Najznačajniji roman o Americi 50-ih najzad se pojavio u izvornoj, necenzurisanoj i nesređenoj verziji
Roman Na putu Džeka Keruaka prvi put je štampan 1957. godine. Vrlo brzo, dospeo je u središte pažnje američke javnosti. Tada je više od pisanija pažnju izazvalo pominjanje reči „bit“ i ponašanje likova u romanu, s kojim je ovaj termin doveden u vezu.
Keruak će do kraja života biti ispitivan o značenju te reči, a njegov roman biće proglašen svojevrsnom biblijom bitničkog pokreta i bit generacije. Ipak, Na putu je mnogo više od nekakvog manifesta. Pre svega, to je izvrsna proza. Upravo je prašina podignuta oko manje bitnih detalja vezanih za njegovo stvaralaštvo bila jedan od uzroka Keruakovog potonuća u alkoholizam, neuroze i prerane smrti u 47. godini.
Na putu je svedočanstvo o Keruakovim putovanjima Amerikom sa Nilom Kesidijem i Alenom Ginzbergom, začetnicima i najznačajnijim predstavnicima bit pokreta. Gonjen neizdrživom stvaralačkom strašću, više puta je počinjao da piše knjigu.
Najzad, u maju 1951. počeo je maratonsko pisanje i završio roman za svega tri nedelje. Da se ne bi zaustavljao zbog promene hartije u pisaćoj mašini, povezao je papire lepljivom trakom i napravio svitak dugačak 36 metara. Rukopis je tako dobio oblik puta, na kome je priča zaista i nastajala.
Verzija koja je objavljena tek šest godina kasnije umnogome se razlikovala od rukopisa na svitku. Bila je podeljena u poglavlja i pasuse, za razliku od prvobitnog haotičnog, sa strašću otkucanog teksta. Rečenice su doterivane, a pojedini delovi suviše ekstremni za ono vreme su izbačeni (npr. homoseksualna veza između Kesidija i Ginzberga).
Prava imena likova (Džek Keruak, Nil Kesidi, Alan Ginzberg, Vilijem Barouz...) bila su zamenjena izmišljenim (Sel Peredajz, Din Morijarti, Karlo Marks, Old Bul Li...).
Tek prošle godine do šire publike je stigla neokrnjena i neizmenjena verzija Keruakovog životnog dela, a od pre nekoliko meseci, zahvaljujući Geopoetici, možemo da je čitamo i u prevodu Dejana Markovića. Ovo izdanje sadrži i četiri teorijska teksta koji donose uvid u nastanak prve i kasnijih verzija romana Na putu, kao i analize Keruakovog lika i dela.
Izvornim svitkom ovog romana Keruak je započeo tradiciju negovanja slobodnog toka misli pri pisanju. Poistovećujući se sa džez muzičarima, tj. njihovom slobodom improvizacije, formirao je načela takozvane spontane proze.
Izvorni svitak je neobuzdana, poetična i ludačka literarna izložba. Keruak piše o ljudima koji su „ludi za životom, ludi za razgovorom, željni svega u isto vreme, oni koji nikad ne zevaju niti govore uobičajene stvari... već pršte, pršte, pršte kao vatrometne rakete s jednog na drugi kraj noći“.
Središnja ličnost romana je Nil Kesidi. Susret s njim predstavlja prekretnicu u životu Džeka Keruaka. Lutalački duh, buntovništvo, nesposobnost da se skrasi ni na jednom mestu, ni kod jedne žene i stalna potraga za novim užicima nikada nisu prestali da opčinjavaju Keruaka. „Odjednom sam shvatio da Nil, zahvaljujući svom ogromnom nizu grehova, postaje Idiot... Imbecil... Svetac naše grupe“, piše Keruak. „Eto, to je bio Nil, SVETI ZAJEBANT“.
Kesidi, Keruak i ostali lutaju prostranim kontinentom, pohodeći gradove i velegrade pune kurvinskog smrada. Oni ne znaju zašto lutaju i šta traže. Sreću devojke koje ne znaju šta žele od života. Pomahnitali čeznu za nečim, ali ne znaju za čim. Pri tome ne propuštaju nijedan vid zabave koji im je dostupan. Na putu nije zaokružena priča, ne vodi nas iz tačke A u tačku B, ali njena živopisnost čini da se osetimo kao da jurcamo po Americi zajedno s protagonistima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
b. (gost)
| 13.03.2009. 07.43.12
uzeh iz biblioteke pre par dana. uvodni deo [100 strana] me je bas smorio. mozda bolje da su ostavili samo radnju, knjigu kako je napisana, bez toga 'kada, kako, zasto, koliko puta' i slicnih objasnjenja.
-
daniel k (gost)
| 13.03.2009. 07.44.59
ovo je jedna od knjiga koja je imala najvise uticaja na mene. kada sam je procitao, sa 14 godina, odlucio sam da pocnem da putujem. sam.
otad do sad - svasta.
-
gordana (gost)
| 27.03.2009. 22.31.28
to su jedini ljudi koji su zaluzili da me fasciniraju..to su moji ocevi...
-
prvih 100 da, ali... (gost)
| 09.08.2009. 23.48.16
...preostalih 200... uh...
-
ironteeth (gost)
| 04.03.2010. 21.31.42
procitao sam je jedno 4-5 puta u razmacima od po par godina. vreme je da konacno procitam -uncut- verziju. super vest. nadam se da je prevod dobar ;-)
-
Koky (gost)
| 19.04.2013. 22.39.09
Imao sam 16 godina kada sam je prvi put pročitao.Nekako u to vreme došla mi je u ruke i "Ca Blues" Mike Oklpa....znam samo da posle čitanja te dve knjige moj život nije više bio isti...
-
nenad (gost)
| 01.06.2013. 19.33.41
keruak je samo krao kesidija, to je i VVVeelllliki BUKOVSKI rekao
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.