Tokom četiri dana 26. Internacionalnog džez festivala Nišvil koji je održan prošle nedelje, na dve bine je nastupilo 40 bendova
Mesto: Tvrđava, Niš
Vreme: 13-16. avgust 2009.
Verovatno najambicioznije i po imenima muzičara najatraktivnije izdanje niškog jazz festivala počelo je u četvrtak 13. avgusta, tradicionalnom dixieland paradom. Povorka je prošla centralnim ulicama Niša a zaustavila u prostoru na Tvrđavi predvišenom za festival.
Čast da otvori glavni program Nišvilla pripala živoj legendi domaćeg jazza Vojislavu Bubiši Simiću kome je tom prilikom uručena i nagrada za životno delo.
Zbog problema sa zakupcima prostora na Letnjoj pozornici, festival je ove godine izmešten na ograđenom prostoru iznad Salona 77 u okviru tvrđave, gde su montirane dve bine (Earth i Sky") sa video bimovima i tribinama sa stolicama za publiku, tako da je sve pomalo podsećalo na novosadski Exit.
U svakom slučaju, publika je zahvaljujući tome imala prilike da zaista uživa u kvalitetnom zvuku i profesionalnoj rasveti. Prve večeri su nastupili gosti iz Mađarske Bohem Ragtime Jazz Band. Usledili su koncerti simpatičnog niškog vokalnog okteta Constantine, Jazzexa iz Ukrajine i Lala Trio i orkestra Bobana Markovića iz Srbije.
Sasvim opravdano, zvezde večeri su bili Mingus Dynasty, koji su dali svoje viđene kompozicija ovog legendarnog muzičara, i Candy Dulfer, koja je sa svojim bendom podigla na noge sve posetioce na tvrđavi i podarila im nezaboravni funky performans kakav se odavno ne pamti. Nakon nastupa, čuvenoj saksofonistkinji je uručena nagrada Šaban Bajramović koja se dodeljuje muzičarima za uspešnu fuziju jazza sa drugim muzičkim pravcima.
Drugo veče je svakako bilo u znaku Darka Rundeka i njegovog Cargo Orchestra. Bio je to dirljiv i emocijama nabijen susret sa publikom koja podjednako obožava njegove pesme iz perioda kada je bio sa Haustorom kao i numere sa solo albuma. Očigledno ponesen atmosferom, Rundek je zaista dao sve od sebe i odsvirao dužu svirku od predviđene koju je „zapečatio“ posvetom Šabanu Bajramoviću.
Nezahvalna dužnost da nastupi posle Rundeka pripala je lokalnoj legendi Risti Trajkoviću i njegovom OK Connection. Iste večeri nastupili i Omri Ziegel and Brotherhood iz Švajcarske, Michaela Rabitsch i Robert Pawlik, Miroslav Vitouš u pratnji benda hrvatskog gitariste Ratka Zjaće i mađarski sastav Four Bones.
Treće veče festivala možda jeste oskudevao u zvučnim imenima i atraktivnim muzičarima koji su poznati najširoj publici, ali zato nije manjkalo kvalitetne svirke. Ovo naročito važi za fenomenalnog virtuoza na harmonici Richarda Galliana čiji je nastup bio nešto zaista revolucionarno.
Omiljeni pevač Clinta Eastwooda Jamie Davis dočekan je pomalo hladno, dok je potpuno druga priča bila sa gostom iz Egipta, bubnjarem Yehya Khalilom čija je fuzija jazza sa ethnom naterala publiku da zaigra.
Zvezda večeri je svakako bila 17-godišnja Grace Kelly, američka saksofonistikinja korejskog porekla. Zanimljiv nastup imao je i niški bend Eyot, koji svira veoma dinamičnu i energičnu verziju ethno jazza.
Poslednje veče festivala otvorio je nastup Nade Pavlović i Mobe dok je dobitnik pet Grammy nagrada Randy Brecker odradio više nego rutinski nastup sa Big Bandom Sofijskog radija. Brazilski gitarista Danile Marques je sa svojim triom malčice umorio publiku. Potom je na binu izašla Yildiz Ibrahimova iz Turske čiji moćni glas je izazvao prave ovacije.
Naravno, najveće interesovanje izazvali su Incognito kojima je ovo bio drugi nastup na Nišvillu. Njihov energičan i furiozan nastup publika je dočekala sa oduševljenjem tako da je šteta što je beogradski bend E-75 morao da nastupi tek posle njih.
Sve vreme festivala radio je jazz workshop čiji je glavni organizator bio Pity, gitarista benda Goribor. Candy Dulfer je držala workshop u Sali Simfonijskog orkestra (za saksofoniste i duvače), a Mihaela Rabitsch i Rober Pawlik za gitariste, vokale i trubače.
Ovogodišnje izdanje Nišvilla je možda i najbolje u dugoj istoriji ovog festivala, besprekorna organizacija, atraktivni gosti, odlično osvetljenje i zvuk, kvalitetni workshopovi učinili su ga manifestacijom broj jedan u gradu na Nišavi, daleko ispred degradiranih Filmskih susreta i nesrećne Nisomnie.
Zato se u godinama koje slede očekuje ekspanzija ovog festivala kao manifestacije od nacionalnog značaja na kojoj publika sa pravom očekuje da vidi zvezde svetskog formata. Zbog toga bi nadležni kerberi koji čuvaju državne kase mogli malo da razmisle o tome da Nišvill konačno dobije budžet koji odgovara njegovom značaju i preraste u jedan od najbolji jazz festivala u Evropi, za šta svakako ima dovoljno potencijala.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari