Sirovi beatovi su tokom druge polovine 80-ih izazvali odgovor MC-jeva oličen u sve sirovijim battle/represent rimama. Množe se priče o ekipama, gradskoj svakodnevici, MC stilu.. ali i one o novcu, moći, beskompromisnom odnosu prema neprijateljima i iskazivanje „čvrstog“ životnog stava dečaka „iz kraja“.
|
I deo: Nemoj da ga izgubiš, jer je keva II deo: I live it I see it |
Na beatmakerskoj strani je sredinom 80-ih konačno definisan zvuk tvrdokornog rapa. Pojava semplera SP-12 kompanije E-mu Systems 1985. a kasnije i MPC60 kompanije Akai, koji su istovremeno imali pristupačne cene i dovoljno memorije za izdvajanje zvučnih uzoraka odgovarajuće dužine, najzad je hip hop beatmakerima omogućila korišćenje muzičke zaostavštine za kreiranje novih celina a istovremeno učinila proizvodnju muzike manje elitističkom.
Pionir koji je otkrio mogućnosti nove tehnologije i začeo budućnost rap muzike povratkom u prošlost je legendarni beatmaker Marley Marl koji je 1985. na E-mu Emulatoru obradio bubnjarsku frazu iz numere Honeydrippersa Impeach the President i na njoj zasnovao beat za MC Shanov klasik The Bridge.
Spajanje kratkih bubnjarskih fraza, bas linija, klavirskih i gitarskih ritmičkih linija i duvačkih upada iz različitih pesama odsviranih u downbeat gruvu – koji je omogućio kratak ali samodovoljan muzički izraz baziran na ponavljajućem loopu – postaće osnovni beatmakerski metod tvrdokornih rap beatmakera slikovito sažet u principu „grubo, neotesano i sirovo“ (ruff, rugged n raw).
Traganje za kratkim semplovima koji će u okviru kolaža stvoriti novu, sirovu funk celinu a, na drugoj strani, rezerve prema svemu što ima „pop“ prizvuk – pre svega prema melodijama i harmonijama – produbile su tu elementarnu muzičku doktrinu tvrdokornog rapa. Takvo shvatanje će do oko 1992, uz tek nekoliko izuzetaka, kao jedinu legitimnu osnovu rap produkcije prihvatati ne samo umetnici iz Njujorka, već i oni iz Filadelfije, Los Anđelesa, San Franciska, Hjustona…
(Njujorška izdavačka kuća Street Beat 1986. godine počinje izdavanje izuzetno popularne serije vinilnih kompilacija Ultimate Breaks & Beats, „kanonizujući“ tako listu funk i soul numera koje sadrže najintrigantnije breakbeatove i semplove)
Juice Crew - The Symphony, 1988.
Pojavom semplera preporod doživljava i tzv. kultura „kopanja po kutijama sa pločama“ (cratedigging) – preslušavanje starih ploča u potrazi za kratkim muzičkim pasažima (breaks) koji se mogu rekombinovati – koju su započeli hip hop DJ-evi iz 70-ih. Optužbe advokata semplovanih muzičara i osporavanje autorstva rap beatmakerima od strane muzičke kritike se javlja već tokom 80-ih.
Napadi pravnika će međutim uskoro biti ublaženi uviđanjem drastičnog porasta prodaje originalnih naslova koje su hip hop beatmakeri semplovali. Kako su to slikovito iskazali članovi grupe Stetsasonic: „Tell the truth, James Brown was old ’til Eric and Ra came out with I Got Soul“.
(Najbolji primer kreativnosti hip hop beatmakera čiji je rad baziran na semplovanju je možda beat DJ Premiera za pesmu Mass Appeal iz 1994. zasnovan na kratkom delu (na 3:36) prilično bezlične numere Horizon Drive Vika Jurisa)
Stetsasonic - Talkin’ All That Jazz, 1988.
Sirovi beatovi su tokom druge polovine 80-ih izazvali odgovor MC-jeva oličen u sve sirovijim battle/represent rimama. Množe se priče o ekipama, gradskoj svakodnevici, MC stilu ali i priče o novcu, moći, beskompromisnom odnosu prema neprijateljima i iskazivanje, uopšte, „čvrstog“ životnog stava dečaka „iz kraja“.
