Konkretni ples

Mesto: Rex, Beograd
Vreme: Utorak, 2. jun 2009.
Organizacija: Dis-Patch

Drew Daniel i MC Schmidt svoj kreativni i porodični odnos uspešno neguju već više od decenije. Visoko obrazovani i muzički radoznali, upoznali su se u diskoteci i zajednički rad započeli miksovanjem kaseta i proizvodnjom primitivnog techna. Svoj unikatni muzički identitet izgradili su na kreativnom korišćenju semplova i spajanju pomalo posvađanih svetova avangardne elektronske muzike i grešno zabavnog plesnog zvuka.

Nastup u Rexu bio je posebna poslastica zahvaljujući kvadrofonijskom miksu muzike, mada je to proizvelo probleme publici koja nije znala ni gde treba da stoji ni kuda treba da gleda. Kako je bend zauzeo sam centar dvorane, koncentrični ljudski prstenovi oko njega su svoju pažnju premeštali sa platna na koje su projektovani psihodelični (povremeno i uznemirujući) prizori, na trio muzičara. Danielu i Schmidtu je za ovu priliku pomagao česti saradnik J Lesser čiji solo nastup smo priželjkivali ali ga nismo dobili.

Ono što smo ipak dobili je izvanredna potvrda teze da ’elektronska’ muzika može imati istu organsku spontanost kao i ’obična’ muzika. Matmos (ime je inače preuzeto iz Barbarele) su započeli pažljivo odmerenim ambijentalnim predjelom koje je nežno uvelo prisutne u višedimenzioni zvučni prostor, da bi zatim postepenim uvođenjem ritmičkih elemenata celu stvar izdigli na nivo pristojne ali razbarušene žurke.

Sa tehničke strane, način na koji kompozicije Matmosa nastaju je impresivan. Dok Daniel hirurškom preciznošću sipa semplove u miks, plešući ispred svog kompjutera, miksete i sintisajzera, Schmidt je uozbiljeni multiinstrumentalista u sakou i sa leptir-mašnom, jednako ubedljiv u razlivenim space jazz fraziranjima na klavijaturama, pažljivom sviranju udaraljki ili setnim etno motivima na fruli. Lesser se uglavnom bavio nivoima zvuka obezbeđujući da gusti, kompleksni miksevi ne budu razmazani u nerazaznatljivu kakofoniju.

Magija Matmosa uživo je upravo u tome što pokazuju sa kakvom se lakoćom arsenal nemuzičkih semplova (neki od njih, poput bacanja seta AD&D kockica u porculanske tacne, urađeni u realnom vremenu, na licu mesta) može dodavanjem ritma i basa pretvoriti u zarazni plesni dernek.

Tragovi bossa nove, housea (Danielov seksi solo projekat The Soft Pink Truth je na momente odjekivao u pozadini), technoa, jazza ili indijske klasične muzike, upredeni su besprekorno sigurnim potezima u bogate teksture muzike koja u jednakom odnosu angažuje i intelekt i stražnjicu. Kulturni centar Rex se ipak nije pretvorio u znojavu gej diskoteku, mada je vrištanja i plesa bivalo sve više kako je koncert odmicao.

Utisak da su i bend i publika ispitivali teren ostaje (na kraju krajeva, nismo videli uobičajeno lupkanje po guzi koje je čest sastavni deo nastupa ovog benda), no u audiovizuelnom smislu, ovo je bio totalni trijumf i siguran zalog za apsolutni haos na nekom budućem koncertu iste ekipe.