Nakon prva dva albuma, ljubimac opsesivne ostrvske štampe u njoj dragoj večnoj kategoriji ’’larger than life’’, mlađani Dizzee Rascal je trogodišnju pauzu iskoristio vagajući kojim putem da krene – potpuna ilegala ili totalna komercijala. Izabrao je ovo drugo
Na temelju pionirskih radova s obe strane Atlantika s kraja devete decenije prošlog veka, eksplozija različitih elektronskih formi zapljusnula je Ostrvo početkom 90-ih, i umnogome obeležila ovu deceniju po inovativnosti i revoluciji koju je izvršila na tokove savremene muzike. Muzička industrija po pravilu nije časila ni časa da snažnim zagrljajem komercijalne eksploatacije iscedi životne sokove ama baš svake nove forme.
Širom percepcijom, žanr bi gubio na svežini, postajući prihvaćen obrazac koji nema mnogo novog da ponudi, trošeći se sam od sebe. Ostrvski trudbenici, mahom obojeni i pripadnici niže klase, na ovaj izazov bi odgovarali stvaranjem novog obrasca, vrteći čitavu priču u krug.
Nakon jungle/d’n’b pomame zaključene revolucionarnim Roni Sizeovim New Forms i uspesima Chemical Brothers, Propellerheads i sličnih brejkbit aktova koji imaju svoj udeo u celoj priči, na underground scenu stupio je speed garage, koji je svoju osnovu crpeo iz čikaškog hausa. Iz njega je proizašao 2-step, koji je zahvaljujući kolektivu So Solid Crew dosegao mainstream uspeh (prvenstveno u Britaniji).
Dalja razrada postavke utemeljene na So Solid estetici – ultrabrzo repovanje preko distorziranih i agresivnih bas linija na ritmu od 130-140 bpm – vodila je zasnivanju tzv. grimea. Samo još brže, agresivnije i prljavije – što je već tradicija kad je britanska klupska scena u pitanju.
Grime je postao opštepoznat upravo zahvaljujući
Dizzeeju Rascalu, koji se niotkuda pojavio svojim debijem
Boy In Da Corner 2003. Zahvaljujući njemu, te godine dobio je prestižnu nagradu Mercury, koju je godinu pre dobila Ms. Dynamite – još jedna zvezdica potekla iz So Solid ekipe.
Taj album nasledio je
Showtime, izdat godinu dana kasnije, kojim je Dizzee zajedno s Mikeom Skinnerom ispred The Streets u komercijalu uveo nasleđe garagea garnirano hip-hopom. I to nije sve: zahvaljujući odličnim filadelfijskim
Spank Rock, ovaj vid hip-hopa našao je svoje mesto i na Novom kontinentu.
Tempo menjanja žanrovskih trendova nije gubio na intenzitetu tokom Rascalove pauze: širi auditorijum lagano je gubio interesovanje za grime, na čije je mesto došla nova forma koja inspiraciju crpi iz istog korena: dubstep, čije su krucijalne osobine složene na solidnom albumu
Burial, kao i ostalim izdanjima etikete
HyperDub. U ovim okolnostima, Dizzee se na novom ostvarenju primetno okrenuo hip-hopu. I Clapton je s godinama sve više svirao blues...
Produkcija je raskošna – očigledno stvarana s namerom da ozbiljno testira performanse nimalo naivnih stereo-uređaja koji krase kožom presvučene sportske automobile narogušenih vlasnika iz predgrađa.
Dizzeejeve vokalne sposobnosti nikad nisu ozbiljno ni dovođene u pitanje, i on je i na ovom albumu na nivou svoje reputacije. Sama tematika bliža je hip-hopu nego grimeu – lažni gangsteri, policija i lake žene preovlađuju umesto storija sa ulica istočnog Londona i jetkih društvenih komentara prisutnih na prva dva albuma.
Okvir u koji Dizzee stavlja svoje priče veći je nego ranije: njega sada zanima ceo svet a ne samo geto (pesma World Outside).
(Pod)žanrovska šarolikost ogleda se u izboru gostiju: od jungle pionira Shy FX-a predstavljenog u mlakom drum ’n’ bassu
Da Feelin, preko teksaških rap veterana UGK u
crunkolikom Where Da G's, do očiglednih ustupaka tržištu kakvi su pojava beskrvne Lily Allen u pseudo-ska komadu
Wanna Be i pevača Arctic Monkeysa Alexa Turnera u
Temptation, koja budi sećanje na bolje saradnje dvaju svetova u prošlosti, kakav je zasigurno
Setting Sun. Rascalov trud da jednim udarcem ubije više muva ima veliku boljku u rasplinutosti materijala, njegovom razapetošću na tankoj liniji mainstream očekivanja i uličnog kredibiliteta.
Rezultat takvog kompromisa je da album ne nudi mnogo toga novog. Ali i to je dovoljno za današnji (u velikoj meri) bezidejnošću ophrvani hip-hop.
U tvrđim numerama poput Pussy'ole ili Sirens, njegova aura sjaji, i ove pesme mogu da posluže kao zgodna polazna tačka novim naraštajima u upoznavanju sa ostrvskim hip-hopom. A to je Rascalu i bio cilj. Uzimajući u obzir činjenicu da je ovaj album startovao na sedmom mestu britanske liste – Dizzee nema razloga za zabrinutost.
Audio:
Video:
Povezani članci:
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.