Patnje potrošačkog drustva

Naslov originala: Confessions of a Shopaholic
Scenario: Tracey Jackson, Tim Firth, Kyla Alpert
Uloge: Isla Fisher, Hugh Dancy, Krysten Ritter, Joan Cusack, John Goodman, Kristin Scott Thomas, John Lithgow
Žanr: romantična komedija
Trajanje: 104 minuta
Produkcija: SAD, 2009.

Australijanac P. J. Hogan je sredinom 90-ih oduševio publiku i kritiku gorkom komedijom Venčanje bez mladoženje. Zatim je došla holivudska saradnja sa Juliom Roberts u hitu Venčanje mog najboljeg prijatelja. Nakon dva uspešna venčanja, usledile su dve sahrane – bar kada je u pitanju uspeh na blagajnama. Komercijalni krahovi Bezuslovne ljubavi i Petra Pana preokrenuli su tok Hoganove karijere.

Posle petogodišnjeg izgnanstva u svet TV filmova, Hogan se vratio na veliko platno sa Ispovestima kupoholičarke, romantičnom komedijom zasnovanom na popularnom serijalu romana Sophie Kinselle o novinarki Rebecci Bloomwood (u filmu Isla Fisher iz Lovaca na deveruše), kojoj opsednutost kupovinom počinje da uništava život.

Mutant nastao ukrštanjem Dnevnika Bridžit Džouns i Seksa i grada (u nekim praktičnim segmentima filma to postaje sasvim očigledno, te Hugh Dancy kao predmet uzdaha kupoholičarke podražava mimiku svog zemljaka i imenjaka Granta). Sve u filmu već je viđeno i dobro poznato – Ispovesti kupoholičarke splet su opštih mesta.

Derivativnost, međutim, teško da može biti zamerka nekom popkulturnom proizvodu, i ovakva Kupoholičarka bi bila sasvim prihvatljiva da nije jedne krupne falinke. Naime, romantična komedija iziskuje određenu dozu empatije, koju Rebecca Bloomwood jednostavno ne može da generiše. Ilsa Fisher se trudi koliko može da lik učini simpatičnim, smeje se umiljato i zavodljivo trepće smeđim okicama, ali tu pomoći nema – nemoguće je ozbiljno saosećati s njenim problemom.

P. J. Hogan pokušava da već formiranu Rebeccu nanovo izlije kroz modlu zanosnih vetropirki kakve smo sretali kod Billyja Wildera, na primer. Ali, kada se sve ogoli, glavna junakinja Ispovesti kupoholičarke je zaluđenica koja ne zaslužuje naše simpatije; njene patnje mogu da deluju uvredljivo čak i većem delu zapadne civilizacije. Ljudska slabost ima potencijal izdašnog generatora filmskih priča, ali slabost izbora Rebecce Bloomwood, nažalost, dobija i konkretnu, tržišnu cenu, sa onih čuvenih „99“ na kraju.

Zvečeću prazninu koja odlikuje glavni lik i njene isfabrikovane muke Hogan u izvesnoj meri uspeva da zabašuri razmahanom režijom fine teksture. Uz sve mane, Kupoholičarka nudi povoda za smeh, a tu je i ekipa izuzetnih epizodista. Leslie Bibb je, na primer, odlična kao kučkasta plavuša zadužena za smicalice i podmetanje (dugih i divno izvajanih) nogu, a film pruža i jedan moment nepatvorene briljantnosti (šifra: Kristin Scott Thomas i mramorni kolač).

U filmskom izvođenju Kupoholičarki je dato dostojanstvo koje literarni predložak ne zaslužuje. Pre svega zahvaljujući veštini glavnog krojača, pred nama je konfekcija ne baš od najkvalitetnijeg materijala, ali koja ima šanse da posluži svrsi, da potraje i ostane u jednom komadu do obaveznog srećnog kraja, i naravno namiga koji najavljuje nastavak.