(Kornet)
U Meksiko on dolazi da pomogne drugima, ali će, kroz preobražaj koji doživljava na tom putovanju, i Meksiko pomoći njemu
Gringo je Vojislav Bešić. Tačnije, Vojislav Bešić postaje Gringo, srpski muzičar i zubar sa prebivalištem u Njujorku, koji odlazi u meksički gradić Matamoroso, u katolički samostan Santa Rosa de Lima, da nekoliko meseci volontira u svojoj struci.
Ali nisu samo humanost i altruizam, koje junak nepobitno poseduje, ono što ga tera da putuje južno. Cilj mu je da odstrani sebe iz svoje američke svakodnevice ne bi li rešio emotivne jednačine koje čine nagoveštaj bračnog brodoloma sa Anjom i nezadovoljstvo razvojem sopstvene karijere. U Meksiko on dolazi da pomogne drugima, ali će, kroz preobražaj kroz koji doživljava na tom putovanju, i Meksiko pomoći njemu.
Pisan u formi dnevnika, roman ostavlja utisak proživljenosti, jer svaka stranica donosi novi opis meksičkog života, pejzaža i mentaliteta, a upravo to mnoštvo kvalitetne deskripcije kroz, u svakom smislu minuciozni stil otkriva nam Bešićev književni dar i veštinu. Bešićev stil je kratak, sažet, eliptičan, ali istovremeno je slikovit, dinamičan, efektan i konzistentan.
Nisam siguran koliko keruakovskog ima u ovom romanu, ali definitivno književni jezik autora uspostavlja odnos sa bitničkom generacijom.
Živopisni psihološki iznijansirani junaci u romanu (Beto, Tomas, madre Huanita, sestra Latisia) imaju i dodatnu funkciju stranica analitičkog trougla koji postavlja Bešić: Srbija – Meksiko – S.A.D. Kroz paralele i poređena ove tri tačke na Zemlji vidimo deo sličnosti i razlike tih meridijana.
Gringov šestogodišnji brak sa Anjom je pri kraju. To je velika stena na Gringovim leđima koju je on sa sobom poneo. I kada junak zaključi: "Bio sam srećan sa njom sve dok ona nije počela da bude nesrećna sa mnom", imamo već jasno postavljen odnos prema ženi i jednu psihološku crtu o samom Gringu.
On ne želi da unesrećuje ljude (upravo suprotno), niti da tapka u mestu sa svojim životom. Jednog jutra shvata da je sve gotovo, i pogled na plavo jutro nad Matamorosom mu donosi olakšanje, ali i bol u spoznaji da se morad odvojiti od Anje.
Gringo nam je blizak, jer je everyday man: ume da bude besan i da psuje, ume da zaplače i da pokaže slabost. Ponekad popuši džoint i popije pivo, ponekad mu se igra fudbal, ponekad duboko konteplira o egzistencijalnim pitanjima. Dakle, junak Gringo je kao roman Gringo – human, zanimljiv, blizak, ni crn ni beo, i nadasve preporučljiv za čitanje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari