(Laguna)
Luda vožnja kroz preko 300 strana teksta koja se najbolje može uporediti sa filmovima Kventina Tarantina i Roberta Rodrigeza
Kako u moru PR preporuka, reklama, blurbova i sličnih trgovačkih trikova skrenuti pažnju na književni debi? Recimo, nazvati ga Knjiga bez naslova (srpsko izdanje Laguna u prevodu Gorana Skrobonje), a kao autora potpisati Nepoznatog Pisca. Možda i nije u pitanju štos, već vrhunac filozofije Tomasa Pinčona o beznačajnosti umetnika ili tek ironično zezanje na račun književnih superzvezda.
Pa, o čemu je tu reč? Zaplet ide otprilike ovako: negde na američko-meksičkoj granici postoji gradić Santa Mondega. Simpatično mesto, stecište protuva svih vrsta, poznato po tome što ga svakih pet godina zadesi pomračenje Sunca. Tu je bar Tapioka u koji jednog dana ulazi opak tip Burbon Kid i nakon par čaša (burbona, naravno) pobije sve prisutne. U životu ostavlja samo krčmara Sančesa, da pronese glas...
Idemo dalje: na ostrvu Hubal, tajanstveni monasi u fazonu sledbenika Šaolina neguju borilačke veštine i čuvaju dragulj čarobnih moći: onaj ko poseduje Mesečevo oko ne samo da je besmrtan, već ima moć da zaustavi Mesec u Zemljinoj orbiti. Međutim, jednog dana neko upada na Hubal, pobije većinu monaha i otme Mesečevo oko, a sve za račun El Santina, mafijaškog šefa iz Santa Mondege...
Već viđeno? Naravno! Posle samo dve-tri strane knjige jasno je da je to i namera Nepoznatog Autora. Knjiga bez naslova je pisana tako da izgleda kao vrhunski sublimat raznih fijoka pulp kulture: špageti vesterna, kung-fu filmova, mange, black exploation filmova, SF-a, horora, stripa, pornografije...
Nema trash klišea koji nije iskorišćen: mišićavi junaci hrapavog glasa obučeni u crno, veliki pištolji, gomile mrtvaca, Elvisov kult, divlji motoristi, seksi žene, žestoko piće... Nema rečenice i šlagvorta koji negde već nije zabeležen, a sve to ispričano kroz vrtoglavi tempo pršteće fizičke i verbalne akcije... Bukvalno sve ideje su tuđe, originalna je samo drskost i energija kojom je ta krađa počinjena. Sasvim dovoljno za urnebesnu zabavu i knjigu koja za žanrovske kategorizacije, kritičarska procenjivanja i umetničku vrednost mari koliko i njeni junaci za potrošen metak.
Po internetu kruže priče da se iza knjige kriju Tarantino i Rodrigez, dobrim delom izazvane činjenicom da je skoro trećina knjige omaž njihovim filmovima. No, kako i treba, to još niko zvanično potvrdio.
Jednostavno, ovo je prava knjiga za sve koji misle da je Brus Li zaslužio Oskara, da je Divlji zapad izgledao kao u filmovima Serđa Leonea, da je Elvis jedini Kralj, i da je Hauardov Konan za svetsku literaturu važan koliko i Hamlet...
Ako ne mislite tako, ko vam je kriv: nećete pročitati Knjigu bez naslova i ostaćete živi. Ali, nemojte se ni slučajno žaliti na dosadu...
Prevodilac Gorana Skrobonja je na pres konferencije povodom ove knjige podsetio na neke novije slučajeve knjiga čiji su autori krili svoj pravi identitet iza pseudonima koji nisu nikada provaljeni kao što je nedavno bio slučaj sa Džonom Dvanaest Jastrebova čiji je roman Putnik postigao popularnost baš zbog misterioznog autora. Čak ni njegov izdavač nije znao, ili barem je tako tvrdio, ko je pisac zato što je sa autorom komunicirao isključivo preko satelitskog telefona koji se ne može pratiti niti prisluškivati. Džon Dvanaest Jastrebova je ostao "van mreže", jer ne koristi računare niti mobilni telefon, kreditne kartice ili bilo šta što bi činovnicima "sistema" omogućilo da ga razotkriju i pomoglo im da ga pronađu. Umešno napisana i vođena sigurnom i iskusnom dramaturškom rukom, Knjiga bez naslova je, kaže Skrobonja, savršeno bekstvo u srećnije vreme, kada je glavna briga bila kako obezbediti sitniš za bioskopsku ulaznicu i semenke ili kokice da bi se uživalo u nekom sličnom filmskom trešu. |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari