Vladimir Arsenijević u Predatoru uspeva tek da problematizuje pozicije društvenog aktivizma u srpskoj književnosti
Vladimir Arsenijević, književno čudo olovnih 90-ih (najmlađi dobitnik Ninove nagrade i jedini debitant koji ju je dobio), napokon se vratio na teren romanopisanja. Autor hvaljenog prvenca U potpalublju (1994) potrošio je dosta vremena lutajući idejno, prostorno i vokacijski, te nije čudo što je njegov Predator, izdanje s kraja prethodne godine, pobudilo veliku pažnju.
Anđela (’97), drugi deo zamišljene i nikad do kraja ostvarene tetralogije Kloaka Maksima, ostavila je jak utisak iznuđenosti i njena recepcija u javnosti se mahom svela na puki refleks. Dokumentaristička proza MEKSIKO ratni dnevnik (2000) i Išmail (2004) kao oprobavanje u mediju stripa izazvali su slabo interesovanje.
U međuvremenu, Arsenijević se etablirao kao književni izdavač, urednik i javni tribun, te je teren za Predatora bio spreman – pažnja, znatiželja, probitačan izdavač (Samizdat B-92) i medijski prostor, sve je bilo tu.
Problem nastaje kada se Predator sa plana željenog i očekivanog izmesti na nivo onoga što nudi. A nudi malo. Zapravo, kada utihne sva halabuka, kada se suština ogoli ljušćenjem stilskih i propagandnih kinđurenja, pred nama je manjkava i pretenciozna proza.
Pretencioznost je, čini se, predstavljala kamen o vratu ovog naslova već u samom konceptualnom zametku. Naime, Predator je osmišljen kao roman-pletenica (terminologijom Dubravke Ugrešić – roman reka), tj. niz labavo umreženih pripovesti čiji se junaci prelivaju iz priče u priču, gradeći tako koloplet sudbina i naravi. Složen i zahtevan naum i za najvičnije.
Međutim, Arsenijević se do kraja nekako (uz dosta neravnina i nelogičnosti na planu naracije) izbori sa odabranim okvirnim konceptom, ali njegova proza zapravo najviše posrće na najbitnijem planu – u sadržaju. Autor nastoji da ispriča dosta toga, da isprede mrežu likova s raznih meridijana koje povezuju melanholija, zla kob i zapitanost nad sudbinom ovog globalizovanog a tako nepravičnog sveta.
Želja pisca je da stvori bitno delo stvarnosne, verističke proze, i on se svojski upinje da likove što više ukoreni u dimenziju realnog, a utisak je da se od silnog truda završilo upravo na njenom antipodu. Arsenijevićevi junaci su tek puke konstrukcije, plošne (?) i neuverljive pojave koje žarko žele da nas uvere u svoju nepatvorenost i ukorenjenost u stvarnom svetu, gde je bol – bol, a ne samo stilska figura.
Arsenijević ne uspeva svojim faličnim herojima da obezbedi potrebni žig stvarnosti, a i pitanje je koji bi se to literata izborio sa ovakvim skupom odabranih sudbina – potrošena američka TV zvezda koja mašta da skonča pojedena, mladi Kurd koji po internetu propoveda o svojim ratnim, kanibalističkim iskustvima, obolela danska biseksualna dokumentaristkinja, neskladni par balkanskih pesnika koji prodaju svoj čemer evropskim levičarima, tek stasali albanski panker koji se nađe u okružernju evroskvotera i anarhista, BH ovisnik koji umire pred očima turista u Barseloni...
Društveni aktivizam je poželjan, a ni političnost ne može da smeta dobroj prozi, ali problem nastaje kada proza postane talac autorovih suštinski neknjiževnih pretenzija.
Arsenijević nastoji da oneobiči svoj izraz i time ublaži pompeznost predočenog, ima tu i epistole i promene gledišta, i poigravanja sa interpunkcijom, ispovednih tonova, ali zaravnjenost njegovih karaktera ostaje isuviše veliko ograničenje. Kao dodatni balast javlja se Arsenijevićeva pomalo iracionalna težnja da fascinira čitaoce u međuvremenu stečenim znanjem, te Predator posrće pod izlišnim opterećenjem pasaža na kurdskom i ostalim jezicima.
Formalno-stilski gledano, Arsenijević je napredovao u odnosu na dane Potpalublja, to je primetno i za svaku pohvalu, ali stil i sama tehnika pisanja su nešto što se dâ učiti, brusiti i dorađivati (naročito tokom tako dugog perioda stvaralačke hibernacije). Avaj, u konačnom ishodu Predator predstavlja promašaj nekoga ko, čini se, o književnosti zna mnogo više nego što je (trenutno) u stanju da stvori.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
count tolstojevski (gost)
| 07.04.2009. 17.53.09
nije li u potpalublju bio primer za uspesan izbor teme po "u pravo vreme na pravom mestu" principu.
tu sam knjigu procitao kratko po izdavanju i utisak je bio da uspeh duguje 90% svojoj relevantnosti za neveseli trenutak u kome je nastala i 10% svom knjizevnom kvalitetu.
roman u potpalublju, uspesn kakva je bilo, ostavio je bled utisak, a posle vase recenzije nekako ne vidim sebe kako zurim u najblizu knjizaru da se domognem predatora.
po mnogo cemu arsenijevicev put je slican onom engleskog pisca alex garland-a. i njega je dobro pogodjena tema prve knige (the beach - plaza) lansirala ka internacionalnoj slavi bez obzira na polovican knjizevni kvalitet prvenca. nakon prvobitnih uspeha oba pisca drugi deo karijere provode posrcuci pod teretom slave stecene preko noci ne uspevajici da ponove uspeh svojih debitantskih ostvarenja.
razlika je sto je po garlandovoj knjizi danny boyd snimio uspesan film a koliko znam u potpalublju nikad nije ufilmljeno.
dobro to, nego ovo me kopka: sta ce ako neko kupi filmska prava za ovu poslednju? kako ce nazvati film? i oce li se sledeca kniga zvati terminator?
-
3OPAH (gost)
| 07.04.2009. 19.42.04
Pa dabome kad se umetnost stavlja u službu "političke korektnosti"
-
Julio (gost)
| 07.04.2009. 20.30.15
Arsenijevic je taaaaako prevazidjen. Lose, lose, lose. Bar je tekstic dobar. ;)
-
plastikmen (gost)
| 07.04.2009. 21.27.16
Ostro, ali pravedno.
Meni se cini da Arsenijevicu vise lezi dnevnopoliticarenje u obliku kolumni negoli ozbiljno pisanje sto ovaj roman dokazuje.
-
james (gost)
| 08.04.2009. 12.10.20
pa jel nije d. bajic snimio u potpalublju?
-
Kizo, brate... (gost)
| 08.04.2009. 12.54.56
Ne diraj mi Arsenijevica, plez!
POTPALUBLJE mi je mladoj i zelenoj otvorilo oci pa sam se i sama nakratko otisnula u svet. No, svi smo mi ovde preduboko UKORENJENI da bi nas zaobisla sudbina PREDATORA. Pa makar i onog literarnog! Elem, knjiga ima svojih mana ali je u moru SF-a, chick-lita i prirucnika o samopomoci, ipak vredi procitati. Respect!
-
LALA KALE (gost)
| 08.04.2009. 13.50.41
Koje crno more SF-a?
-
love, tolstoj (gost)
| 08.04.2009. 16.03.40
dijar dzejms (dear james),
na ovom linku
http://www.citwf.com/person480875.htm
su nabrojani filmovi d bajica; poslednji je rat u zivo (2002) ali potpalublja nema.
osim ako nije promenio naslov
-
james (gost)
| 08.04.2009. 23.31.27
nije brate lave ima neki novi film ne znam kako se zove, ali sve se desava na nekom brodu u potpalublju
-
MARTUK (gost)
| 09.04.2009. 19.49.15
Bajićev Na lepom plavom Dunavu je ekranizacija romana U potpalublju.
-
lajlak (gost)
| 11.04.2009. 22.59.07
sve se slazhem osim shto je meni ishmail bio super, chak bolji od potpalublja.
-
navoj (gost)
| 16.04.2009. 09.26.40
Moram da kazem da se nimalo ne slazem s autorom prikaza... Sto se mene tice, sinoc sam dovrsio citanje Predatora. Ukratko, bio sam odusevljen. Ne secam se da sam ikad osecao takvu jezu kao dok sam citao ovu knjigu. Po meni Predator je jedna od najboljih knjiga protekle godine. Ubedljivo! Uzbudljiva voznja tamnim zabitima nase planete uz podsecanje ko nas to i kako prozdire. Ludacko poigravanje sa zanrovima, knjizevnim rodovima i raznoraznim glasovima. Arsenijevic ima ogromne knjizevne sposobnosti, pa nije ni cudo da su mu knjige prevedene na tolike jezike, a to je snazno potvrdio i ovim naslovom. S nestrpljenjem ocekujem sledeci. Thumbs up za Arsenijevica!
-
tijana (gost)
| 18.05.2010. 08.59.26
tekst pokazuje očit nedostatak čitalačkog strpljenja a verovatno i iskustva. knjiga je inače odlična, zaslužuje svaku pažnju.
-
nikola (gost)
| 21.10.2011. 17.45.06
Kritičar je u potpunosti "omanuo". Reći da su likovi prikazni neuverljivo i apstraktno, u jednom romanu koji baš naprotiv, vrlo autentično i sa emaptijom prikazuje ljude-izgnanike i stradalnike!Drugo, jezici koje autor "miksuje" sa srpskim jezikom ima sasvim jasnu motivaciju i opravdanje u samom tekstu, tako da se ne može reći da je to samo nekakav pretenciozni hir autora koji hoće na taj način da dokaže svoje poznavanje dotičnih jezika! Sve u svemu, promasena kritika...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.