Jedanaestim albumom koji se popeo na vrh američke liste, Jay-Z je oborio Elvisov rekord. Na njemu, osam godina nakon prvog Blueprinta, bivši diler iz Bruklina želi da udahne novu energiju u carstvo hip hopa koje deluje umorno
U današnjem crnom popu izlazak novog albuma iz serijala Blueprint ima težinu istovetnu lansiranju sledeće generacije Microsoft operativnog sistema u svetu kompjutera. Nemilosrdno mamuzajući hip hop koncept svežine stila (fresh), muzička industrija je crnu muziku dovela do apsurdne situacije u kojoj se novi trendovi smenjuju i diferencijraju preko granice elastičnosti same forme.
Tako je rap muzika polovinom 90-ih prerasla u hip hop, a ovaj ubrzo zatim u urban contemporary. U proteklih par godina, cena ovakvog razvoja postala je previsoka. Jurnjava za novim graničnim scenama na jugu, sve mlađim izvođačima i trivijalnim studijskim modulatorima zvuka, počinju da donose sve niže marginalne prinose.
Ma koliko bio omrznut, hip hop mogul Jay-Z (Shawn Carter) verovatno je jedina institucija kojoj se industrija i slušaoci mogu okrenuti u potrazi za fokusom i koherentnošću. Od projekta Blueprint se ne očekuje ništa manje nego sprečavanje nestanka žanra kroz definisanje granica u kojima će se on kretati u narednih par godina. Originalni Blueprint otkrio je svetu Kanye Westa i vratio u modu soul semplove. Drugi dupli album pomogao je u etabliranju Timbalanda, Pharella Williamsa i njihove minimalističke sintisajzer estetike kao mejnstrim standarda.
Pre nego što vidimo kakva rešenja daje novi Blueprint, vredi se zapitati šta uopšte kandiduje Jay Z-ja za ovaj posao?
Shawn Carter je jedini i dalje tržišno-validni reper svoje generacije. Sredinom 90-ih, Bruklin je u Notorious B.I.G.-ju možda imao talentovanijeg mc-ja, ali njegova groteskna pojava i grub humor bili su u suprotnosti sa duhom vremena. Nova generacija crnih hip hop preduzetnika dobila je kontrolu nad distribucijom i kreativnim procesom o kakvoj su reperi samo par godina ranije mogli samo da sanjaju, no to nije donelo preporod i povratak korenima koji su mnogi priželjkivali.
Keeping it real postao je prevaziđen koncept u koji se kunu naivni klinci iz predgrađa i oni previše okoštali da evoluiraju. Ulična autentičnost počela je da se meri sposobnošću prilagođavanja trendovima i glađu za kešom. Proračunati eks-diler sa dečačkim licem koji se na sceni pojavljivao u svilenim odelima bio je savršen kandidat za novog princa Njujorka.
U drugoj polovini 90-ih, kao najuspešniji platinasti izvođač u smutnim vremenima, Jay-Z postaje omrznuta figura u underground zajednici, kojoj je jedina uteha bila neizbežna strašna sudbina koja će zateći ovog oportunistu, kao uostalom i svakog repera pre njega koji je prodao dušu industriji. Sudnji dan, međutim, nikada nije došao. Jay-Z-jeva vladavina se otegla u nedogled. I ne samo to – početkom novog milenijuma, kada underground izvođači počinju da zvuče podjednako bezidejno kao MTV, Blueprint se pojavljuje kao opšteprihvaćeni putokaz za izlaz iz krize, dok se Jay-Z dokazuje i kao mc, dobijajući u fer liričkim obračunima niz uličnijih mc-jeva, uključujući i Nasa.
Shawn Cater počinje kroz svoje investicije da pokazuje meru, dobar ukus i svest o istorijskoj ulozi nove crne buržoazije. Za razliku od Puff Daddyija koji provodi vreme u Kanu, družeći se sa anoreksičnim belim modelima, Carter ženi soul divu Beyonce, daruje NBA tim rodnom Bruklinu, pokušava da vaskrsne nekad slavni Def Jam Records kroz saradnje sa The Roots i Rick Rubinom.
Na trećem Blueprintu, na žalost, nema mnogo iznenađenja. Lirički, Jay-Z uspeva da održi nivo i na momente zvuči čak gladno. Autor je najbolji kada treba iznova naći sveže pristupe tematici koju reciklira proteklh 13 godina - samom sebi. Jay-Z se hrani estradnim ogovaranjima, internet glasinama, pravim ili izmišljenim neprijateljima, i kada njegov ego u punoj snazi eksplodira na traci dobijamo nadahnute stvari poput What We Talkin’ About ili Death of Auto-Tune.
Problemi nastaju kada veteran svojom pozicijom biva primoran da posveti malo pažnje supruzi, rodnom gradu ili hip hopu. Ove manje sebične teme obrađuju se usiljeno i amaterski (Venus vs. Mars, Empire State of Mind, A Star is Born ).
Muzički, slično drugom Bluperintu, jedina garancija navodne avangardnosti zvuka jeste rad Timbalanda, Pharrell Williamsa i Kanye Westa, s tim što je ovaj producentski trijumvirat danas daleko od stvaralačkog zenita.
Prva dva singla nagoveštavala su puniji i agresivniji zvuk. Međutim, album kao celina predstavlja evoluciju manira koji dominira mainstreamom proteklih godina. Matrice su uglavnom oble i prostrane lo-fi tvorevine koje se na momente rastaču u zavodljive sintisajzer melodije kakve su beli ljudi proizvodili 80-ih. Ništa od radikalnih cezura. Umesto toga dobili smo nastavak kursa, površinske mutacije i slavljenje dekadencije.
Hip hop se već godinama održava u životu kroz lični kapric spomenutih super producenata. Sudeći po ovom izdanju, za razliku od pre osam godina, u šteku nema nekog novog Kanye Westra ili Just Blazea koji bi osvežili žanr.
Bluperint 3 je još jednom uspeo da obuhvati i sažme žanr samo da bi bolje videli koliko je on suštinski isprazan. Možda najgora od svega jeste spoznaja da se ovako može gurati još dosta dugo.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
dzej (gost)
| 03.10.2009. 11.42.32
Sudeći po ovom izdanju, za razliku od pre osam godina, u šteku nema nekog novog Kanye Westra ili Just Blazea koji bi osvežili žanr.
koga briga za osvezenje zanra.ovo je muzika za jednokratnu upotrebu...za osvezenje vidi pod the roots,madlib,anti pop consortium.
-
steva, dobanovci (gost)
| 03.10.2009. 12.18.41
''Keeping it real postao je prevaziđen koncept u koji se kunu naivni klinci iz predgrađa i oni previše okoštali da evoluiraju.'' jujuju, koja prozivka bratu djapetu, a verujem da je pritom bila nesvesna. :)))
-
djape (gost)
| 03.10.2009. 19.18.54
ma jok bre, koja prozivka, svi znamo da je djape istovremeno i hardkor/real i svež što je retko B-)
nego, ovo mi nije jasno:
"dok se Jay-Z dokazuje i kao mc, dobijajući u fer liričkim obračunima niz uličnijih mc-jeva, uključujući i Nasa"
kada je jigga dobio nasa u "liričkom obračunu"? jesam li nešto propustio? :?
inače jigga ko jigga :sss napravi se hajp standardno, ljuljne se tu keš za promociju i sl. ali je lik jednostavno bled na traci, ne mogu ja njega ozbiljno da kapiram. ima i mnogo jačih fancy/glossy repera i uličnih repera a jigga je daleko od toga da je best of both worlds. slažem se sa napisanim da je lik institucija ali, eto, da ubacim svojih 7,5 para pa da napišem da verujem da je to najviše zbog toga što se crnci pre svih lože na to što je odličan biznismen i ne odvajaju taj deo priče od čisto reperskih kvaliteta koji su u jigginom slučaju neka niža visoka klasa/viša srednja klasa. činjenica je da ga i "mali brat" i još njih šiju i po svežini i po harizmi.
u svakom slučaju ocena albuma je realna. što se tiče domaćih zadataka u pop rapu i guranja žanra u nekim neočekivanim smerovima ja jedino čekam "10 the hard way" ali to će se, po svemu sudeći, čekati...
-
aleksandar (gost)
| 04.10.2009. 04.18.47
Citajuci komentare, nemoguce je ne primetiti koliko neki samo cekaju da prozovu 'brata djapeta'.
Toliko jak uticaj na ljude ostaviti, sa samo par tekstova... kapa dole. Brate djape, keep it real, postao si veci od popboksa.
-
steva, dobanovci (gost)
| 04.10.2009. 14.01.15
ja imam djapetov postjer u prirodnoj vjelicini. koristim ga mjesto ogljedala.
-
mim (gost)
| 04.10.2009. 22.19.56
Ovi crnci i dalje zive u plemenu..
-
Rasko (gost)
| 04.10.2009. 23.33.26
O cemu vi ljudi pricate? Jay Z ide u istoriju kao jedan on najboljih, ako ne i najbolji!!!............dobar album!!!
-
djape (gost)
| 05.10.2009. 13.31.24
jay z ide sigurno u istoriju kao JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH. ima mnogo više onih koji su bolji od njega nego onih koji su značajniji.
-
Rac-Q - Hiphopfob (gost)
| 05.10.2009. 18.43.27
Aleksandare, nek si im se nagovorio...
-
aleksandar (gost)
| 07.10.2009. 00.09.13
@Rac-Q - Hiphopfob
A ja pomislio da ti vise ne pratis tekstove o hip hopu.
-
Ghostface Z-la (gost)
| 12.10.2009. 11.39.49
Zasto se Jay Z idalje najavljuje kao "Young!" pre strofe kad ima 65 godina?
-
koji_qrac (gost)
| 12.11.2009. 22.03.54
ima neki glasic ko devojcica,al rime mu kidaju ,ne znam nije mi nesto
ubedljiv,mislim ceo nastup i to bas je jadno
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.