Trio iz Južnog Jorkšira je na četvrtom albumu udružio snage sa bivšim gitaristom Smithsa
The Cribs (kolevke, korpe) su donedavno bili bratski trio iz Jorkšira, sastavljen od dvojice blizanaca Rayana (gitara) i Garyja (bas) i njihovog četiri godine mlađeg brata Rossa (bubanj) Jarmana, a pojavili su se u tzv. angularnom brit pop talasu sredinom tekuće dekade koji su izneli Franz Ferdinand, Kaiser Chiefs, Bloc Party.
Uobičajena priča za engleske bendove par dekada unazad važi i za The Cribs: vole, naravno, Beatlese, vole, naravno, Never Mind The Bollocks, vole, naravno, The Smiths. I sve bi to bilo predvidivo kao i muzika na njihova prethodna tri albuma koja se blagonaklono može opisati kao simpatičan doprinos urbanoj indie kulturi, a manje blagonaklono kao srčano i uglavnom bezlično preživanje nasleđa njima dragih grupa.
Ali, odnedavno član grupe postao je Johnny Marr, sa kojim bend, sada kao kvartet, objavljuje svoj četvrti album, Ignore the Ignorant.
Što se Marra tiče, ova saradnja sa sopstvenim učenicima ne znači više od punjenja baterija za neke sledeće saradnje na, izgleda beskrajnom post Smiths putu. Rad sa The The, Electronic, Modest Mouse, pa čak i sa Healers nisu, generalno govoreći, ostavili trag kakav je sa većinom svojih albuma ostavio Morissey. Svaka od brojnih Marrovih kolaboracija već unapred preskromno deluje kao još jedna epizoda u iščekivanju ponovnog udruživanja sa Mozom, kao od engleske javnosti već viđenim naslednicima Lennon&McCartney trona.
Tu ni saradnja sa The Cribs nije izuzetak. S tom razlikom što njegovo učešće u radu The Cribs ne spada u zanimljivije epizode već 20 godina duge karijere samostalnog indie rok gitarskog heroja.
Isto tako, ni najnovije kreativno druženje The Cribs na sada već dugačkoj listi interakcija sa svojim herojima (Lee Ranaldo, Bobby Conn, Edwyn Collins, Bernard Butler, Alex Kapranos…) ne daje potvrdan odgovor na pitanje postavljeno u verovatno najvećem dosadašnjem hitu grupe, pesmi "Don't You Wanna Be Relevant?".
Oasis su istorija, Coldplay haraju planetom, a Radiohead su na najvećoj ceni i tu The Cribs, iako bi želeli, sa Ignore the Ignorant nemaju šta da traže.
Ignore the Ignorant se kao i muzika na prethodnim ostvarenjima benda svodi, dakle, na opšta mesta tri osnovna gorepomenuta uticaja i svega ostalog proizašlog iz tog trougla. I dok je dečački entuzijazam još i mogao da udahne malo životnosti u bezbroj puta ponuđenu viziju u pojedinim pesmama grupe, naročito na prvim singlovima i pojedinim komadima sa Men's Needs, Women's Needs, Whatever (2007), tromost na novoj ploči je u suprotnosti sa očekivanjima, imajući u vidu sazrevanje braće i pridošlicu u bend.
Početna We were Aborted, osim što je nosi rif maznut iz My Enemy (Afghan Whigs) sažima beživotnost i neinventivnost 12 ponuđenih pesama. Ok, zavidan nivo zanatsva ostrvskih pop rok bendova odavno ne uključuje originalnost kao cilj kome se teži i u tom smislu The Cribs su do sada bili jedan od brojnih primera, ali kad i poluplagijat kakav je prva pesma ne dobaci dalje od značaja B strane nekog od manje bitnih singlova Foo Fighters, onda se od pesama koje slede ne može očekivati da budu nešto više od čistog gubljenja vremena.
Na sreću The Cribs, tokom narednih 45 minuta povremeno zaiskri poneka iole nadahnutija melodija ili mestimično uspeliji gitarski rad, kao u prvom singlu Cheat On Me, naslovnoj pesmi, donekle City Of Bugs i naročito Save Your Secrets kao najupečatljivijoj pesmi na albumu, komadu koji na najbolji način pokazuje šta je saradnja učitelja i učenika mogla da bude, ali nije.
U ovoj pesmi, kao i u ostalim mestimičnim provejavanjima autentične inspiracije, The Cribs konačno dozvoljavaju sopstvenom melodičnom potencijalu da u potpunosti dođe do izražaja na albumu sa previše neubedljivih melodija. Zbog ovih delova ploče, The Cribs ne deluju sasvim kao Marrovi sparing partneri, tako da se za Ignore the Ignorant ne može reći da je potpun promašaj.
Sa stručnom produkcijom Nicka Launayja (Yeah Yeah Yeahs/Pil/Arcade Fire/ Nick Cave), a bez prevelikih očekivanja, Ignore the Ignorant može poslužiti kao nenametljiv i ne previše primetan soundtrack za neki od sumornih jesenjih dana. A za noć ostavite samo Save Your Secrets, jedini komad na kome autori ovog albuma nisu ignorisali tajnu savršene melodije.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Gzondol (gost)
| 26.10.2009. 11.51.35
Dodao bih samo da je rad sa The The bio apsolutno genijalan i nepravedno skrajnut. Cribs - OK, slazem se sa ocjenom, ni ja im ne bi dao vise.
-
yoko ovo plastic ono band (gost)
| 26.10.2009. 14.09.23
bubograd je opaka rstva. ostalo nisam cuo - nema na diskomeru.
-
Nesha (gost)
| 26.10.2009. 18.41.46
Slazem se za The The - tu se kriju neki od najboljih komada koje je Marr ikada napravio - i mozda je samo u Matt Johnsonu imao zaista ravnopravnog ko-autora.
Pored tolikih sjajnih bendova, zasto uopste slusati The Cribs?
-
@Nesha (gost)
| 27.10.2009. 16.58.16
A zašto pored Cribs uopšte slušati toliko "sjajnih" bendova?
-
Krunoslav Dodik (gost)
| 28.10.2009. 00.06.24
A zashto uopshte slushati ijedan bend?
-
m.sawyer (gost)
| 28.10.2009. 10.51.35
Teska filozofija ovde.
Album je ok. Samo ok. Tako da se slazem sa ocenom.
Nazalost, samo jos jedan u nizu takvih indie bendova. Prestaju da mi budu interesantni.
-
šatan (gost)
| 30.10.2009. 15.07.27
never mind the bollocks je sranje kad se izvuče iz konteksta... kad se ovaj album izvuče iz konteksta, prosječan je(i realno ocjenjen!)... ali u doba kad se BNP probija na engleskoj političkoj sceni(i to u izbornoj jedinici odakle stižu cribsi), a oni pravodobno reagiraju na pojavu istih, onda je shvatljivo zašto cribsi u britaniji nisu "prosječni indie bend"... a ovdje – srećom ili na žalost – jesu...
-
catcher (gost)
| 30.10.2009. 23.50.07
gitarista je super frajer
e da mi je da udjem u njegove helanke super shto je digao
rif Djuliju
-
kleo (gost)
| 03.11.2009. 11.55.31
OMG kakva uzasna pravoverna recenzija!!! The Cribs su bili sladak i energican bend, sa nekoliko antologisjkih pesama a novi album jeste sranje, i izvrnuti to na taj nacin da i to malo sto valja na njemu valja zbog Marra, umesto preslusati i ovaj i prethodna izdanja pa iskreno priznati da ih je bas on upropastio je... beeeeeeeeeeeeep!!! I uostalom, da se recenzent potrudio da ih preslusa skontao bi da su najvise do sada licili na The Jam, a jasno je ko je doneo uticaj Smithsa i to samo na poslednjem ostvarenju! Mada je jos tuznije sto oni ne bi bili pomenuti uopste na ovom sajtu da nije te nesretne kolaboracije, tako da je jasno zasto je bas za ovaj album izasla recenzija i zasto je takva kakva jeste!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.