Sinoć je Beogradskom arenom odzvanjao bluz močvara oko Misisipija
Mesto: Beogradska arena, Novi Beograd
Vreme: Nedelja, 18. oktobar 2009.
Tužna, pokisla nedelja sinoć je ponovo aktuelizovala agresivno nametanje dve ovdašnje najstandardnije fraze vezane za rokenrol. Jedna je da je on mrtav, a druga da na ovim prostorima nema publiku.
Kada ispred Arene vidite tapkaroše koji traže da kupe karte, i kada prilikom ulaska u nju zateknete prizor kakav se viđa na tipičnim omotima američkih arena - rok dinosaurusa - bezbroj glava u parteru i dupke popunjena sedišta na galeriji, neminovno se postavlja pitanje utemeljenja takvih stereotipa. Očogledno je da sa realnošću nisu povezani. Pa ni sa logičkim razmišljanjem.
Eventualna primedba da se muzika i pojava ZZ Top uklapa u arhetip balkanskog rokera, sada već prosedog i u izlizanim farmerkama, a za šta se može navesti tuce cover bendova u svakom većem gradu koji izvodi repertoar teksaških bradonja, ne objašnjava sve te hiljade muškaraca, žena i dece koji ne izgledaju tako, a bili su sinoć u Areni.
U 20:45 na sceni se pojavio beogradski power trio Texas Flood, sa adekvatnom dozom entuzijazma, iskoristivši najzvezdanije trenutke svoje dosadašnje karijere. Tokom pola sata energičnog nastupa, Texas Flood se samouvereno kretao kroz hard rok i bluz kanone, filujući na pravi način svoje pesme omažima Led Zeppelinu i Jimiju Hendrixu.
U petnaest do deset počinje nastup zvezda. Spisak pesama se u najvećoj meri oslanjao na očekivanu greatest hits ponudu, iz koje je izostala možda samo Blue Jean Blues. Miks klasika benda i nekolicine pesama sa poslednjih albuma pokazao se kao prava formula za ovaj netipično grandiozni bluz kabare sa dva sedobrada deda mraza kao voditeljima.
Ređaju se Got Me Under Pressure, Waiting For The Bus, Jesus Just Left Chicago... Gibbonsov glas je hrapav i promukao, na prvu loptu skoro kao Lemmyjev, na drugu otkriva mistiku močvara oko Misisipija. Njegovo savršeno upareno sporo plesanje sa Dusty Hillom, praćeno nepogrešivim ritmom Franka Bearda, i zvuk sveden samo na gitaru, bas, bubanj i vokale, osnovni su sastojci ZZ Top magije.
Ok, sa miksete su dodati sintisajzer efekti tokom izvođenja Legs, a na velikim ekranima iza benda su se sve vreme smenjivale animacije i motivi iz videografije ZZ Topa. Zvuk gitara koje Gibbons menja tokom nastupa, a lični utisak je da mu najbolje leže Gibsoni koje je koristio tokom završnog dela koncerta, je pun mase i ogroman toliko da bi mogao bilo šta da odsvira u bilo kojoj pesmi, a da to deluje spektakularno. Otuda i neke deonice ne zvuče "kao na ploči" - osim što se igra u solažama, teško da je neko u prvih par taktova savršene Waitin' for a Bus prepoznao ovaj klasik.
Bluz, muzika, umetnost, su u stalnom nastajanju, dok ikonografija benda, skrojena od ukusne lascivnosti sa kojom su sa ekrana stizali prizori američkog sna (dobre ribe, brza kola, radna etika i pivo posle njenog upražnjavanja), nepromenljiva već decenijama, ostavlja publici izbor da li će da se prepusti čistoj zabavi ili da zaroni glavu u Misisipi iz kojeg su ova tri tipa izvukla sve ono zlato kojim su optočeni njihovi instrumenti.
Izvođenje Hendrixove Foxy Lady na sredini koncerta je bilo očekivano priznanje utemeljenosti ZZ Top identiteta, da bi entuzijastično i profesionalno sviranje Gimme All Your Lovin, La Grange, Tush, Beer Drinkers & Hell Raisers polako privodilo kraju spektakl, sa mnoštvom podignutih ruku i svetala mobilnih telefona u publici.
Ukratko, opravdana očekivanja od najvećeg rok koncerta u Beogradu ove jeseni.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari