Cveće za Tamaru

Komentari

• 

  VoivodBG (gost) | 06.12.2009. 21.24.46

  Sinoć sam prvi put gledao bend naživo, inače slušam ih već nekoliko godina, ali nikada mi nisu bili na listi prioritetnih domaćih bendova za videti uživo, a to je verovatno moguće i bilo zbog mojih drugara koji bi me najverovatnije zezali sto slušam 'takav' bend. (Da sada ne koristim neke prostije reči koje su koristili) Pošao sam na koncert bez ikakvih očekivanja, na ulazu dobio maxi singl input (koji sadrži tri pesme, i nažalost ovo je cd-r izdanje) Usledio je jedan mali, ali zabavan šok, cepač karte mi se obratio ovim rečima : "Izvolite, gospodine." Verovatno zbog odežde, ipak važi ona stara izreka odelo čini čoveka. Elem da se vratim na koncert, ovo je prvi put da sam bio u velikoj sali Doma Omladine odkako su ga restaurirali, i dopada mi se ono što sam video, bina se sada nalazi na drugom kraju sale ge je nekada bio šank, i mnogo je veća od one koja je bila pored ulaza u salu. Čak je ogromni prostor sa miksetom na pocetku pa eto moze više ljudi na sredini da stane. (nekada se nalazio bliže sadašnjoj bini pa je itekako smetao ljudima koji su odatle pratili koncerte) Dopada mi se što je i ventilacija konačno uređena jer je to bio jedan od glavnih nedostataka starog Doma... Ono što je usledilo bilo je sizifovsko čekanje, od jednoga sata, i priznajem nije mi bilo mučno, ali opet sam očekivao da će kasniti barem pola sata, mada tipujem na to da je bend čekao da se lenja publika sjati u odaje "pogona". Tako je i bilo, u 22h bubnjar (Branislav Potić, gospodin koji liči na nekakvog simpatičnog profu sa recimo filosofskog fakulteta) izlazi na binu zauzima poziciju za bubnjevima, pušta semplove preko winampa/fubara/aimpa ili kojeg već programa, kojeg smo mogli da vidimo na velikom platnu koji je postavljen zbog efekata tokom nekih pesama. Uskoro ostatak benda "istrčava" na binu, gitarista (a sada basista?) Marko Grubic (fini gospodin sa brcima ala Fredi Merkjuri, i sa majicom koja sugeriše da će večeras biti svirano bučno i bez ikakvih kompromisa), basista Aljoša Varga (čije su ime neka gospoda pozadi dosta puta vikala), harmonikaš/trubač Nenad Knežević novi član benda, i naravno nova pevačica Tamara Kojić (najmlađi i najslađi član benda) je izvirivala iza kulisa bine, pomalo mi je delovala zbunjeno, mozda nije očekivala toliko ljudi u sali (a cenim da je bila solidno popunjena, nadam se nekoj cifri od 500 ili barem 400) ili je to samo trema pred nastup, ali eto i ona se ubrzo našla i počela da peva na prvoj pesmi PMS, koja me isprva nije oduševila, zvučala mi je previše približno materijalu sa albuma Evolucija. (koji je preuzeo i najveći primat na setlisti, moraju hitovi da se sviraju jašta) Onda su usledile Izlaz i This Time, moram tu malo skrenuti pažnju iako je bend odlično navežban i sa onim dodatnim efektima još više obogaćen, harmonikaš se uopšte nije čuo, tj. loše je bio ozvučen, i bejaše mi žao da to gledam. Uzgred Tamarin vokal je bio nadglasan od strane gitare, bubnja i bas-a u ovim pesmama, pa mi je to itekako smetalo da razaznam šta peva, jedino mi se dojmilo što je skoro svaka pesma malo reanzirana nekim novim uplivima, koji rifić tamo i efekat... Nastavili su sa pesmama sa Evolucije albuma: Nismo Tu, Malo vremena, da bi nam onda izveli obradu izvesne Blondie sa njihovog drugog albuma Ventilacija, inace pesma je Heart of glass, publika je vec ovde počela da biva mnogo življa. Onda je usledila još jedna nepoznata pesma (ko zna možda je sa onog live albuma) Grateful, pa pesma Cuts sa novog maxi singla, i ujedno albuma koji će izaći sledeće godine. Nisu ostavile nekakav jak utisak na prvo slušanje, ali drago mi je da je zvuk i dalje bio kristalno čist i da se stanje sa harmonikom (ili beše trubom?) popravilo i čula se baš lepo, melem za uši. Ponovo smo bili vraceni na Evoluciju sa Can't stop, da bi me iznenadili sa Zvukom (drugačije mi je zvučalo naspram albuma, da li zbog efekata ili Tamarinih vokala), i onda je usledila pesma koju zaista nisam očekivao u njihovom repertoraru Tamni Vilajet jedna od funkoidnih i psihodelicnijih pesama sa prvog albuma Torpedo, dok su još nastupali sa istoimenom glumačkom trupom. Tu sam se ja već malo oslobodio pa sam se nespretno klatio pokušavajuci da zaplešem u gužvi oko mene. Pa je usledila drum'n'bass/electro ekstravaganza sa pesmom Buđenje, nije mi to zvučalo kako treba bez Marka Banićevića (bivši mc benda, ujedno poznatiji kao Makiman) a video sam dotičnog da je u početku bio u prvim redovima tek nekoliko metara od mene, taman sam se ponadao da će učestvovati kao specijalan gost na ovoj i pesmi posle hitičnog Ludviga, koji je definitivno digao atmosferu na još veći nivo, ujedno ova pesma mi je i omiljena sa Ventilacije, ali su promenili aranžman u totalu, i nije mi se dopao onaj fade out momenat, kada se činilo kao da Tamara "umire" i svetla se gase, neke stvari jednostavno ne treba menjati, lepše je kada se izvode onakve kakve su prvobitno napravljene, barem je samnom takav slučaj i to baš sa ovom pesmom. Opet Evolucija pesma Undersense (ili Under sense kako je već obeležena na jednoj metropolisovoj kompilaciji), nema Banićevića, harmonikao je pevao na buđenju i na ovoj, ali se njegov vokal jedva čuo, eh to prokleto ozvučenje. Usledio je mali odmor sa missreality, Tamara je posle energetičnog cupkanja i plesanja po bini sela na monitor i od nikuda je iskočio jedan stariji krupni gospodin koji je pred sobom olako krčio put i zamolio mladu damu za ruku i đentlmenski je poljubivši dok je držao u drugoj limenku sa rogonjom. Čudi me samo da neko to ranije nije učinio, jer je ona definitvno najviše pažnje izazvala kod muške publike, a i bilo je par neprikladnih dobacivanja, verujem da je to klasična stigmata kroz koju prolaze lepi ženski frontmeni. Missreality mi je zvučala beskrajno, opuštajuće i osvežavajuće sada kada se i vokal bolje razaznavao. Usledila je još jedna pesma sa singla Prevod na platnu je verujem išao spot za pesmu. Nije mi ušla odmah u uši, da se to ispraviti sa preslušavanjem singla ovih dana. Na kraju se ponovo vraćamo na Evoluciju sa pesmom Pola Vitmena Kao Adam u rano jutro, ovde sam već prihvatio Tamaru kao novi vokal Vrooom-a, leže joj ovakve pesme. Veče se završilo sa Prolazom, i time je obeležen, ovaj više nego solidan koncert, bend je došao nazad samo da bi nam se poklonio i dobio zasluženi aplauz, ujedno i cveće od devojaka sa desne strane bine koji su to pripremili kao iznenađenje za Tamaru. Generalni utisak mi je da je ovaj bend itekako vredan gledanja naživo, navežbanost muzičara, super ton (minus vokala u nekim pesmama, i harmonikaša/trubača) nadam se da će većina ljudi sa koncerta otići sa osmesima i sa ritmom koji bend isporučuje taman da se vrckanjem guzova dođete do kuće, a oni koji znaju tekst i da otpevuše koju pesmu sebi u bradu, mhm. Uzgred imam još malenu kritiku na izdanje diska, razočaralo me je što je jelte cd-r, i što su obe strane maltene identićne, mogla je barem da se stavi neka nalepnica na ovu stranu da slušatelji (nisam obratio pažnju na disk već samo ubacio u plejer) ne pomisle da nešto nije u redu sa istim, eto toliko od mene za ovaj bend. Preslušajte im albume, ako vam se dopadnu kupite ih i idite im na koncerte, toliko od mene. I da ne zaboravim neke pesme nisu imale nikakve efekte na platnu, pa je eto i užtak istog bio umanjen, a definitivno su mogli više da se potrude, ipak su to multimedijalni umetnici.
• 

  publikum (gost) | 06.12.2009. 23.09.18

  Mala Tamara je slatka i seksi, ali plasim se da se na ovom koncertu nije previse dobro snasla u ulozi frontmena (frontemnke?). Suvise deluje kao devojcica koja se popela iz publike i uzela mikrofon. No dobro, barem ok peva.