Koncert koji je opravdao očekivanja, pre svega nostalgičara
Kao kompozitor koji je sarađivao sa mnogim velikanima sedme umetnosti i kao dobitnik brojnih nagrada (pet nominacija za Oskar, počasni Oskar, tri Zlatna globusa, Zlatni lav, 27 zlatnih i sedam platinastih ploča…), Enio Morikone (1928) spada u žive legende filmske muzike. Čast da ga vidi i u ulozi dirigenta nije htelo da propusti više hiljada posetilaca Beogradske arene za Dan zaljubljenih. Zbog velikog interesovanja, publika svih žanrova i uzrasta bila je i na gornjoj galeriji Arene.
Koncert je počeo tako što je Karlo Markione, jedan od najboljih gitarista nove generacije, izveo četiri minijature za gitaru, a potom se pojavio gitarski kvartet Neksus i odsvirao predivnu temu Paradizo iz filma Bioskop. Njihov kamerni nastup delovao je pomalo nespretno u tako velikoj i punoj hali, pa je očigledno da je on predstavljao sponu sa desetim Gitar art festivalom, kome je ovaj koncert priključen, i opravdanje za dovođenje autora koji ima i preko sto dela „apsolutne“ muzike.
Orkestar Roma Sinfonijeta, orkestar od stotinak izvrsnih italijanskih muzičara koji izvodi i snima Morikoneovu muziku za televiziju i film i koji poslednjih godina nastupa u svim metropolama, ovog puta predvođen maestrom lično otpočeo je svoj nastup temama iz klasika kao što su Nedodirljivi i Bilo jednom u Americi. Već tad se nametnulo da koncert ne treba pratiti kao niz prisećanja i prepoznavanja, nego se treba prepustiti filmu koju ćete zamišljati i odmotavati u svojoj glavi, jer vas na to navode teme bogate naracijom i natopljene vizuelnim potencijalom.
U nastavku, sa različitim komadima dok je za klavirom bila Gilda Buta, postalo je jasno da uspeh Morikonea treba tražiti u njegovoj preciznoj, konkretnoj muzici, koja vešto i neposredno prelazi od jednog do drugog osećanja, od srceparajuće sete oslikane širokim potezima, preko dramatičnih gudača i manirističkog poigravanja sa žanrovima do ushićujuće muzike epskih razmera.
Ovo poslednje naročito je podvučeno krajem prvog dela koncerta kad su se u izvođenje uključili Akademski hor Obilić i solistkinja Suzana Rigači i dok je publika uživala u temama iz filmova Dobar, loš, zao i Bilo jednom na Divljem zapadu Serđa Leonea, za koga je sam Morikone jednom izjavio da se nije mešao u kompozicije jer nije imao talenat za muziku, hvaleći istovremeno Đuzepea Tornatorea kao režisera sa izuzetnim sluhom.
Nakon pauze, drugi deo počeo je izvođenjem teme iz filma Bitka za Alžir, koje je najavilo ozbiljniji i suptilniji repertoar. U njemu su se našle teme iz socijalnih filmova, tragedija, lirskih i epskih ostvarenja, pa je otuda Morikoneov spektar poprimio i suptilnije note, ne odustajući sa konstatnog menjanja dinamike i ritma.
Iz onoga što nam je predstavljeno, može se izvesti zaključak da je Morikone zaista majstor u tome da zvukom ponudi dovoljno sugestija koje traže nadopunu i koje mogu da opstanu zasebno u jednom prihvatljivom opsegu namenjenom širokoj publici jer u toj muzici nema ekstremnih zahvata – iako se može čuti pokoji kapric, i majstor je u tome da se prilagodi različitim zahtevima dajući svojim delima funkcionalnost koju dobra primenjena umetnost mora da poseduje.
Samo finale koncerta pripalo je filmu Misija, uz obou Karla Romana i hor Obilić, koje je i zatvorilo više od dva sata efektivnog muziciranja. Publika je na nogama dočekivala maestra koji se vraćao na tri, reklo bi se, planirana bisa i, iako nije bilo verbalnog kontakta, utisak je da su svi bili zadovoljni predstavom, i u muzičkom, i u tehničkom, i u organizacionom pogledu.
U odjavnoj špici ovog imaginarnog filma stoji da su koncert organizovali Gitar art festival u saradnji sa Jugokoncertom i Arenom Beograd, a uz pomoć Grada Beograda, Ministarstva kulture Srbije i Italijanskog kulturnog centra. I da je svaki posetilac ponaosob bio glavni glumac u njemu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari