Gutter Tactics

Iskustvo slušanja muzike sastava Dälek može se uporediti s načinom na koji se gledalac utapa u atmosferu filmova Davida Lyncha. Na prvi pogled malo toga ima smisla; sve je povezano u naizgled konfuzno raspoređenim detaljima koji promiču. Dominira osećaj nelagodnosti u sukobu snovitih harmonija idile i disharmoničnih brujanja gradskog asfalta... Specifičan vajb neonske prljavštine čija ritmika u Dälekovom slučaju postepeno gradi patern i pesmu, a glas tekst i liriku.

Nekada trio a danas dvojac, Dälek (ili: saradnja MC Däleka i producenta Oktopusa ) nam i na petom albumu predstavlja svoju viziju hip hopa. Duo iz Nju Džersija je kroz plodonosnu diskografiju razvio stil koji se najčešće opisuje kao mešavina Public Enemyja i My Bloddy Valentinea. Bitovi su teški, Dälekov glas dubok i opor, uz matrice koje podsećaju na sve u rasponu od Techno Animala i The Buga, preko Isis i Melvins, do Fausta, Scorna ili cLOUDDEAD; dakle, spoj tvrdog i eteričnog.

Produkcijski pomak u odnosu na prethodna izdanja ovde se ogleda u tome što je Dälekov vokal dosta razgovetniji i nije u sukobu s nojzičnim matricama kao što je bio slučaj na albumu Absence. Iako smo i ranije imali prilike da čujemo gitarske rifove u matricama u Dälekovom muzičkom arsenalu, novost na ovom albumu predstavljaju moderni rifovi u stilu Meshuggah ili retro rifovi u stilu Black Sabbatha, koji u No Question ili naslovnoj numeri stvaraju zid buke nad čijim se antenama nadvija Dälekov glas. Istina je glasnija od smrada ulice.

Who Medgar Evers Was… i Armed With Krylon prizivaju Einstürzende Neubauten, dok noisy shoegaze koji je krasio Absence ovde nije toliko prisutan kroz celu ploču koliko u tragovima. Međutim, veliki uticaj My Bloody Valentinea je i ovde osetan – kao i na prethodne dve ploče, pri kraju albuma se pesme više oslanjaju na harmonije i ambijentalni manir i tempo je smireniji. Pribegavanje ovom rešenju jeste mana, i čini se da bi bend u budućnosti trebalo da potraži neki novi izvor inspiracije.

Dälek je na Gutter Tactics do sada najbliži konvencialnom hip hopu. Gledano iz ugla tematike tekstova, u pitanju je subverzivna struja žanra. Dälek je potpuno nezainteresovan za glamur bilo koje vrste, i konkretno se fokusira na politička dešavanja. Vrhunac balansa disonantnog i mračnog s kivnim a glatkim flowom kritike američke politike kroz celu njenu istoriju isporučen je u pesmi Los Macheteros/Spear Of A Nation, u kojoj se portorikanska vojska bori za nezavisnost protiv američkih kolonija.

Dälek se oseća odgovornim da priča o tome (“Don’t give a shit if you find me mildly entertaining/Look around, we got enough minstrels in training/My verses pertain to that truth we all feel at gut/World’s corrupt… so now what?”). Iako se od poslednjih predsedničkih izbora u Americi očekuje boljitak, sasvim je sigurno da Däleku inspiracija neće presušiti i da ima sasvim dovoljno negativnih pojava na koji se bend može osvrnuti. Lep gest je da velikodušna objava novih tekstova na oficijelnom sajtu običnom muzičkom konzumentu pomaže u razumevanju priče.

Gutter Tactics je slabiji album u poređenju sa dosadašnjim Dälekovim ostvarenjima. Ipak, iako ne toliko interesantan kao vrtoglavi Absence (2005), čvrst kao From Filthy Tongues of Gods and Griots ili iznijansiran do detalja kao Abandoned Language, on je u svakom slučaju veoma dobar – dovoljno je ekstravagantan za eksperimentalnu muziku i jedinstveno ekscentričan za hip hop kulturu.

Povezano:

• Absence, recenzija (2005)
• Fuck Shit Up, prikaz koncerta u Domu omladine (2005)
• Abandoned Language, recenzija (2007)

Audio:

• Dälek MySpace