Octahedron

Na izmaku decenije u kojoj su tekovine progresivnog roka učinili ponovo prihvatljivim i kul za generacije koje ne pamte reakcije koje su izazivale ploče poput Tales From Topographic Oceans Yesa (1973), na kojoj se, na dve ploče nalaze četiri kompozicije, The Mars Volta su odlučili da objave pop album.

To u njihovom slučaju znači da za otkrivanje melodija u ponuđenih osam pesama (naziv albuma označava geometrijsko telo sa osam lica) nije potreban napor bez koga se slušalac teško može upecati na većinu pesama iz dosadašnje TMV ponude.

Početna Since We've Been Wrong potvrđuje da se momci ne šale: nakon jednoipominutnog sintizajzerskog fade in uvoda (inače izbačenog iz videa), počinje sasvim regularna strofa-refren balada, neočekivano emotivna i žalosna gotovo do patetičnosti, sa dopadljivim gitarskim radom Omara Rodríguez-Lópeza i starog pajtosa Johna Frusciantea, sa sve tekstom lakšim za identifikaciju u odnosu na ouobičajenu liriku toka svesti.

Da ostatak albuma poseduje nivo prijemčivosti isakazan u ovom komadu, Octahedron bi za TMV verovatno predstavljao ono što je Thriller bio za Michaela Jacksona.

Ipak, sledećih sedam pesama ne uspevaju sasvim da sakriju sva lica i naličja benda. Pet napetih minuta i mahnito bubnjanje Thomasa Pridgena u Teflon održava koliko toliko pop ambicioznost Ochtahedrona, mada pevanje teško dokučivih stihova u visokim registrima vraća bend na prepoznatljiv, polumistični kolosek.

Halo of Nembutals donosi prepoznatljiv refren (sličan recimo Bobby Brownovoj On Our Own), dok With Twilight As My Guide sa naslovom kao jednim od retkih ustupaka lakom razumevanju značenja TMV pesama, rasplinjava album.

To posebno važi za dvominutni ambijentalni fade out ove akustične balade iz koje eksplodira rif najrokerskijeg Octahedron komada, pesme Cotopaxi. Osim što traje svega tri i po minute brzinske vožnje, ova pesma nakon prethodnih eksperimentisanja po terasama svesti donosi tekst razumljiv onoliko koliko je poznato šta znači njen naslov (južnoamerički vulkan koji je poslednji put bio aktivan pre više od 100 godina).

Kada neko nameri da izda pop ploču, vodeći motiv takvog poduhvata trebalo bi da je proširenje brojnosti publike. Ochtahedron ima više tzv. pop udica nego prethodne četiri TMV ploče, ali kao da je bojazan od tzv. prodaje (znači li to više danas ono što je  nekad značilo, a posebno šta to znači prog - rok revizionistima?) ustuknula pred ušuškanim statusom hype benda koga mnogi uvažavaju bez nekog naročito definisanog razloga.

Drugi razlog zbog koga ova ploča ne predstavlja kopernikanski obrt u TMV karijeri je taj što je posle nje konačno jasno da su TMV projekat okupljen oko dva rok intelektualca, što samo po sebi nije toliko bitno. Iako Chucku Berryju nije bio potreban stalan bend da bi bio Chuck Berry, žanrovi u kojima se TMV kreću naprosto zahtevaju koliko toliko stabilnu postavu, koja bi preteranu raspričanost muzike učinila organski povezanijom.

Kvalitet bendova na čije se nasleđe TMV oslanja (Yes, King Crimson, Pink Floyd, Can..., ili donekle Radiohead od aktuelnijih imena) dolazila je podjednako od kompozicijskih vizija, kao i od sviračke interakcije ljudi koji kontinuirano rade zajedničku stvar. Neobično lepi pasaži koje donosi Copernicus tako ne bi bili razvodnjeni na više od sedam minuta ove balade, kao što bi i ceo album bio jasnije profilisan kao baladerski, pop ili polutipičan TMV album.

Često menjanje bliskih saradnika (neposredno pred snimanje albuma grupu su navodno sporazumno napustili Paul Hinojos, zadužen za eksperimentisanje sa zvukom i saksofonist Adrián Terrazas-González) pokazuje da kormilarski dvojac Zavala - Lopez nemilosrdno troši muzičarski personel u skladu sa vizijom aktuelnog albuma, što za posledicu i ovaj put ima tek održavanje blještavog potencijala ovog dua, najubedljivije iskazanog na debiju De-Loused in the Comatorium (2003).

I ponovo, kao što je to bio slučaj od prvenca naovamo, ostaje da se na sledećem izdanju vidi da li su ova dva momka sa hispano korenima i zavidnom rokerskom strašću i dalje blago zaslepljeni sjajem sopstvenih mogućnosti.

Povezano:

• The Bedlam in Goliath, recenzija (2008)
• Amputechture, recenzija (2006)

Audio:

• MySpace