Dembelan

Da je teza o tome kako “teži” žanrovi nemaju uporište u svakodnevici (već predstavljaju upravo suprotno - bekstvo od nje) kod nas prevaziđena, ubedljivo su pokazali, svako na svoj način, autori/bendovi poput Block Outa i Damira Avdića.

U oba slučaja nalazimo slike obesmišljenih života po kojima ideologija neumoljivo gazi. Takva tematika iziskuje jedan ozbiljan stav, i samo dve vrste humora – sarkazam i apsurd (koje u izobilju srećemo kod Block Outa).
 
Novosađanin Miroslav Majkić poznatiji kao Piknik zauzima u toj priči specifično mesto. Na njegovom albumu Miš, puž, i ker (jednom od najzanimljivijih domaćih izdanja 2007. godine), dominira humor koji smo ranije sreli kod SMF-a i sličnih teškometalnih i HC/punk parodija, koji je sada nadograđen jednim koliko neočekivanim, toliko efektnim rešenjem – pribegavanjem mehanizmu alegorije. Okvirna priča o tri životinje (počevši od broja pa do odabira samih životinja, ovde sve vrca od simbolike) gosn' Bandaru (još jedan Majkićev pseudonim) je otvorila puno mogućnosti, koje je on u velikoj meri iskoristio.

Na albumu Dembelan slušamo kako se Lafonten pretvara u nemilosrdnog poslednjeg sudiju. Nasuprot pesme Balvani u kojoj Piknik ostaje veran alegoriji i karikaturi (“Mi smo majmuni, sišli sa drveta, skoro smo se tukli protiv celog sveta”), na drugim mestima sadržaj postaje ogoljen, a poruka direktna. U Brlogu i Vapaju po ubitačnoj rifaži se razležu krici poput “Spasi me!” i “Pomozi mi da ostanem čovek”.

U Vapaju se Piknik najviše približio Block Outu. Sve je tu - psihotična atmosfera i hladno nabrajanje pojmova kojima nas svakoga dana obasipaju političari, stvarajući privid sadržaja i svrhe. Đavo je odneo šalu, a gorčina nagriza i poslednje ostatke dvosmislenosti.

Piknik pri tom lako uspeva da očuva prepoznatljiv stil, i to zahvaljujući portretima različitih savremenih karaktera (Dembelan, Ludi kompjuteraš, Studentkinja…). Sličnog usmerenja je i Idiotizacija u kojoj pratimo zabavu miliona zagledanih u televizijski program. Ove pesme predstavljaju osnovu albuma, budući da svet vredan uništenja čine gotovo opipljivim.

Pribegavanje neumerenostima na Dembelanu postiže željeni efekat, i zaista je teško usled nagomilavanja životinja i ljudi ne osetiti gorčinu u kojoj se spajaju razumevanje i gađenje. Sa druge strane, u pesmama Beseda o Marku i Musi, Seksi tetki i Piknikovom kolu, Piknik zastaje kako bi uzeo dah. U tim trenucima izgleda kao da želi da pronađe i pop zavodljivost koja je karakterisala hitove sa Miša, puža i kera. Ovde mu to polazi za rukom jedino u Ljubavnom pikniku.

I pored toga, Dembelan kao celina predstavlja ubedljivu grotesku, prepunu glomaznih tela, slika hrane (Mekike i piroške) i izopačenih karaktera. Njih oblikuje društvo u kom ljudskost razjeda poplava nametnutih izbora koji su tu da nam pruže iluziju slobode.

Bandar je, dakle, pred slušaoca postavio uveličavajuće ogledalo koje prikazuje užasnu grimasu. Da li ste spremni da se suočite sa njom?

Povezano:

• Što me rodi, majko?, intervju (2008)
• Miš, puž i ker, recenzija (2007)

Audio:

• MySpace