Najbolji primer za protivljenje luzerskoj estetici, odnosno za implicitni antiemo i antipop stav tvrdokornog rapa su oštre kritike i optužbe za „prodaju“ upućene LL Cool Ju zbog njegovog prvog velikog crossover hita I Need Love iz 1987. Napadi zbog sladunjavosti muzičke podloge i LLovog – iz vizure scene – slabićkog poetskog stava u toj pesmi su iznele na videlo otpor tadašnje rap elite prema daljim probojima u muzičkoj industriji zasnovanim na prihvatanju pop estetike.
Audio Two - Top Billin’ (remix), 1988. / EPMD - The Big Payback, 1989.
U to vreme počinje i razvoj gangsta rapa pesmama u kojima rapperi govore o kriminalu i surovoj svakodnevici siromašnih urbanih jezgara velikih američkih gradova. Od Toddy Teeja, rappera iz Los Anđelesa i njegove pesme Batteram iz 1985, preko radova Ice Tja, filadelfijskog rappera Schooly DJ-a, pa do KRS ONEove grupe BDP, lik gangstera polako ulazi u rap pesme.
Značajna promena za rap poeziju će nastati u tzv. Crnom pojasu Long Ajlenda. Reč je, naime, o nizu povezanih naselja na obodu Njujorka koja su 60-ih i 70-ih naselile afroameričke porodice, pripadnici srednje klase. Društveni život u tim zajednicama je bio bogatiji, a mladi su u školama sticali bolje obrazovanje nego njihovi sunarodnici u Bronksu, Harlemu i crnačkim delovima Bruklina.
Mladi Afroamerikanci iz Crnog pojasa su, na drugoj strani, imali priliku da prihvate hip hop kulturu još krajem 70-ih pošto su porodice mnogih od njih održavale veze sa rođacima u Bronksu i često su vikendima odlazili u kolevku nove kulture. Sredinom 80-ih su se u Crnom pojasu kuvale velike stvari.
Iz Crnog pojasa su potekle rap veličine kao što su EPMD, Rakim, Public Enemy, De La Soul i mnogi drugi. Dok je Rakim npr. napravio revoluciju u ritmici rapovanja razvojem šema rimovanja baziranih na višesložnim i unutrašnjim rimama (multi-syllable/internal rhymes), a na planu poetike počeo da ispostavlja svoje battle/represent rime i ulične priče iz ličnije perspektive iskazujući ih neretko kroz simbole sekte Five Percenters, De La Soul su rap poetiku učinili apstraktnijom odvajajući je sve više i od sumornih tema svakodnevice obojene gradske omladine. (Druga polovina 80-ih donosi još novih tema i izraza u rapu koji ovde nisu pomenuti. Neka bude rečeno samo da korene tog razvoja najpre treba tražiti u medijskom širenju rapa među srednjeklasnom omladinom kao i u lokalno i individualno različitim shvatanjima „predstavljanja“.)
Eric B & Rakim - Let the Rhythm Hit ’Em, 1990.
Poetika Public Enemyja je takođe donela otklon u odnosu na geto rap. Iako je još od početka 80-ih bio odličan party MC, Chuck D je poeziju na prvom albumu Public Enemyja iz 1987. pod nazivom Yo! Bum Rush The Show uglavnom zasnovao na represent rimama u kojima se razmeće svojom MC veštinom. (Dragan Ambrozić u tekstu Crna kiša će pasti 1994. krivo tumači njegove rime sa tog albuma kao političke).
Na sledećem – It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back – on će, međutim, postaviti osnove političkog rapa. Njegov gromki vokal, podržan čvrstim, funky ritmovima producentskog tima Bomb Squad, na narednim albumima Public Enemyja će saopštavati neke od najupečatljivijih rap stihova svih vremena i dovešće Public Enemy i rap muziku u sferu interesovanja i odraslih crnaca iz srednje klase ali i belačke populacije, kako njenog liberalnijeg dela tako i onog konzervativnijeg, naravno iz različitih razloga.
Društveno-politička poruka Public Enemyja iskazivana često višesmislenim Chuck D-ijevim rimama u kontrapoziciji sa duhovitim upadicama legendarnog hypemana Flavora Flava, preko svežih beatova Bomb Squada, umotana u privlačnu ikonografiju, stvorila je od grupe avangardu rapa. Na osnovu raznih kontroverzi koje su potekle iz samih rima ili iz medijskih istupa članova grupe, P.E. je u jednom periodu uspevao da održi imidž beskompromisne grupe koji je privlačio mlade, dok su stariji bili privučeni zrelošću i svesnošću grupe. Tako je P.E. krajem 80-ih i početkom 90-ih predstavljao most između generacija.
Public Enemy - Fight the Power 1989.
Međutim, pojavom grupe N.W.A. i njihovim radikalnim zaoštravanjem izraza gangsta rapa, popularnost Public Enemyja opada kod mlađih naraštaja. Umesto uvida, saveta i pridika Public Enemyja, N.W.A. i njihovo suvo ispostavljanje direktnih rima o oslobođenju u vidu raznih telesnih uživanja (do koga se dolazi i koje se čuva vatrenim oružjem) su mladim Afroamerikancima (a posebno stanovnicima getoa) delovali moćnije, konkretnije i prihvatljivije. Neposrednost i sirovo, neuvijeno ispostavljanje rasnih, klasnih odnosa kao i odnosa među polovima, učinile su poetiku N.W.A.-a primamljivom i za belu omladinu. Geto perspektiva združena sa borbenim rap stavom je, naime, nerafinisanim poetskim kazivanjem društvenog života stvorila ekumenski izraz koji korespondira sa velikim delom svetske populacije davanjem glasa njihovim nemuštim željama, potrebama, strahovima.
NWA - 100 Miles and Running, 1990.
S druge strane, N.W.A. su svoje rime vezali za Kompton – deo Los Anđelesa i jedan od najozloglašenijih crnačkih getoa u SAD u kome su tokom 80-ih vladali životni uslovi slični onima u Bronksu 70-ih. Tako je poetika N.W.A.-a, izražena iz perspektive gangstera koji je odgovaran isključivo sebi i za koga su svi ostali svedeni na sredstva, u najvećoj meri dovršila razvoj ideje battle/represent rapa o MCju kao o nedodirljivom superheroju. S druge strane, ta poetika je maksimalno razvila i ideju rap poezije o lokalnosti i iznošenju konkretne stvarnosti ulica i njihove surovo uprošćene, ekstremne logike života i preživljavanja.
NWA - Alwayz into Somethin’, 1991.
Rap izraz će već od 1992. godine doživeti drastične promene. Beatovi postaju sporiji motivišući MC-jeve na razvoj novih flowova i deliveryja. Dr. Dre krajem te godine izdaje klasični rap album The Chronic na kome će svetu predstaviti prvi autentični zvuk Zapadne obale, melodični g-funk sa prijatnim r’n’b refrenima koji će još više približiti pop estetici radom na albumu Doggystyle, prvencu Snoop Doggy Dogga s kraja 1993.
Na Istoku će neki od beatmakera odgovoriti mračnijim i stondiranijim zvukom, dok će drugi početi da koriste melodičnije soul teme uvećavajući pop potencijal njujorškog rapa. Rap žurka takođe doživljava promene na obe obale – scene razvijenih plesova, koje su se često mogle videti i u spotovima za najtvrđe numere iz perioda 1985. do 1992, sve se ređe javljaju sa razvojem novog zvuka i novih kriterijuma „svežine“. Njih će za duži period naslediti svedenija reakcija hip-hop tela na novi zvuk – klimanje glavom i ruke u vazduhu.
EPMD se protive razvoju pop senzibiliteta u rapu – Crossover 1992.
Na poetskom planu stvari će uglavnom ostati u domenu izraza čije su temelje postavile perjanice Zlatnog doba. Što se tiče gangsta rapa kao najekstremnijeg poetskog izraza, on će već od 1991. i klasične pesme Mind Playing Tricks on Me hjustonske grupe Geto Boys uneti u sebe određeni stepen refleksije, rafiniranost perspektive i religijske momente.
S radom Notorious B.I.G.-ja, a posebno 2Paca, gangsta rap u još većoj meri odstupa od N.W.A. postavke gangstera hedoniste koji stvari radi po inerciji ne pitajući se o svojim postupcima i ne pravdajući se, pa dobija i neke „emo“ motive „suze za geto“, razmišljanja o zagrobnom životu i odnosa sa Bogom.
Ipak, rap će uprkos (ili zahvaljujući?) muzičkim i poetskim udaljavanjima od temelja postavljenih tokom druge polovine 80-ih ostati najsavršenije sredstvo muzičke i poetske kreativnosti i komunikacije mladih ljudi (a naročito onih iz ugroženih gradskih sredina) od Severne i Južne Amerike i Afrike do radničkih krajeva velikih evropskih gradova.
PS: Činjenice i stavovi u prvom delu teksta su u velikoj meri preuzete iz knjige Jeffa Changa "Ne može da stane, neće da stane – jedna istorija hip hop generacije", koja će se do kraja juna 2009. pojaviti na našem jeziku u izdanju izdavačke kuće Red Box.
(kraj)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Opanak (gost)
| 29.05.2009. 15.20.44
Kao i prethodna dva dela, sadrzajno i jasno - perfect! Svaka cast!
-
Jaki spotovi (gost)
| 29.05.2009. 16.35.29
Najjače prijava na 3:39 spota za Fight the Power - crna ruka sa podignuta tri prsta! :) Afrosrbijanac :D
Mnogo je jako i u 100 Miles and Running - 0:56-0:59 objašnjava Juiceovo poštovanje za travere. :D
-
Đavolji advokat (gost)
| 29.05.2009. 16.42.22
"o oslobođenju u vidu raznih telesnih uživanja (do koga se dolazi i koje se čuva vatrenim oružjem) su mladim Afroamerikancima (a posebno stanovnicima getoa) delovali moćnije, konkretnije i prihvatljivije" - kako se to tačno i od čega oslobađa telesnim uživanjima? šta pričaš djape?
-
kosmajac (gost)
| 30.05.2009. 01.37.27
bravo, jaki spotovi, konacno poenta - celokupan hiphop i jeste postojao da bi se jednog dana moglo objasniti djusovo postovanje, djusova trenerka, djusova frizura...
-
tata (gost)
| 30.05.2009. 12.56.11
ne znam da li je namerno zaboravljeno, posto nosi poruku, ali deco, evo linka:
https://www.youtube.com/watch?v=XY1gtyzxAGw
-
vasilevs (gost)
| 30.05.2009. 14.43.23
Evo sad nacinih trud da procitam sva tri dela i prosto ne mogu bez komentara.
Pogledajte vi te ljude. Pogledajte kako se oblace, kako gestikuliraju, kako pricaju... Jezivo. Sve je to na najprimitivnijem mogucem nivou, jako podseca na nasu turbo kulturu da se gadim same pomisli da postoje ljudi koji popularizuju kod nas ipop. Ako uporedite njihov muzicki izraz, stihove sa bilo kojim bendom koji se malo ozbiljnije bavi muzikom - razlike su vasionskih razmera. Ako primetite njihovo oblacenje, gestikulaciju (dok pricaju), hod (!!!)... to je toliko nenormalno, izvrnuto i suludo, da ne mogu da verujem da ce neko sada sesti i kucati posle mene tekst da me razuveri...
Citava ova kultura jeste KULTURA (neosporno), ali nikakve veze sa umetnoscu nema, sa muzikom,... Muzika, da bi bila dobra, mora da INSPIRISE, bilo sta (!) a ovo mene moze samo da inspirise da pisem hejterske komentare (sto je, valjda, ipak nedovoljno :-) ). Nastao iz gang kulture, iz bandi, rep je fantastican pokazatelj da stara izlizana floskula "u ratu na povrsinu izbija talog" ima itekako smisla za svaku situaciju u kojoj se covek bori sa sopstveni opstanak. Rep je TALOG, MULJ, koji je dobio prostor u losim vremenima. Nikakvu uzaludnu nadu ne gajim da medju reperima postoje moralne vrednosti zbog kojih bi ja cenio te ljude.
Medjutim, i kao socioloski (INTERESANTAN!) fenomen, nastao je u Njujorku, zbog tamo nekih crnaca, koji su bili dugo vremena robovi, pa vise (kao) nisu, pa zbog dodira Karipske kulture (reci autora), i boktepita cega sve ne, RAP ima mesto u Njujorku, LA-u, ali KAKVE VEZE, za ime Boga miloga, rep ima veze sa nama!? Jeste li primetili kod ovih zagrepcana kako izgovaraju "jo, jo", "hmh, hmh" i jos neke neartikulisane zvuke koji se ne daju slovima zabeleziti... Od kud to kod nas!? Ko ima potrebu, kako se ta potreba javlja, da kazes nekome "JO!", ili tako nesto slicno!? Odkud kod nas citave generacije "brate!" omladine, koji su smesni i tuzni, jadni, nezreli i bedni; pa, ako ti ne znaju reci zasto govore to sto govore, kako ce ti reci bilo sta drugo, jadnici jedni nesrecni!?
