Grandiozni promašaj pretenciozne dužine, sumnjivog kvaliteta i koherentnosti zapleta, nevešte kompozicije, i sa likovima bez ikakve dubine i životnosti… Zapanjujuće i neočekivano loše delo autora Sudbine i komentara
Koliko se može razabrati, glavni događaj romana Savršeno sećanje na smrt (Stubovi kulture, Beograd, 2008) jeste magijska odbrana Carigrada u prvoj opsadi Turaka i kasniji životi aktera tog događaja. Strpljivi čitalac se, međutim, oseća kao da je zavirio u piščevu radionicu i čita obimnu i još nesloženu građu za roman koji može da bude zanimljiv, ali se zasada ne naslućuje njegov konačni oblik.
Intrigantna tema je, naime, potpuno prokockana piščevim lutanjem bespućima povjesne zbilje – turskog osvajanja grčkih zemalja, predugim i sižejno nemotivisanim razmatranjem problema Unije Carigradske patrijaršije i Rima, kao i detaljnim opisima beskrajnih borbi lokalnih vlastodržaca 15. veka na Peloponezu… “Pleteniju sloves” je pukla petlja i ostao je miš-maš gomile nepovezanih poglavlja.
Da stvar bude još gora, na nekoliko mesta se odlomci doslovno ponavljaju, i to ne izgleda kao namerni autorski postupak (151. i 397. stranica, na primer). Vidljiva je, a nedopustiva za izdavača poput Stubova kulture, izvesna „opuštenost“ lektora i urednika koji su morali da, ma koliko cene pisca kao vrsnog kapetana broda, budu tu i pokažu mu, poput svetionika, pravi put kroz beskrajne talase teksta…
Ovako, ostavljen na milost i nemilost svom osećaju, književni brod Radoslava Petkovića tone u moru logoreje, loših književnih postupaka i neuspelih zanatskih rešenja.
Sve bi ovo grešni čitalac oprostio da je Petković napisao iole zanimljivu knjigu. Ali, ne! Ovo dozlaboga dosadno štivo neodoljivo podseća na one “umetničke” filmove za koje ne znate šta treba da se desi da bi se završili. Tako glavna mana ove knjige, uz sve ostale nabrojane, ostaje obična, jednostavna nezanimljivost. I nema te magije, makar ona spasila Carigrad, koja bi mogla da spasi ovaj roman.
Sižee poput sižea romana Radoslava Petkovića tokom 80-ih je u Srpskim pričama Milorad Pavić maestralno rešavao na samo desetak stranica. Više nije bilo ni potrebno ni efektno. I zaista nije jasan motiv zbog kojeg je Petković krenuo na ovo dugačko, dosadno i riskantno putovanje. Možda je po ugovoru morao, a naše je da čitaoce obavestimo da ne moraju.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari