Dani krvi i vina

Mesto: Ljutomer, Slovenija
Vreme: 10-15. avgust 2009.

Isprva festival regionalnog karaktera i skromnijeg programa, Grossmann je za par godina (počev od 2007.) izrastao u međunarodnu manifestaciju žeđi za nesvakidašnjim filmskim izvorima.
U pohode slovenačkom gradiću Ljutomeru gde se Grossmann održava, dolazili su renomirani autori poput Lloyda Kaufmana, kralja neukusa i jeftinih filmskih zadovoljstava iz Troma-radionice a vrhunac dosadašnje hronike festivala bio je prošlogodišnji dolazak žive legende, Rogera Cormana.

Ove godine je glavna zvezda festivala bio Ruggero Deodato, reditelj kultnog italijanskog ostvarenja neprevaziđene žestine - Cannibal Holocaust. Iako je napunio 70 godina, Deodato pleni vitalnošću koja krasi i njegove klasične naslove (The Last Cannibal World, The House at the Edge of the Park...). U ekskluzivnom intervjuu koji je Deodatu dao potpisniku ovih redova za slovenački list Delo, najavio je čak dva nova filma, od kojih jedan spada u projekat pod radnim naslovom Italian Masters of Horror.

Na Grossmannu se ove godine našao i nemački pank-art-splatter majstor Jorg Buttgereit, tvorac ode nekrofiliji – Nekromantik (deo 1 i 2), samoubistvu (Der Todesking) i serijskom ubici (Schramm). Naživo srdačan i sklon šegačenju, ovaj samosvesni mladi umetnik pružio je u iscrpnim razgovorima pred publikom dobar okvir za međunarodnu premijeru svog najnovijeg naslova - Captain Berlin Versus Hitler. Reč je, zapravo, o dinamično montiranom i vizuelnim efektima garniranom snimku Buttgereitove kemp pozorišne predstave.

U skromnom takmičarskom programu, prikazano je svega pet horora: usporena ali atmosferična finska Sauna, norveški Dead Snow o naci-zombijima, morbidna teen sex horor komedija Deadgirl, domaći Zone of the Dead, te engleski horor-triler Eden Lake koji je zasluženo i dobio nagradu Hudi Maček za najbolji film.

U ponudi pratećih programa, izdvojili su se Digital Mayhem sa opskurnim naslovima prikazanim preko video-bima (pakistanski zombi slešer Hell's Ground, duhovita norveška parodija Kill Buljo...) i selekcija bizarnih filmova distributera Mondo Macabro (neodoljivo satanistička meksička Alucarda, začudan filipinski For Your Height Only o patuljku-specijalnom agentu, i turski Tarkan Versus Vikings).

Posebno blesav deo programa bio je maraton Torture Garden od šest indonežanskih, turskih i meksičkih filmova za koji je ulaz bio besplatan, ali se izlaženje na kraju maratona naplaćivalo!

I ove godine, srpska delegacija je uzela živo učešće u festivalskom vrtlogi. Pored neizbežnog  nastupa autora TV emisije Šok koridor, Aleksandra Radivojevića i Nenada Bekvalca, timovi pod vođstvom Mikija Lakobrije i Sendija Kumalakante maskirali su preko sto zombi-dobrovoljaca koji su se potom teturali pustim ulicama gradića u veseloj (ali ne gej) zombi paradi. Predstavljene su najnovije srpske knjige iz oblasti horora i autsajderskog filma, održani javni intervjui i performansi, a Slobodan Šijan, inače dobitnik nagrade Hudi Maček pretprošle godine, je na videlo izneo svoje rane kratke filmove i fanzin Filmski letak. Kumalakanta je prikazao fotografije svojih šminkerskih umeća primenjenih na okrvavljenim foto-modelima.

Posebna draž Grossmann festivala je odsustvo crvenih tepiha, glamura i gužve: ovo je festival koji prave fanovi za fanove, nešto kao beogradski Beokon, samo sa sposobnošću i budžetom da dovede atraktivne strane goste. Neposredni organizatori, direktan kontakt i druženje sa gostima, neprestane degustacije vina i program retkih, uvrnutih filmova čine Grossmann festival intrigantnim iskustvom za svakog avanturistički nastrojenog filmofila.