Novo izdanje romana prvenca Mirjane Novaković je odlična prilika da se domaća čitalačka publika podseti ili po prvi put upozna sa delom kome je 2000. godine za dlaku izmakla NIN-ova nagrada
Reč „vampir“ je jedina srpska reč koja je postala internacionalizam. Na zapadu je po prvi put zabeležena 1724. godine, u izveštaju komisije koja je istraživala slučaj povampirenja izvesnog Petra Blagojevića koji je „pio krv“ žiteljima sela u okolini Beograda. Vesti o ovim neobičnom slučaju dospele su i do Beča, izazvavši pravu senzaciju. Vremenom, vampiri su zaposeli stranice svetske književnosti pojavivši se u poznatim delima Polidorija (Vampir, 1819), Le Fanua (Karmila, 1872) i Stokera (Drakula, 1897).
Nemrtve krvopije su i ranije inspirisale srpske pisce (vidi - Ana Radin: Motiv vampira u mitu i književnosti), ali znatno sporadičnije nego što se moglo očekivati, imajući u vidu da se radi predanju duboko ukorenjenom na ovim prostorima. Mirjana Novaković je romanom Strah i njegov sluga u srpsku književnost na velika vrata vratila vampire – dobro poznati kanon upotpunivši dobrodošlim postmodernim ukrasima.
Preuzimajući neke od važnih elemenata čuvene pripovetke Milovana Glišića Posle devedeset godina (1880) Mirjana Novaković u svom romanu prepliće priče dva naratora - antropomorfnog Đavola koji, u strahu od Strašnog suda, pokušava da spreči uskrsnuće mrtvih i nesrećno zaljubljene austrijske princeze bačene u grotlo balkanskih intriga. Najčuveniji srpski vampir Sava Savanović se pojavljuje na kratko, ali on nije glavni predmet interesovanja spisataljice. Vampiri u romanu Strah i njegov sluga imaju različite pojavne oblike i ponekad je teško razlučiti lažne od pravih - oni uglavnom nastanjuju transcedentnu dimenziju između jave i sna, prošlosti i budućnosti, nije ih lako opisati - što omogućava različite pristupe i tumačenja prozi Mirjane Novaković.
Mešajući istorijsko i mitsko, realno i fantastično, autorka stvara delo visoke intertekstualnosti koje se otima tačnom žanrovskom određivanju.
Pažljiviji i načitaniji pronaći će u romanu brojne posvete delima klasične svetske i srpske književnosti (Novi zavet, Danteova Božanstvena komedija, Andrićev Most na Žepi, Glišićeva Glava šećera, Seobe i Stražilovo Miloša Crnjanskog, Disova Možda spava...) ali i na neočekivano citiranje pop-kulturnih fenomena novijeg razdoblja (Saosećanje za đavola Rolling Stonesa, na primer).
Autorka svoje delo naziva „političkim horor romanom“, i to možda predstavlja dobar kompromis, imajuću u vidu višeslojnost dela. Bez obzira na to što okosnicu priče čini istraga povodom navodnog pojavljivanja vampira u Srbiji XVIII veka, horor elementi su potisnuti u drugi plan zarad istraživnja političkih intiga tokom austrougarske okupacije Srbije i biografija/emotivnih previranja dva glavna junaka. Ipak, nema razloga za strepnju. Mirjana Novaković je vešt pripovedač koji ne dozvoljava da se u njeno delo uvuče prazan hod ili, ne daj Bože, dosada.
Strah i njegov sluga je treći naslov u okviru Fantastične biblioteke i sve pohvale idu na račun urednika Bobana Kneževića koji je ovim potezom jedno sjajno delo ponudio novim generacijama. Nažalost, u novom izdanju očajnićki nedostaje kvalitetan predgovor/ pogovor u kojem bi se ukazalo na aspekte dela koji mogu promaći manje obaveštenom čitaocu.
Opet, i bez dodatnih pojašnjavanja Strah i njegov sluga uspeva da bude zanimljiv publici različitih ukusa istovremeno pružajući intelektualno-filozofski stimulans i dobru žanrovsku zabavu. Sa romanom Mirjane Novaković svi su na dobitku – a posebno domaća književna scena koja naprosto vapi za infuzijom sveže krvi.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Stefan (gost)
| 30.09.2009. 12.13.03
Ovo je jedan od najboljih raomana savremene srpske proze.
Obavezno ga pročitati.
-
Tojče Dolsić (gost)
| 30.09.2009. 12.21.37
meni je bio dosadnjikav.mislim d je pretenciozan, ali je u svakom slucaju bolji od vecine romana koje nam nude klanovi srpske književne mafije.
-
M (gost)
| 30.09.2009. 14.00.07
Odlicna knjiga, samo sto kasnite sa recenzijom jedno 5 godina.
-
bojan (gost)
| 30.09.2009. 14.13.26
dragi tojce, meni je zena otvorila novu dimenziju beograda.Pretenciozno, hm, ne znam...ako pod tim podrazumevas cetiri godine bavljenja spisima iz tog doba i lunjanja po katakombama da bi se sto bolje predstavilo to doba, onda da, ali tako lako dati ocenu da je dosadnjikavo je skroz neprimereno. Ona je za deset duzina ispred svih onih baba koje uprdjene sede u svojoj basti, u slafroku i papucicama, i pisu neopevana njasra. Slazem se sa stefanom u potpunosti, i krivo mi je sto ne umemo da prepoznamo i da poguramo kada treba, i dalje. Da je neko pametan pare od Crnog Gruje bi otisle za ekranizaciju ovog dela, a Kokanu Mladenovicu cestitke za pokusaj predstave na kalemegdanu onomad.I ta predstava je isla koliko, dva puta, i to je to. Ta knjiga je svasta, i seno i dvor, i salvare i krinoline, cigani i gospoda, sumpor i parfemi...
-
House of Stark (gost)
| 01.10.2009. 14.59.44
tako je, ovo delo zasluzuje ekranizaciju, ma sta zasluzuje, vapi za filmom ili serijom, doduse kad vidim koje serije su kod nas popularne mozda neki drugi put ili negde drugde
-
M.S. (gost)
| 06.11.2009. 14.51.37
Koliko se sećam, predstava je bila 2003 godine, u okviru BELEF-a, rekao bih i na BITEF-u. Mislim da nije baš 2 puta, ali definitivno ograničen broj. Nenad Jezdić je tu bio jako dobar, a ambijent je bio primeren. Knjiga - vrlo solidna, navodno joj je za malo izmakla NIN-ova nagrada.
-
Lucy Westenra (gost)
| 28.01.2010. 12.36.09
Radujem se citanju ovog romana koji sam kupila jos na sajmu knjiga! Doduse, dosada je, barem u mom slucaju, uspela malo da se provuce u Johann's 501.. koji i pored toga smatram dobrom knjigom.
-
Supica (gost)
| 11.04.2010. 13.36.03
Obradovala sam se kada sam videla da se pojavila knjiga, posto mi se jako svidela predsta igrana na Belef-u pre nekoliko godina!
-
dragokin (gost)
| 22.04.2010. 08.40.55
procitao pre nekoliko godina i odusevio se.
-
milka marijanac (gost)
| 27.09.2011. 16.46.05
bas matora zena kao ja a muz mi mlad bko dasa
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.