gimme More koji su radili Eli Escobar i Doug Grayson.

Postojala je, sada možemo reći, važna stvar na koju je Amanda i ljudi oko nje trebalo da obrate pažnju: da ne treba ponavljati put kojim su išle M.I.A. i Santigold. Iskreno, ne znam kako bi to mogla da postigne, ali šteta što ova bela devojka sa očiglednim preferencijama za crnu muziku sigurno ostaje iza leđa prvih dveju dama koje je producirao dvojac Diplo-Switch.

Bojim se da će epitet "rezerve" krasiti i Rye Rye, još jedno perspektivno devojče iz Baltimora koje čeka svoj album. I evo, dok pišem ovo, mogu da se setim još i primera čikaške devojke Kid Sister (koja je nedavno objavila album) i Mz Streamz, mlade nade Baltimora.

Naime, sve one će, kao zvezde svojih lokalnih zajednica (bez obzira da li je to Baltimor, Čikago ili Filadelfija), uvek imati tu komparativnu metu “prvih devojaka” M.I.A.-e i Santigold od kojih su Diplo i Switch po paternu skoro napravili planetarne zvezde. Konkretno, ne znam kako bi Amanda izašla iz senke Santigold koje ja takođe iz Filadelfije, koja takođe kombinuje new wave elemente sa crnim “bounce” zvukovima. Jedina karta na koju Amanda snažno igra jeste imidž bele nevaljale devojčice koja uz niske frekvencije može barem da pokuša da ljulja jednako bezobrazno kao crne sugrađanke.

Mnogo veća zamerka je što, dok slušate sam album, za neke stvari imate utisak da dolaze od potpuno druge izvođačice. Na primer, Amanda je uradila dobru stvar ne pokušavši da u jednoj stvari kombinuje new wave i neki bounce ritam, ali određene numere na albumu dolaze, čini se, sasvim iz druge galaksije i poprilično ruše osećaj celine.

Album bi svakako mogao da prođe i bez pokušaja da se Blondie prevede u 21. vek, samim tim što je Santigold već imala takve pokušaje koji skoro ni na šta nisu ličili. Ne znam da li je Amanda mislila da će to ona izvesti bolje...

Često se mogu čuti zamerke da Amandini tekstovi nisu “na nivou”, ali ovo je skroz naskroz parti album - važni su ritmovi i harizma, sve ostalo je sekundarno.

U svakom slučaju, na albumu ima dovoljno pesama za jednu pristojnu dinamičnu žurku, dovoljno pornografije i naoštrenih baseva da se zabavite jedno mesec ili dva, ali to je to.

Audio:

• MySpace