Sinoćnji koncert američke plesne atrakcije privukao je oko 8.000 euforične publike, mahom tinejdžerskog uzrasta
Mesto: Beogradska arena
Vreme: Sreda, 25. februar 2009.
Organizacija: Sky Music
Pussycat Dolls (trenutno u postavi: Nicole Scherzinger, Ashley Roberts, Kimberly Wyatt, Jessica Sutta i Melody Thornton) su sinoć napravile prvoklasnu zabavu. Bio je to nastup sa čvrstom i dinamičkom dramaturgijom koja ističe izvođačko umeće. Naravno, u okvirima izraza koje su odabrale – trivijalnog plesnog popa (uslovno rečeno) R&B usmerenja.
Nastup je otpočeo sa Takin’ Over the World, tokom koje su devojke potencirale da im je ovo poslednji nastupna ovoj turneji. Nastavilo se udarnički sa I Don’t Need a Man, poletnom pesmom, ali i opštim mestom u repertoaru prekoatlantskih devojačkih grupa.
Na set listi nije bilo slabijih karika sa oba dosadašnjia izdanja ( PCD i Doll Domination). Tuklo se samo iz teške artiljerije – Beep, Elevator, Hate This Part, Buttons, Wait a Minute, da bi nakon Love the Way You Love Me (tokom koje smo saznali da predvodnici Nicole nikad nije dosta ljubavi) usledio venac solo-predstavljanja ostaluih lutkica sa pesmama pridodatim na proširenom izdanju drugog albuma.
Bina je bila u obliku dva stepeništa ukrašena neonima sa pokretnom platformom koja spušta i vraća lutkice na scenu, te je pokretljivost i agilnost izvođačica (i plesača) mogla da dođe punog izražaja. A tu je i dosta pirotehnike i uspelih i primerenih video-instalacija.
Gazdarica Nicole se vraća da bi nam otpevala Hush Hush, posvećenu svima u sali koji veruju u anđele, a u koju je udenut i fragment I Will Survive, te malo eurodisco grmljavine. Nakon Whatcha Think About i Magic sledi predah u kom se podsećamo predistorije Pussycat Dolls, što uz malo mahnitog swinga i zanimljivih koreo-scenografskih rešenja u pamet vraća burlesku i Gypsy Lee Rose kao očigledno veliko nadahnuće za PCD.
Na to se nadovezuje najsvežiji hit Bottle Pop gde se mesta nađe i za predstavljanje nesumnjivo virtuoznih plesača. Na binu dolazi pojačanje – četiri maloletnice iz publike od kojih se očekuje da ponove plesne pokrete lutkica, što u pitanje dovede obećanje Lady Nicole iz naslova ovog teksta. Posle Halo i Stickwitu vreme je za završetak oficijelnog dela publike, sledi bujica zahvalnica („najlepšim licama u publici koje su videle tokom turneje), grljenja, obećanja, šlihtanja (u jednom trenutku prve redove partera prelije snop svetlosti u bojama srpske zastave), malo priučenog srpskog jezika.
I dezert na kraju – obavezna Don’t Cha i nešto friškija When I Grow Up o slastima i tegobama slave. Nastup je trajao 94 minuta, ali sasvim dovoljno da i najveća zakerala primete zabavljačku veštinu, na desetu decimalu precizno izvođenje, koreografsku odvažnost i fizičku spremnost od kojih zastaje dah, te zaraznost predočenih hitova.
Puna kapa, a više nego dovoljno za izraze ushićenosti i sreće na licima onih kojima se PCD prvenstveno i obraćaju. Uostalom, PCD su bile dovoljno dobre za Johnnyja Deppa u čijem su klubu pekle zanat. A Depp je, to svi znamo, prijatelj srpskog naroda. Obrni-okreni, opet stigosmo do Mokre Gore.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari