Ono malo duše

Mesto: Bašta SKC-a, Beograd
Vreme: Petak, 12. jun 2009.

Mada se dao opaziti izvestan broj izuzetaka – malo mladeži splavaroške provenijencije, ljubitelja kanabisa u javnim prigodama i očiglednih konzumenata surovijih muzičkih pravaca - baštu SKC-a mahom su ispunili pacifikovani 30-godišnjaci raznih varijeteta (mlađi korporativci, bezbrižni budžetski korisnici, rodtitelji sa decom na pragu adolescencije...). Čak i one kojima genetika i pritajena svetla prestoničke noći idu na ruku odavali su diskretni plesni pokreti u mestu, tako karakteristični za vreme kad je Aleksandra Kovač (sa sestrom) krenula put lokalnih sazvežđa.

Publiku treba poštovati, a i 105 minuta nastupa nečim ispuniti, zato je repertoar bio pletenica koju čine aktuelniji, solistički radovi i probrani naslovi iz K2 ere. Počelo je u 21 čas energičnim izvođenjem još svežeg hita Ti. Već od te prve numere bilo je jasno da je u pitanju svirka zavidnog izvođačkog nivoa, uz to nimalo lišena zaigranosti i čistog užitka koje donosi muziciranje pred tako dobronamernom publikom. Usledila je jednako poletna Kao lutrija, te malo pluskvamperfekta uz programsku Malo soula.

Nakon suverenog izvođenja i dalje ubedljivog klasika Lady Bisere Milo moje, Aleksandra Kovač je pokazala dodatno samopouzdanje, otposlavši prateći bend (osmočlana postova uz povremenu ispomoć izuzetne duvačke trojke predvođene Nikolom Demonjom) na 15-minutni predah tokom kog je sama izvela restaturiranu Da te volim, Have You Ever Had a Dream i Ako odlaziš. Ovako ogoljene izvedbe još jasnije su ukazivale na nadahnuće iz radova neprevaziđenih diva Carole King, Candi Stanton, Anite Baker i Roberte Flack.

Naredni blok doneo je povode za ples uz Ljubav je, Svrha ljubavi, For Better or Worse i Love Operator, a onda je na red došla muzička pokrivalica za pauzu za zvezdu večeri. Aleksandra Kovač se na scenu vratila u zelenoj damkoj večernjoj toaleti i zapevala koloplet pesama (K’S Got a Curve, A. K.’s Black Balls, C’mon Boy) pokazujući svoju fascinaciju zvukom kojim Maceo Parker opčinjava muzičke sladokusce već decenijama. Tokom ovog seta, ponesenost publike vidno splašnjava, ali u fokus dolazi umeće sviračke ekipe. Usledio je još jedan povratak u (definitivno ne bolju, ali lakše pojmljivu) prošlost uz detaljno dekonstruisanu ’Ajmo u život - ničim izazvani hedonizam iz najcrnjih dana ove države.

Na sreću, izostala je ozloglašena Jungle Mania, zbog koje su K2 i došle u nikad prevaziđeni nesporazum sa publikom kojoj su se prvenstveno obraćale.

Bis donosi još jedan trenutak silovite emocionalnosti Nemoj ovako i ponovo Ti. Publika je, vidno veoma zadovoljna, otposlata u noć (koja je, jelte, još mlada), a glavnokomandujuća dama ima razloga za ushićenje – nakon niza sponzorski dotiranih nastupa, puno pretencioznosti i autodramatizacije u medijskim gostovanjima i beskrajnog forsiranja priče o MTV nagradi, ovaj nastup može da podstakne samopouzdanje i daruje novi razlog postojanja na ovdašnjoj sceni.

A ako neko od posetilaca nakon nastupa A.K. shvati da je veličanstveni Tapestry Carole King, taj bukvar sestara Kovač, vredan pažnje, svi će biti na dobitku – preporučitelji, oni željni napredovanja i novih saznanja, a možda i neke nove srpske soul dive.

Povezano:

• UKUS Aleksandre Kovač
• ALBUM Med i mleko