Uprkos ogromnom komercijalnom uspehu i solidnoj poziciji na mainstream sceni (a možda baš zato), Muse na petom albumu pokazuju da su spremni na rizične poteze
Peti studijski album engleskog trija Muse donosi kopernikanski obrt u zvuku. Elementi koji su na ranijim njihovm izdanjima bili u senci, prekriveni obilnim slojevima različitih vrsta distorzija i štimova, na The Resistance izbijaju u prvi plan i preuzimaju inicijativu.
Dance, Prog i Pop obrasci ovog puta predstavljaju okosnicu muzičkog izraza, dok su prepoznatljivi gitarski rifovi više izolovane pojave ili incidenti nego ravnopravni elementi, koji su nekada bili dominantni u muzici benda.
Put od Adidas trenerki i tinejdžerskog besa do dendi garderobe i elegantnih kompozitorskih zahvata, za Muse je bio jednako dug kao i put od očiglednih Radiohead uticaja (što im mnogi nikada nisu oprostili) do Queen referenci i sympho/space rocka. Na tom terenu, Muse je godinama negovao vrišteći apokaliptični zvuk zaokružen zmijski otrovnim rifovima, Bellamyjevim divljim gitarskim arpeđima i prepoznatljivim falsetom, te energičnim živim nastupima i specifičnim tretmanom ljubavnih i političkih tema.
The Resistance u velikoj meri redefiniše taj poredak. Nalazeći ishodište u numerama City of Delusion i naročito u Knights of Cydonia, Muse svoj koncept gotovo u potpunosti zasnivaju na sympho elementima, napadnoj bombastičnosti i podizanju intenziteta napetosti do krajnih granica, s jednom velikom manom - do očekivane eksplozije, ipak, nikada ne dolazi.
The Resistance je bomba čiji fitilj nikako da dogori do kraja i izove eksploziju, potres kakav su ranije izazivale pesme kao što su Hysteria, Supermassive Black Hole, New Born, Stockholm Syndrom, Plug in Baby, Starligh. Na novom albumu nedostaju oni očigledni hitovi, pesme koje pamtite na prvo slušanje (The Resistance i Uprising su, ipak, najpribližnije tom opisu).
Umesto toga, The Resistence je pre moguće slušati kao konceptualnu kolekciju pesama, iako on suštinski nije konceptualni album. Prisustvo političkih tema je ovog puta nešto veće i one su obrađene na eksplicitniji način, s tim što je pojedine pesme istovremeno moguće tumačiti i kao ljubavne.
Kao što su svojevremeno System of a Down na mainstream scenu lukavo uveo blastbeatove, Muse to sada čine sa progressive rockom, po principu: “Ako neće Muhamed bregu...”. Prog crta je, da se razumemo, odavno integralni deo njihovog muzičkog izraza, ali nikada to nije bilo ovako teatralno i ogoljeno. Dok su ranije te reference bile umotane u pet oblandi, sada su na samoj površini i predstavljaju glavnu nit.
Takođe, muzika Musea nikada nije bila plesnija i više pop nego na novom albumu, tako da će publika, uz sada već legendarnu Supermassive Black Hole, na koncertima moći da igra i uz Uprising, Undisclosed Desires (opasna kombinacija elektronike i zaista dobrog teksta) i I Belong To You.
Dodamo li tome nekoliko dobrih rifova (iako je opšti utisak da je trojka iz Devona u znatnoj meri maltene “proterala” gitare sa novog albuma), poput onog u Unnatural Selection, MK Ultra ili u velikom finalu, trodelnoj rock simfoniji Exogenesis:Symphony, dobijamo prilino šarenu ploču, ne baš sadržinski uvek konzistentnu, ali dovoljno privlačnu za brojna preslušavanja i analiziranja.
Mutacija zvuka i istraživanje novih teritorija nešto je što su Muse oduvek praktikovali i uspešno znali da realizuju. Napredak od albuma do albuma je uvek bio uočljiv, a promene su uvek bile taman tolike da negiraju svaku pomisao o eventualnoj stagnaciji ili kreativnoj krizi, što je na kraju rezultiralo fantastičnom demonstracijom moći na Wembleyju 2007. godine, čak dva dana zaredom.
U vezi sa tim, The Resistance predstavlja nešto drastičniji iskorak, pomalo iznenađujuć i neočekivan, na momente zbunjujuć, ali sa svakim novim slušanjem sve logičniji i dopadljiviji. Verovatno najinteresantniji efekat je to što se mnogi već sada pitaju: šta li je sledeće?
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
brdo (gost)
| 06.10.2009. 12.48.57
smece album.
-
Kleo (gost)
| 06.10.2009. 13.47.47
Recenzija me samo dodatno zbunila. Jedan od ocekivanijih albuma, ali razocaranje istim nije bilo iznenadjenje. Napredak od albuma do albuma? Kod Muse?? Ne mislim dijametralno suprotno, ali u najboljem slucaju vec godinama tavore, tapkaju u mestu. Ne verujem da se iko pitao sta li je sledece ni posle proslog albuma, a kamoli ovog! Uostalom, mislim da sam u manjini jer je evidentno da su sve popularniji. A mozda samo ne umem da slusam konceptualne pesme na albumu koji nije konceptualan, sta god to znacilo. P.S. Gomila nabacanih floskula tipa poput "intenziteta napetosti" novog albuma nije proizvela artikulisan stav o albumu. A mozda samo nisam uspela da shvatim ni album ni recenzenta.
-
zaja (gost)
| 06.10.2009. 13.48.06
malo pretenciozno,kao i uvek,ali vise nego solidan album.
-
Thought Police (gost)
| 06.10.2009. 14.07.42
Mogli ste da kazete nesto vise o pesmi Exogenesis koja rusi sve muzicke barijere!Skoro da nije ni spomenuta...
-
Kain (gost)
| 06.10.2009. 15.36.11
Vrlo, vrlo losh album.
Zashto?
Poduze objashnjenje, ako vas mrzi da chitate, preskochite do prve brojke...
Prvi uvid u novo chedo Musea doshao je josh pre nekoliko meseci, kada su fanovi jurcali po Parizu, Hong Kongu, Tokiju, ko ce ga znati gde, u potrazi za fleshkama i delicima United States of Eurasia. Pomno sam pratio svaku fazu tog scavenger hunta. Beshe bash... Zanimljivo. A onda sam seo, stavio slushke na glavu, i odslushao celu, sklopljenu kompoziciju. Prva pomisao? Queen + Matthew Bellamy, logichno. Not good. Not good at all. Chak ni kada u celi miks ubacite Shopena.... A josh me je nalozilo preview gospodina Lowea, chije sam mishljenje do tada vrlo cenio i uvazavao.
Pre nekoliko meseci, put do neta su nashli i 30osekundni semplovi pesama. Na prvo, drugo, trece, peto slushanje - nishta posebno. Vec vidjeno. Melodijski prezvakano. Lirski... U najmanju ruku jednolichno.
A onda je doshao i album, i, bez okolishanja, mogu reci da sam se prevario. Ima tu par dobrih pesama (Undisclosed Desires, koji vecina kudi, a kako i ne bi kada isuvishe lichi na slow remix Supermassive Black Holea; Resistance, MK Ultra... Toliko), ali... Muse i PAR dobrih pesama? Ne. Uh huh. No way.
Evo shta je, in a nutshell, problem s novim albumom Musea - u redu je da bend evoluira, nadogradjuje i menja svoj zvuk, ali nije, ponavljam, NIJE u redu da krajnji proizvod bude bljutav, bezlichan, kvazikonceptualni album! Jedino shto bi se na njemu moglo nazvati 'konceptualnim' jeste popovanje o teorijama zavere, represiji i ugnjetavanju uskih, naizgled umetnichkih narodnih masa. Izvinjavam se gospodi zasluznoj za The Resistance, ali, ako zelim da slusham tako neshto, uzecu telefon u ruke i pozvacu svoju babu, koja ce me satima uveravati da su joj lekove zamenili bombonama. Ovaj album ne donosi otpor, niti revoluciju. Samo jedno veliko... Blah.
Konachni sud, 5/10. Ej, i to za bend koji je kreator najboljeg (priznajem, subjektivno) rock riffa (Knights of Cydonia) u poslednjih... 10 godina?
Sve s epitetom 'Progressive' je, izgleda, osudjeno na imploziju u sopstvenoj raskalashnosti. Case in point - Yes, Tales from Topographic Oceans. Muse, hvala Bogu, josh nije dotle doshao - tek su na pola puta. Po svemu sudeci, bolje im je da se vrate.
@ Kleo: Mozda i nisi u manjini ;)
-
Bliss (gost)
| 06.10.2009. 16.16.50
Ja bih da se pohvalim da sam ovaj bend mrzeo skoro od samog početka.
-
Vrabac (gost)
| 06.10.2009. 18.54.01
Bliss, pametnice jedna! ;)
...ja sam bio i ost'o glup!
-
Rac-Q - Hiphopfob (gost)
| 06.10.2009. 20.28.31
Mislim da niko od Vas nema pojma šta priča. RnR je muzika za široke narodne mase i njoj je mesto na stadionima, a ne u podrumima i garažama. Ako vam je do ekstremne originalnsoti, onda slušajte džez. Album nije remek delo, ali je sasvim solidan, sa znatnim pop potencijalom, što može da bude samo plus.
-
Rac-Q - Hiphopfob (gost)
| 06.10.2009. 20.31.21
Osim toga, Uprising je odlična pop stvar. Još samo da je neki nabrijani hip hoperi sempluju, pa da dobijemo konačnu potvrdu.
-
hahahaha (gost)
| 06.10.2009. 22.10.03
the muse...
ajd da ste rekli The Music (bend)
al ovako...smecje..i vrlo prosechan album sa mnooogo shminke u produkcijskom smislu.
-
m,sawyer (gost)
| 06.10.2009. 22.26.30
Ne znam sta je vise kul ovih dana, mrzeti Muse od samog pocetka, ili razocaravati se u novi materijal. Naravno, postujem da se nekom ne dopada, ja kao amater ne zelim da zalazim u gomilu komplikovanih reci i pricam narodu kako najbolje znam.
Jedino sto znam jeste da mi se album svidja, jako svidja. Nakon Origina, meni omiljeni Muse album. Jako su evoluirali u pogledu tesktova, zvuk jeste drugaciji, donekle jedna logicna evolucija. Kapiram zasto se nekom ne dopada. Zaista kapiram.
Od Evroazije do Uprising-a, preko onih klipova od 30 sekundi, do juranjave za procurelim album, sve sam ispratio. I isplatilo se. Resistance, Undisclosed Desires, Unnatural Selection, MK Ultra i I Belong To You. Po meni sjajne pesme. Zaista, album mozda nema vise od jedne zaista meni savrsene pesme (samo Resistance for now), ali kao celina jeste dobro oblikovan, cak iako se skace od jednog stila na drugi.
Exogenesis mozda nije ono sto je vecina fanova ocekivala, ali se u tim pesmama nalaze neki prelepi delovi i cisti, "stari" Muse.
Sto se tice recenzije, cini mi se da je za nijansu pozitivnija od konacne ocene, ali sta ja znam, ja sam samo neobrazovani covek iz naroda.
Sve u svemu, nisam imao sta da radim u zivotu i bodujuci pesme, dosao sam do svoje cenjene ocene - 9.3
Verovatno jesam malko subjektivan, ali zaista, sve se svodi na to da li se meni svidja ili ne. Za tudja, meni krajnje marginalna misljenja, pet para ne dam. :)
-
Pedja (gost)
| 06.10.2009. 23.38.09
Solidan album, sto ga vise slusam sve je bolji, ne svidja mi se jedino "United states..." zato sto previse lici na Queen. "The resistance" je jedna od najboljih pesama ove godine. Ipak, drugi album je i dalje neprevazidjen
-
aleksandar (gost)
| 07.10.2009. 00.05.24
Album po meni zasluzuje 7.5/10. Ne znam zasto toliko mrznje.
-
Mr Konjina (gost)
| 07.10.2009. 05.07.18
Danima po okeanima, ne, ne, nista se ne dogadja, nista se ne dogadja nikada i to je - velika dosada, DOSADA!
-
m.sawyer (gost)
| 07.10.2009. 10.02.19
Da, mogu da zamislim koliko je produkcijski doteran kada nisu ni imali producenta za album.
I meni je USoE najgora pesma na albumu. Na pocetku mi se svidela, ali mi je vremenom postala jako odbojna. Jedini deo koji mi je stvarno super je prvi minut. Svaka cast Matt-u.
@aleksandar
It's hip to hate.
-
Flip (gost)
| 07.10.2009. 10.42.12
mrzim kada se ubijem od pisanja ovde i onda mi popboks prijavi kako nešto nisam pravilno uneo i ceo tekst propadne. aaaaaaaa.
-
Bliss (gost)
| 07.10.2009. 12.14.55
Ne razumete, ja sam zaista mrzeo ovaj bend od početka.
-
ulicni hodac (gost)
| 07.10.2009. 15.21.40
ovo nije ni najbolji ni najgori album muse-a ali bitno je da momci dobro rade to sto rade malo je takvih grupa kao sto je muse
-
ne znam... (gost)
| 07.10.2009. 19.09.21
...da li ste culi, ali ivan bosiljcic je rasprodao dom sindikata.
-
1.5v (gost)
| 09.10.2009. 08.17.54
ja sam ih mrzeo pre pocetka.
-
ah (gost)
| 09.10.2009. 10.37.22
besh ovaj queen. reciklaza na sve strane :/
radiohead je i dalje ziv, hvala bogu, nema potrebe za ovim stvarno...
-
doqtor (gost)
| 10.10.2009. 09.11.51
u zadnje vrijeme jedna od rijetkih recenzija na popboksu s kojom se mogu u potpunosti složiti.
-
dwarf* (gost)
| 20.11.2009. 09.00.19
@ ah
hahah, couldn't agree more...! :)))
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.