Novo izdanje romana prvenca Mirjane Novaković je odlična prilika da se domaća čitalačka publika podseti ili po prvi put upozna sa delom kome je 2000. godine za dlaku izmakla NIN-ova nagrada
Reč „vampir“ je jedina srpska reč koja je postala internacionalizam. Na zapadu je po prvi put zabeležena 1724. godine, u izveštaju komisije koja je istraživala slučaj povampirenja izvesnog Petra Blagojevića koji je „pio krv“ žiteljima sela u okolini Beograda. Vesti o ovim neobičnom slučaju dospele su i do Beča, izazvavši pravu senzaciju. Vremenom, vampiri su zaposeli stranice svetske književnosti pojavivši se u poznatim delima Polidorija (Vampir, 1819), Le Fanua (Karmila, 1872) i Stokera (Drakula, 1897).
Nemrtve krvopije su i ranije inspirisale srpske pisce (vidi - Ana Radin: Motiv vampira u mitu i književnosti), ali znatno sporadičnije nego što se moglo očekivati, imajući u vidu da se radi predanju duboko ukorenjenom na ovim prostorima. Mirjana Novaković je romanom Strah i njegov sluga u srpsku književnost na velika vrata vratila vampire – dobro poznati kanon upotpunivši dobrodošlim postmodernim ukrasima.
Preuzimajući neke od važnih elemenata čuvene pripovetke Milovana Glišića Posle devedeset godina (1880) Mirjana Novaković u svom romanu prepliće priče dva naratora - antropomorfnog Đavola koji, u strahu od Strašnog suda, pokušava da spreči uskrsnuće mrtvih i nesrećno zaljubljene austrijske princeze bačene u grotlo balkanskih intriga. Najčuveniji srpski vampir Sava Savanović se pojavljuje na kratko, ali on nije glavni predmet interesovanja spisataljice. Vampiri u romanu Strah i njegov sluga imaju različite pojavne oblike i ponekad je teško razlučiti lažne od pravih - oni uglavnom nastanjuju transcedentnu dimenziju između jave i sna, prošlosti i budućnosti, nije ih lako opisati - što omogućava različite pristupe i tumačenja prozi Mirjane Novaković.
Mešajući istorijsko i mitsko, realno i fantastično, autorka stvara delo visoke intertekstualnosti koje se otima tačnom žanrovskom određivanju.
Pažljiviji i načitaniji pronaći će u romanu brojne posvete delima klasične svetske i srpske književnosti (Novi zavet, Danteova Božanstvena komedija, Andrićev Most na Žepi, Glišićeva Glava šećera, Seobe i Stražilovo Miloša Crnjanskog, Disova Možda spava...) ali i na neočekivano citiranje pop-kulturnih fenomena novijeg razdoblja (Saosećanje za đavola Rolling Stonesa, na primer).
Autorka svoje delo naziva „političkim horor romanom“, i to možda predstavlja dobar kompromis, imajuću u vidu višeslojnost dela. Bez obzira na to što okosnicu priče čini istraga povodom navodnog pojavljivanja vampira u Srbiji XVIII veka, horor elementi su potisnuti u drugi plan zarad istraživnja političkih intiga tokom austrougarske okupacije Srbije i biografija/emotivnih previranja dva glavna junaka. Ipak, nema razloga za strepnju. Mirjana Novaković je vešt pripovedač koji ne dozvoljava da se u njeno delo uvuče prazan hod ili, ne daj Bože, dosada.
Strah i njegov sluga je treći naslov u okviru Fantastične biblioteke i sve pohvale idu na račun urednika Bobana Kneževića koji je ovim potezom jedno sjajno delo ponudio novim generacijama. Nažalost, u novom izdanju očajnićki nedostaje kvalitetan predgovor/ pogovor u kojem bi se ukazalo na aspekte dela koji mogu promaći manje obaveštenom čitaocu.
Opet, i bez dodatnih pojašnjavanja Strah i njegov sluga uspeva da bude zanimljiv publici različitih ukusa istovremeno pružajući intelektualno-filozofski stimulans i dobru žanrovsku zabavu. Sa romanom Mirjane Novaković svi su na dobitku – a posebno domaća književna scena koja naprosto vapi za infuzijom sveže krvi.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari