Neposredno pre početka činilo se da je nastup grupe Muse u Beogradu osuđen na propast. Neadekvatno velika Beogradska Arena, nastup Briana Ferryja zakazan iste večeri nekoliko blokova dalje, bile su samo neke od očiglednih prepreka koje su se isprečila ispred trojke iz Devona. Sama pomisao da će Muse uopšte uspeti da napuni parter Arene, a kamoli da naprave spektakl dostojan priče o “najboljem live bendu” koja ih prati je bila nerealna. Međutim, oni su uradili upravo to
Vreme: Nedelja, 07. oktobar 2007.
Mesto: Beogradska Arena, Beograd
Organizacija: Terra Nostra Promotions, Lupa Promotion Beograd
Muse je nedavno napunio Wembley stadion (75.000 ljudi), i to dva puta za redom, ali za Beogradsku Arenu nije bila dovoljna ni dugotrajna kampanja, ni velika količina promotivno podeljenih karata. Tako se, na žalost, još jednom otvorilo pitanje smisla dovođenja aktuelnih gitarskih bendova u Srbiju. Da li je reč o “šumu u komunikaciji” kod organizatora ili nešto daleko prizemnije, činjenica je da se greške tipa “prazna Arena na Kaiserima” konstantno ponavljaju, čime se publika zbunjuje a zemlja i grad sramote pred gostujućim bendovima. Ipak, sinoć smo uspeli da izbegnemo najgore, pre svega zahvaljujući Museu.
Publika u Srbiji još uvek nije dovoljno upoznata sa muzičkim opusom benda, te se fan-baza i dalje svodi na mali broj vernih pratilaca engleskog trija. Podatak da su se Muse nedavno “probili” i da su postali “svetski bend” možda je pomogao da se privuče tek još po koji zaluđenik za pop-kulturu, ali ne i da se napuni Arena. Sa druge strane, grupacija na koju se uvek može računati kada se radi o ovako velikom događaju – mala ali istaknuta družina (polu) javnih ličnosti koji nikad ne propuštaju nijedan važan i medijski dobro ispraćen događaj – se ove večeri odlučila za Sava Centar i Briana Ferryja.
Ipak, ako se uzmu u obzir scenski zahtevi, jasno je da je nastup Musea bilo gde drugde u Srbiji neizvodljiv. Celokupno iskustvo koje ovaj bend nudi, od šarolikih, višeslojnih i psihodeličnih zvukova do nadrealnog osvetljenja i opčinjavajućih efekata je prosto neostvarivo ako nije u prostoru koji ovakve zahteve može da podrži i tehnički isprati. Smeštanje Musea u lošiju, manje opskrbljenu, i pre svega akustički siromašniju halu je besmisleno, može se reći i – svetogrdno. Dakle, eto paradoksa: manja sala bi bila neadekvatan prostor za ovaj komplikovan i zahtevan nastup, a nedovoljno ljudi u publici bi efekat istog tog nastupa značajno umanjio.
Muse su se protiv svih navedenih problema izborili uz pomoć svog kvaliteta i besprekorne profesionalnosti. Trio ne samo da je isporučio spektakl dostojan njihove reputacije, već je uspeo i da priredi grandiozan, estetski perfektan i tehnički savršen nastup, bez de-senzitivizacije koju precizna, preterano korektna izvođenja često umeju da izazovu. Koncetrišući se uglavnom na pesme sa poslednjeg albuma (Black Holes and Revelations), Muse su, kroz otprilike sat i četrdeset minuta svirke, uspeli da svih dve i po, do tri hiljade prisutnih dignu na noge, nateraju da skaču, ili makar izmame “zadovoljno klimanje glavom”.
Ovaj bend je na svom vrhuncu i to je jasno pokazao u nedelju uveče. Pevač i gitarista Matt Bellamy, iako oskudan što se tiče komunikacije sa publikom (nekoliko “thank you very much” ili “hello Belgrade”), toliko posvećeno i iskreno izvodi svoju muziku da će retko ko imati osećaj “tezgaroške svirke”. Ritam sekcija, Dominic Howard (bubanj) i Chris Wolstenholm (bas), ne samo da je tehnički savršena, već neverovatno suptilna i vešta, i uvek uspeva da bude i vizuelno i zvučno atraktivna bez preteranih egzibicija.
Između pesama, Muse u najboljoj tradiciji rock tria izvodi minijaturne free-jamove, svirajući zarazne i opuštene rifove, naizgled izmišljene na licu mesta. Ovo ’’zezanje’’ mnogo efektivnije diže publiku od bilo kakvog kvazi-inspirativnog govora ili napamet naučene srpske reči od strane frontmena.
Kao šlag na torti, tokom svirke bend pravi jednu od vizuelno najoriginalnijih nastupa koje je Beograd imao prilike da vidi. Svetla na platformi za bubanj koja se frenetično pale i gase tokom Supermassive Black Hole ili klavir sa LCD displejem koji reaguje na Bellamyjevo sviranje tokom Feeling Good su samo neki od mnogobrojnih efekata iz Museovog dijapazona scenografskih pomagala. Za vreme hita Plugin Baby, niotkuda su izleteli ogromni baloni koji lebde iznad partera, a zatim eksplodiraju i posipaju publiku hiljadama konfeta koje su bile u njima. U tim trenucima može se reći da su čak i oni „zadovoljni“ prešli na stranu „ekstatičnih“.
Pitanje koje se sada postavlja nije da li je Muse dovoljno dobar bend da napuni Arenu sledeći put (ako istog bude bilo, naravno), već da li je naša publika dovoljno upućena i spremna za ovako savršen spektakl kao što je koncert Musea.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari