Things Are What They Used To Be

Kao što Srbija ima četiri stuba spoljne politike, tako i britanski kvartet Zoot Woman svoj zvuk gradi na četiri uporišna stuba - fascinaciji zaostavštinom New Order ekipe, strasti ka plesnom ruhu, rakošnoj produkciji i izraženom osećaju za čistotu strukture pop pesme.

Ove kordinate ostaju iste i na novom albumu. Šest dugih godina je prošlo od odlične ploče Zoot Woman, tog nacifranog i neodoljivog bukvara pametnog retro-popa. Kolovođa Stuart Price tokom pauze nije gubio vreme – osim hrpe izdanja pod krinkom vlastitih brojnih heteronima, podmirio je potrebe mnogih za pomodnom studijskom šminkom, našavši se na platnim spiskovima i izrazima zahvalnosti ne tako lako spojivih izvođača (Madonna, The Faint, Starsailor, Gwen Stefani, Seal, Texas, Missy Elliott, Depeche Mode, Felix da Housecat...).

Računi se ne plaćaju sami od sebe, elitizam mami, ali ne hrani, to svi znamo, ali to udarničko svaštarenje je unosilo strepnje u srca poklonika zvuka Zoot Woman.

Lako je sada pametovati, ali istinskih razloga za strepnju nije bilo. Price voli to što radi, uz to i ume, a zna i da sačuva najbolje za sebe. Upravo tako, Things Are What They Used To Be ne predstavlja zbirku otpadaka sa trpeze imućnijih, već naprotiv – odličan pop album visokog sjaja, duboko osmišljen i čvrsto koncipran. A uz koji se može i plesati.

U proteklom periodu, Price nam je, kroz dva promo-singla u dve godine – Live in My Head (savršeni omaž New Orderu) i We Won’t Break, na kašičicu davao do znanja u kom pravcu se kreće. Bilo je povoda za radovanje, ali sada je slika napokon upotpunjena, a okvirni koncept iza ovog izdanja sasvim jasan. Cilj Stuarta Prica i bratije, baš kao i na prethodna dva albuma, je poletni, inovativni electro-rock sa upadljivom plesnom osnovom.

Nagrada strpljivima dolazi već u uvodnoj, geomertrijski preglednoj Just A Friend of Mine, sašivenoj po meri nezaboravne Into The Grey Day. Lonely By Your Side donosi lagani upliv house zvuka ranih dana, uz melanholiju podcrtanu diskretnim gitarskim rifom.

Price jeste inovator, ali nije beslovesni samoljubac. Staze je neko morao prtiti, pravac je neko morao održavati, i takvima treba odati poštu. Osim očekivanih naklona New Orderu, na ovom albumu su ispevane zahvalnice i Schlesingerovim Fountains of Wayne (More Than Ever), pionirskom synth-popu Garyja Numana i Vinca Clarka (Memory), dok Witness obilazi gradilišta Depeche Mode zvuka iz Black Celebration dana.

Ključna pesma za precizno razumevanja nauma Zoot Woman u ovoj epizodi je numera Saturation. Kao što uostalom i sam naslov sugeriše, ona je prezasićena studijskim ukrasima, ali srećom kićenje zastane na samoj liniji pretrpavanja zvučnog kadra. Saturation stoga i predstavlja manifest koji proklamuje moderan retro gitarski pop, nadograđen do te mere da se o njemu može govoriti kao o uspelom primeru futurističkog popa.

Ostatak albuma donosi komadiće elegantnog eteričnog popa (TakeYou Higher i Blue Sea), koji nas podsećaju na nežni i obuzdani vokal Johhnyja Blaka, te dve porcije francuskog housea, u We Won’t Break i Lust Forever, i znalački gradiranu plesnu euforiju u naslovnoj pesmi.

Things Are What They Used To Be je odličan album kome jedino može da se zameri samo perfekcionizam - izuzetnost baš svake numere, visoki sjaj i nesporna snaga svake karike u nizu. Uz to, ova ploča pokazuje kako i ono što na određenom nivou prepoznajemo kao regresivno, zapravo iz druge vizure može da bude progresivno, dok  retromanija ovakvim izdanjima dobija na smislu i dignitetu. 

Audio:

• MySpace