Odgovor na rep kod nas je trebao da bude produkt naseg nacina zivota, naseg siromastva, uskracenost skole, posla, kulture...
To je turbo folk.
E, sada, kako takav jedan pokret, takvu kulturu, predstaviti ozbiljnim nego sto jeste, ne bi li se neki klinac zagrejao, rekao "joj, al' je ovo dobro!"? Pa, osim sto je prezastupljen na medijima, rep moze delovati ozbiljnije nego sto jeste ako neki recenzent pise o njemu biranim recima. "legendarni nastup", "revolucionarna pesma", "istoricari hip hopa"... jesu sintagme koje odaju utisak ozbiljnosti teme, iako tema, sama po sebi, to nije.
-
@ vasilevs (gost)
| 30.05.2009. 18.04.18
Nisam se ranije slagao sa nekim tvojim komentarima, ali ti sada stvarno skidam kapu. Imalo bi tu jos da se kaze, ali mislim da sama tema ne zasluzuje preterano filozofiranje. I ovo sto je do sada napisano je mnogo.
-
@ vasilevs (gost)
| 31.05.2009. 01.00.26
Što bi rekla ona debela pre nego što je Era & Vampiri gurnu u zenba: "TI BAAAAŠ NEEE ZNAŠ DA SE ZAAABAVLJAŠ!"
-
stomugrrrrr (gost)
| 31.05.2009. 01.34.09
ja razumem da je vama, ljudi, teško u životu, ali zašto ne radite nešto manje iritantno od pisanja vaših sitnodušnih rasističkih
fašističkih
nadobudnih somnabulnih
besmislenih nadrndanih kompleksaških retardaških smušenih zagušenih
sparušenih
usmrdelih
poluistrulelih,
pomalo usirenih,
sikiseljenih
zagađenih
i najzad, beslovesno dugačkih komentara?
od toliko licemerja čir će da mi proradi.
i šta je uopšte ozbiljno? ozbiljno je kad ideš na posao i kad se brineš za nekoga ko ne može sam. kad te ćuškaju u atobudu, i kad ti se pokvari frižider. a kad slušam muziku, neću da bude ozbiljno. hoću da tu ima vatre, da je to puno varnica, igre, razbibrige, da je opasno, da hoće svet da promeni, da se smeje sama sebi, da izmiče tlo pod nogama. i neću zbog svoje zike da podnosim račune nekom buržujčiću u pokušaju. neću ni da pomisliš da imaš pravo da mi tražiš da ti podnosim račune, razumeš. razumeš?
-
vasilevs (gost)
| 31.05.2009. 06.48.21
@ @vasilevs
Verovatno se nisi slagao sa mojim komentarima o hevi metalu, kojeg isto ne volim :-) Ali necemo sada o tome.... Hvala ti.
-
tata (gost)
| 31.05.2009. 10.13.03
deco,
nema tu mnogo polemike:
rap iz 80-tih je dobrim delom vredna i znacajna stvar, a ovo posle je bezvredna i beznacajna komercijalna eksploatacija prvobitne ideje.
(s tim da kako ko hoda zaista nije bitno.)
-
vasilevs (gost)
| 31.05.2009. 10.45.02
@100muavav
Pa zasto onda podnosis racune? :-)
Smesan si. Da li ti uopste znas sta znace sve te reci koje si naveo?
I sve sto si naveo da zelis da dobijes od muzike od ipopa sigurno ne dobijas.
Samo nastavi da uzivas uz to, ja ti na ipop zurkama necu smetati, veruj mi ;-)
-
sto mu gromova (gost)
| 31.05.2009. 16.14.58
@vasilemutav
naravno da znam šta te reči znače, mislila sam da to stvarno svako zna, ali eto ti intelektualca koji ne zna oko 20 višesložnih reči i to na srpskom. reči koje sam navela na greh. te reči znače da si smarač prigušač
zagušač ugušač smuljač zamuljač neshvatač pokantiprevtač, zlonamernik nesrećnik paćenik davljenik,
al' sam sebi kriv.
i da, sviđa mi se kako hodaju.
@tata
to što u tekstu nema ništa o the last poets, jeste propust.
e sad, tekst je zanimljiv, informativan je, linkovi su poslastice. ja se baš ne slažem sa tim isticianjem gangsterskog repa kao više pravog, jedninog autentičnog, ali pošto je do sad uglavnom posmatran kao niža vrsta repa, uh, to i nije toliko loše. za sad.
-
phonk inspektah (gost)
| 31.05.2009. 16.50.50
@ tata:
zasto ne bismo onda krenuli lajnijom "deco, rep iz 70-ih je znacajna i bitna stvar, a rep iz 80-ih je samo je bezvredna i beznacajna komercijalna eksploatacija prvobitne ideje" ?
gde povlacimo razliku i kako ?
-
YOYO! (gost)
| 31.05.2009. 20.09.20
Hip-Hop je jedan od najogranicenijih muzickih pravaca koji je nesto i vredeo pre nekih dvadesetak godina. Danas, a posebno kod nas stvarno nisam siguran da bilo ko, kome iole muzika nesto znaci u zivotu moze taj i takav muzicki pravac sa svim onim pratecim shabanskim elementima da prihvati ozbiljno. Ne razumem one koji se tu kao nesto upinju da pronadju neku dublju poruku ili smisao, a tek ne razumem one koji jos i filozofiraju nad necim cije su vrednosti umrle tako davno. Cist klinacki trip, ali za one i sa malo mozga treba da traje mozda koju godinu i to je to.
Ja licno prihvatam neke elemente hip-hop-a u drugacijoj muzici, ali pod uslovom da to ima neki smisao i sve se na tome zavrsava. Sve poruke su vec davno ispricane, a ko je hteo on ih je i cuo. Ima mnogo toga zanimljivijeg sto se muzike tice.
Kraj.
-
draga sto mu gromova (gost)
| 31.05.2009. 20.40.57
jaselozimnatebe :wub:
-
plastikmen (gost)
| 31.05.2009. 21.18.30
burzuj u pokusaju mi se jako svidja:D
@fank inspektor
linija razdvajanja moze da bude trenutak kada izvodjac postane svestan trenutka u kome se nalazi, a to je obicno vrhunac karijere, platinasti tirazi i nagrade, a zaboravi odakle je potekao i sve to baci u vodu.
ima i treci put, kada neko udje u r`n`r hol ov fejm, a pravi se kao da se nista nije dogodilo
-
@phonk inspektah (gost)
| 01.06.2009. 08.04.24
granica se povlaci na kraju necijeg detinjstva, ili prve mladosti. Kad sam ja bio mlad sve je bilo super.
-
@phonk inspektah (gost)
| 01.06.2009. 08.24.04
dete,
pseudonim kojim se ovde koristis je do sada obecavao, medjutim ovakvim besmislenim komentarom sam si sebe diskvalifikovao.
sedi, jedan!
-
Rac-Q - Hiphopfob (gost)
| 01.06.2009. 09.59.09
Vidim da ima još ljudi koji su samosvesni! Drago mi je da ljudi polako počinju da se bude iz kome! Kad malo dublje analizirate tekstove Ere Ojdanića, Seke Aleksić, one ribe što peve bunda od nerca, Baje Male Knindže i sličnih estradnih pojava, videćete da nema ama baš nikakve razlike između toga i ovoga o čemu peva moj favorit Kenye West i njemu slični! Poruka svih tih pesama je: ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, umri muški, budi delija, bunda od nerca, kraljica, zavide mi svi, porše kabrio itd. Isto kao u hip hop-u!
-
plastikmen (gost)
| 02.06.2009. 00.04.14
racq,
verujem da nema nikakve razlike izmedju kavera za stiki fingers i tekstova pesama ere i seke.
to kazem iako ne slusam ni stonse, ni eru, a boga mi ni seku, ni cecu.
valjda si provalio da ima nekoliko podvrsta hiphopa, ciji je zajednicki sadrzilac jedino odrednica hiphop.
kad neko kaze promo, ti kazes aha taj hiphop, a kad neko kaze nas to je druga vrsta hiphopa, eminem je treca i tako redom.
preterano si izgenaralizovao
-
Rac-Q - Umereni Hiphopfob (gost)
| 02.06.2009. 14.25.30
Cover za Sticky Fingers je kretenski da kretenskiji ne može biti! Kao što sam već više puta istakao kretenskog egotripa i mačo gluposti ima u svakoj muzici, u rnr više nego u ostalim muzičkim pravcima, ali je preterano insistiranje na tome u hip hopu je više nego iritantno i nepodnošlji! Trenutno nema hip hop izvođača koji to ne stavlja u prvi plan. To je suština svega! Inače ne zastupam ja tezu da su baš svi hip hop izvođači glupi, a njihova muzika bezvezna. Naprotiv. To djape radi veličajući taj kretensko-priglupi-priprosti hedonistički egotrip glavne struje u hip hopu. To je bila i osnovna teza serije tekstova koje je navedeni potpisao! Moja teza je upravo suprotna! Public Enemy napred, ostali stoj (Kenye West i sl.). Metaforički rečeno! Čak nisam ni protiv gansta repa, ako ga zaista prave ljudi koji dolaze sa ulice. Problem je kada ga prave bivši policajci i sinovi univerzitetskih profesora koji se izjašnjavaju kao ponosni nečitači knjiga! Problem je kada se belci iz srednje klase prepoznaju u tome i lože se na to! Problem su nazivi izdavačkih kuća poput Murder Inc. ili nazivi albuma poput: Get Rich or Die Tryin' ili The Massacre! Problem je djape koji tvrdi da se do oslobođenja dolazi telesnim uživanjima! Tu onda znači da nešto ozbiljno nije u redu sa tom muzikom. Da i ne govorimo o trenerka stil reperčićima koji kao trenerke nose da bi brže bežali od murije ili o Juice-u koji snima duete sa Funky G! Problem je što o kriminalu govore ljudi kojima je najveće krimogeno iskustvo uriniranje u ženskom toaletu! Eto tu je problem! I problem je što pojedinci prave vezu između Beogradskog fantoma i dizelaša koji su tobože u znak protesta protiv opšte društvene situacije pucnjavama plašili kriminalce u Mažestiku! Molim lepo, ali to su detinjaste i smešne priče! To pišu ljudi koji su o životu na ulici učili iz knjiga i filmova! Nema ništa plemenito u tome da budeš kriminalac. Ja te ljude poznajem. To je šljam, dno dna i treba ih sve poslati zna se gde! PS. Molim da se ne pravi paralela sa heavy metal ikonografijom i estetikom, pošto je to isto tako glupo i isprazno!
-
vasilevs (gost)
| 02.06.2009. 19.09.49
@100bilocega
Ma, znam ja sta te reci znace, ali ne znas ti, ocigledno, cim si ih nalupetala (interesantno mi je da si zeMsko), a sve promasila. Npr. "licemer" :-) Iz svega sto sam napisao ti si izvukla da sam ja LICEMER?
E, dalje, ja sam istinu napisao, a tebi se sve to dopada, rekao sam da nemam nista protiv, ne vidim sto te onda zuljam?
-
Strong Island (gost)
| 03.06.2009. 12.39.02
himna
https://www.youtube.com/watch?v=Bzf00Fj7pcE
-
@vasilevs (gost)
| 03.06.2009. 14.50.13
pa ocigledno je - svidjas joj se. a meni se ona svidja. :(
-
911 (gost)
| 03.06.2009. 15.55.17
"Ipak, rap će uprkos (ili zahvaljujući?) muzičkim i poetskim udaljavanjima od temelja postavljenih tokom druge polovine 80-ih ostati najsavršenije sredstvo muzičke i poetske kreativnosti i komunikacije mladih ljudi (a naročito onih iz ugroženih gradskih sredina) od Severne i Južne Amerike i Afrike do radničkih krajeva velikih evropskih gradova."
da nisi malo preterao?
ako se nastavi sa objavljivanjem ovakvim ni-na-cemu zasnovanih tvrdnji, dovodi se u pitanje dalje pracenje tekstova na ovom sajtu.
-
phonk inspektah (gost)
| 06.06.2009. 22.19.30
ja ne vidim sta je u toj konstataciji preterano ? jel nesto tu slagato, ne radzume ?
-
rephiphoptrntejblgrafitibratedidzejfrist (gost)
| 07.06.2009. 13.40.42
911 idzuo!
-
Ice T (gost)
| 23.08.2009. 20.18.13
je objasnio sve ovde
https://www.youtube.com/watch?v=xn2zJmY425c
3:04-4:04
što se tiče stava u stvaranju rap rima.
-
Artistic (gost)
| 18.11.2011. 12.17.56
evo jedan primer takvog površnog, plitkog, najgoreg mogućeg repa https://youtu.be/HXptukNMXv8
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.