Spasilac grimea na četvrtom albumu pokorava podijume za ples
Hajde da se na kratko vratimo šest godina unazad, hoćemo li? Dizzee Rascalov album Boy in da Corner je naišao na hvalospeve kritičara, a uspehu na listama je pridružio i nagradu Mercury. Izgledalo je da je grime konačno priznat u najboljem mogućem smislu – zahvaljujući talentovanom, mladom Dylanu Kwabeni Millisu, koji je dobro poznavao ulicu, jednako kao što je odlično razumeo muziku.
Bio je to album koji je premostio jaz između grimea i mainstreama.
Dizzee je na njemu objasnio situaciju na ulici i podržao je sjajnom raznolikošću muzičkih uticaja koji su bili po ukusu mainstreama. On je to učinio sa toliko duhovitosti, toliko inteligencije, da je predstavio nezadovoljne klince iz bilo kog kraja, umorne od onoga u šta se njihov svet survava.
Ukoliko ste slušali pesmu Sittin Here koja otvara album, mogli ste da čujete širinu Dizzeejeve lirike dok prepričava kako je bio svedok propadanja morala na ulicama Istočnog Londona. Želite urbanog pesnika? Lou Reed? Ne, Dizzee Rascal je bio urbani pesnik u kog je verovala Engleska. Razumeo je pometenost kojoj se Engleska predala, bio je deo toga. Dizzee je bio potpuno spreman da postane spasilac grimea.
Verovatno zbog toga je, nakon slušanja albuma Tongue N’ Cheek vaš recenzent osetio razočaranje. Dizzee je u stvari odlučio da pokori dance scenu hitovima Dance Wiv Me, Holiday i Bonkers. Za posledicu imamo dobru dance ploču, i Dizzee se dobro snalazi u popu. Na albumu čak postoji i par pristojnih pesama koje pokrivaju stari teren (Can’t Tek No More i Dirtee Cash), u kojima se napadaju političari i mladi u Engleskoj zbog situacije u kojoj se zemlja nalazi.
Ipak, većina pesama koje nisu dance hitovi jednostavno služe kao jednolični fileri. Neke od njih napadaju trivijalne, nezanimljive teme (kao na primer Road Rage), dok u drugima Dizzee zvuči plitko (u Freaky Freaky možete čuti stih: „Shana/Didn’t give me no drama/After the show she was on my banana“).
Ovaj album konačno označava smrt Dizzeeja kao princa grimea i krči put dance hitovima koje će on sada mućkati i, kao što kaže u Leisure (u kojoj brani svoje mainstream usmerenje), za njega je sada sve samo zabava. Sada čak izgleda da je to sudbina grimea, sa izvođačima kao što su Tinchy Stryder, koji se lako popeo na vrh liste singlova.
Pošto deluje kao da se Dizzee pronašao u ovom muzičkom stilu, postavlja se pitanje: šta bi se desilo da nije krenuo tim putem? Imali bismo hit Calvina Harrisa, Armanda Van Heldena, Tiesta, ili nekog sličnog.
Šta gubimo pošto je krenuo da pokupi lovu? Muzičara čije pesme su bile dublje, koji je mogao da doprinese promenama. Niko nije očekivao da će se držati istog stila. Upravo suprotno, to je ono što čini muzičara dobrim, i videli smo kako je na prethodna dva albuma (Showtime, Maths + English) išao ka novom stilu. Očekivalo se ipak da će se držati tema do kojih je ljudima stalo. Poput političara koje napada, sve što je zapravo uradio je dizanje očekivanja kod slušalaca, kako bi ih polako izneverio.
Uzgred, nijedna njegova nova pesma ne može da čak ni da dodirne uvrnutu lepotu Jezebel.
Preveo: Nebojša Marić
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari