Našem doživljaju "dobre žurke" doprinosi mnogo toga što je van domena muzike: društvo oko nas, dan za nama, supstance u nama. U slučaju sinoćnjeg događaja, za mnoge je presudnu ulogu odigrala scenografija
Mesto: Beogradska arena, Beograd
Vreme: Utorak, 10. novembar 2009.
Suočimo se sa tim: celokupna elektronska muzika većini ljudi ove planete je dosadna, a neki je čak ne smatraju ni dostojnom da deli ime sa svojom konzervativnijom i starijom sestrom. A čak i među nama koji je podnosimo i u njoj uživamo, vlada stav da su bolji koncert i žurka na kojima pored muzike dobijamo još svašta što će nam navodno „upotpuniti doživljaj“, ali takođe i skrenuti pažnju sa same muzike.
Istina je da ovo nije ograničeno na elektronsku muziku i da isto važi za gotovo celokupnu savremenu pop scenu. Igračice, konfete, laseri, pena - rekviziti doprinose koncertima, bilo da je zvezda večeri Thom Yorke ili Ceca. Ali razlog zbog kog su oni posebno važni kada je reč o izvođačima iz domena elektronske muzike jeste večito pitanje live-skeptika: šta rade ove čike za tim računarima, i kako da znam da nisu samo pritisli play i nastavili da igraju svoju omiljenu igricu?
Ok, okrenućemo monitore ka publici pa će videti otvoren Ableton Live i svašta pride - verovatno misle Rick Smith i Darren Price, pa su tako i učinili. Ali publika odgovara: Videćemo - šta?
I na tome se priča završava: akustični efekat pritiskanja dugmića je manje intuitivno jasan od mlaćenja po nekom manje-više tradicionalnom instrumentu. Valjda da bi nadoknadio ovu "manjkavost" kolega iz grupe, Karl Hyde je, osim što je pevao, morao u par pesama (Two Months Off, King of Snake) i da okači gitaru oko vrata i probere po žicama, iako se rezultat mogao čuti samo u ponekom trenutku zatišja moćne elektronike kojom nas je snabdevao ostatak grupe.
Ako ćemo da budemo zlobni, trenuci sa gitarom možda su pre bili zasluženi odmor od neprekidnog đuskanja, kojem je Hyde bio posvećen više nego vokalnim dužnostima, a koje se sastojalo iz pokreta koji bi mnogo kog 52-godišnjaka ostavili bez daha već nakon par minuta.
To, međutim, ne znači da je pevanje zaostajalo po kvalitetu, i njemu se nema mnogo šta zameriti, ali jasno je da je Hyde isto toliko bitan kao zabavljač na sceni, animator publike. Šljokičasti sako koji je u pola koncerta zamenjen mornarskom majcom, igranje mini kamerom sa koje se slika - tj. Kylovo lice koje se primiče i odmiće - prenosila na okrugli video bim tokom Push Upstairs.
Naravno, on nije jedini bio zadužen za nemuzičke sadržaje, iako su Rick Smith i Darren Price (koji pomaže Underworldu na živim nastupima) poslovično držali pogled uperen u miksete i ostale mašine. Beogradska arena (parter i tribine su bili prepuni), uživala je i u sjajnoj scenografiji: na bini se prvobitno u uspravnoj pozi nalazilo tuce divovskih napumpanih raznobojno svetlećih... cigareta.
Na njih je dodatno projektovan video sadržaj, da bi u drugom delu nastupa bile nehajno razbacane po bini što je stvaralo zanimljivo okruženje muzičarima, čak i kad je u jednom trenutku jedan od džinovskih valjaka klonuo preko dela opreme.
Tokom Born Slippy izašlo se u susret i onima iz publike koji su samo tu pesmu znali pre koncerta, i samo će se nje sećati nakon njega, pa su reflektori podivljali a gigantski baloni pušteni u vazduh iznad publike koja je očekivano ovo označila kao vrhunac večeri. Drugima (malobrojnijima, u koje spada i vaš izveštač) je više prijala izvedba Jumbo, koja je predstavljala čistinu meditativnog predaha u šumi mnogo energičnijih numera.
Bez obzira šta je odigralo presudnu ulogu, publika se izgleda dobro zabavila i sa jednakom radošću će se sećati ovog koncerta kao i onog sa Exita 2005. godine. Probleme nastupa kao takvog kod elektronskih grupa i međusobne zavisnosti audio i video doživljaja, ostavili su ovom sirotom novinaru, a oni su se samo prepustili uživanju.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari