U Domu omladine je sinoć provejavala mitska atmosfera, a lider sastava iz kolorada, David Eugene Edwards, počastio je publiku i obradom Joy Divisiona
Mesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Sreda, 25. novembar 2009.
Koncert sastava Woven Hand bio je po mnogo čemu poseban događaj. Sala na spratu Doma omladine bila je odlično popunjena (u publici su se mogli čuti i komentari kako su sve karte rasprodate), a u vazduhu se osećala tenzija kakva krasi koncerte istinskih muzičkih veličina, što David Eugene Edwards i njegov bend svakako jesu.
Uzbuđenju je doprinosila i činjenica da su i ranije vođeni pregovori oko dovođenja Woven Hand u Beograd, te da je bilo samo pitanje trenutka kada će do ovog koncerta zaista i doći.
Druga stvar koja je morala svakom da upadne u oči – pardon, u uši – jeste fenomenalno podešen zvuk. Kao retko kad na „malim“ pop/rock koncertima u Beogradu, publika je mogla da čuje kristalno jasne bubnjeve, bas i gitaru, što nikako nije zanemarljiv detalj nakon godina zlopaćenja sa nižerazrednim ozvučenjima i nemarnim toncima u prostorima kao što su Dom omladine ili SKC.
Dodajmo svemu tome veoma prijatan ambijent renovirane sale i diskretno, sofisticirano osvetljenje na bini, pa možemo da zaključimo kako su se stekli svi preduslovi za nesmetano uživanje u samoj muzici i izvedbi gostujućeg benda.
Edwards intrigira već i samom pojavom – enigmatičnog izraza lica, s crvenom maramom na čelu i u sedećoj pozi, izgleda veoma živopisno i pomalo nestvarno - kao da je njegov stilizovani, vanvremenski lik s plakata za koncert sišao na par sati među obične smrtnike. I ponašanjem na bini podgreva takav utisak.
Neće gubiti vreme na banalnu komunikaciju s publikom i uobičajene zahvalnice, jer sve što ima da kaže učiniće stihovima i muzikom, ali i dramatičnom gestikulacijom – odsečnim pokretima glave, nemirnim mahanjem rukama i pogledom čoveka zaposednutog duhovima.
Iako se možda moglo očekivati da setlistom dominiraju pesme sa prošlogodišnjeg albuma Ten Stones, na ravne časti su se ređali hitovi iz čitave karijere benda, uz pokoju obradu, među kojima se izdvojila Heart and Soul Joy Divisiona. Edwards je čak delovao kao da jedva čeka da se vrati starijem materijalu, a izvođenje poletnih The Beautiful Axe i naročito Kicking Bird bilo je donekle lišeno pompeznosti sa studijskih snimaka.
Međutim, nakon laganog „zagrevanja“ na početku koncerta, sa svakom sledećom pesmom se svirka sve više zahuktava, a Edwards ponajviše briljira u teatralnim propovedima praćenim diskretnom muzičkom pratnjom.
Bilo bi nepravedno ne pomenuti i fenomenalan bend, koji ne samo što prati Edwardsa već i značajno doprinosi bogatoj zvučnoj slici, ostavljajući utisak da je na bini i više od trojice muzičara. Naročito se ističe maestralni bubnjar Ordy Garrison. Na licu basiste Pascala Humberta oslikava se životno iskustvo mudraca koji je prošao sito i rešeto, odmerenost i stroga fokusiranost na sviranje, ali i mladalačka radost u retkim trenucima kada dobije priliku da izbije u prvi plan.
Kulminacija je bila tokom izvođenja Whistling Girl sa albuma Mosaic. Za razliku od studijske verzije, ovde Edwards nastupa u intimnoj, solo varijanti. Glasu i bendžu tek se nakon nekoliko minuta priključuju bubnjevi, a Humbert do kraja pesme ostaje van bine. Da se harizmatični frontmen (ali i publika) najudobnije oseća u solo delovima potvrdio je i na drugom (!) bisu, kada je, na opšte oduševljenje prisutnih, bez pratnje izveo i jedan od prvih hitova svog starog benda 16 Horsepower – Black Soul Choir.
Na samom kraju koncerta, čuje se prodoran urlik iz publike: „Aleluja!“ Edwards se okreće prema momku koji je pustio glas, i blagonaklonim gestom „aminuje“ njegove reči. Pravi završetak večeri za dugo pamćenje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
these are the days (gost)
| 26.11.2009. 15.15.24
može se reći da je bilo genijalno. ali, isto tako se može reći i da je bilo beskrajno dosadno.
-
ubedljivo... (gost)
| 26.11.2009. 15.54.40
..najbolji koncert ove godine
-
Shteta (gost)
| 26.11.2009. 16.28.56
gledao sam woven hand 5 puta. sinoc je bilo najloshije.
-
klot frket (gost)
| 26.11.2009. 16.48.07
ja sam gledao prvi put. bilo je fenomenalno.
-
dusans (gost)
| 26.11.2009. 16.51.37
gledao sam woven hand 1 put.sinoc je bilo najbolje.
-
Ivan Krokovski (gost)
| 26.11.2009. 18.04.33
Ovo mi je 4. put da sam gledao WH ,svaki put koncert je bio neponovljiv i kao da je poslednji.Ipak cert u bg me je veoma pomerio,osecao sam se kao na nekakvom bojnom polju i borim se zajedno sa Dejvidom.Osecao sam se kao da prolazim kroz proces stvaranja pesme i sve,a u isto vreme sam svedok i njenog citanja.Publika je bila uneta u tu pricu.
Zaista je bilo dobro+
-
hm (gost)
| 26.11.2009. 18.21.39
dosadno je bilo.
-
gagi (gost)
| 26.11.2009. 19.23.43
Karte JESU bile rasprodate.
-
aleluja (gost)
| 26.11.2009. 20.00.27
jedna od retkih popboks recenzija koja nije preterana...
nije bilo potrebe...
-
pki9 (gost)
| 26.11.2009. 20.47.11
prelepo je bilo. sranje je zvuk u toj sali, isto ko u skcu.. al to ni najmanje nije uspelo da pokvari ugodjaj.
@a mozda nije trebalo da GLEDAS 6. put...
-
Apsolutno (gost)
| 26.11.2009. 21.57.42
Nisam ih nikad gledao pa ni juce.Bilo je nikad bolje.
-
Cika Iga (gost)
| 26.11.2009. 23.58.24
Nikad me je juče gledalo.
Bolje.
Indijanci, ropska Afrika i divlja Evropa na dlanu.
Pentakostalni trans!!!
-
ajn stajn draj (gost)
| 27.11.2009. 02.31.34
Druga stvar koja je morala svakom da upadne u oči – pardon, u uši – jeste fenomenalno podešen zvuk
Pa jel si ti bio nekad u donjoj sali doma omladine.Fenomenalan zvuk.Jeste kad svira sam i peva.Ta gornja sala je ZALIBOZEPARA.
-
... (gost)
| 27.11.2009. 13.12.10
odakle nekome potreba da komentariše koncert na kojem nije bio...i to beskrajno neduhovito.
bilo je dobro.
-
Boldrik (gost)
| 27.11.2009. 16.35.18
Apsolutno se slažem sa ovim što je izjavio Apsolutno.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.