Ma od čega da ste, možete zasijati!

scenario: Lowell Ganz, Babaloo Mandel
uloge/glasovi: Halle Berry, Mel Brooks, Jim Broadbent, Amanda Bynes, Paul Giamatti, Robin Williams, Terry Bradshaw, Drew Carey, Evan McGregor
producent: Jerry Davis, John C. Donkin, William Joyce
proizvodnja: SAD, 2004.
trajanje: 90 min
svetska premijera: 11. mart 2005.
zvanični web: http://www.robotsmovie.com

Da li stvari imaju dušu? Nemaju jer nisu žive. Da li smo mi o.k. kad se vezujemo za stvari? Nismo, jer pokazujemo da smo materijalisti i još što šta negativno. Da li se niži aspekti naših ličnosti obaziru na prethodna pitanja i odgovore? Ne!

Tako deca vole svoje igračke i ćebenca koji neretko postaju ono što se u psihologiji zove prelazni predmet (misli se na prelaz od sigurnosti koju detetu uliva druga osoba do sigurnosti koju će naći u sebi), a i odrasli se neretko vezuju za oruđa i alate, kućne predmete ili garderobu, zbog sentimentalnosti, talismanskog sujeverja, razgažene udobnosti ili naprosto razmetljivosti statusnim simbolima. Svakako, tu je prisutna određena doza onog prokaženog materijalizma, ali takvi smo mi smrtnici: osim od duha, sklopljeni smo i-te-kako i od materije, od koje ne treba praviti idola, ali o kojoj se valja starati. Tome učimo decu od malih nogu: jedi, spavaj, operi ruke, obuci džemper...

Dakle, robotići u Robotima Chrisa Wedgea i Calosa Saldahne (koji su se proslavili Ledenim dobom) upravo su to: stvari s dušom (tipa C3P0a i R2D2a), a ne tek alati kako je to red i običaj u realističnim žanrovima. Razlika između tretmana robota u Ratovima zvezda i u Robotima jeste mesto koje zauzimaju ljudi u robotskim životima: kod Lukasa ljudi su najvažniji (o njima je priča, a roboti su epizoda), kod Wedgea i Saldahne ljudi gotovo da i ne postoje – samo posao perača sudova (koji robotima svakako nisu potrebni), a kojim se bavi otac glavnog junaka ukazuje da tu negde postoji neko ko ima ljudsku potrebu da se hrani.

Glavni junak, kao bilo koji glavni junak iz tradicionalnih bajki, mladac je sa velikim snom: želi da postane pronalazač koji će, u duhu starog kapitalizma, izmišljati nove predmete i sisteme koji život čine lakšim. No, kad se zaputi u veliki Robot-grad da sretne svog idola velikog kapitalistu-pronalazača, junak će otkriti da je lice kapitalizma promenjeno i da je novi gazda turbo-tehno tip kojem je stalo samo do brzog i velikog profita. U praksi, to izgleda tako što se stvari (roboti!) više ne popravljaju nego se bacaju/recikliraju, kao što i jeste u stvarnom životu bogatih zemalja, a i siromašnih (npr. u Beogradu više ne možete naći mesto gde se radi ono što se nekad zvalo umetničko štopovanje – iscepate li neki odevni predmet, očekuje se da ga bacite i kupite nov, a ne da ga nevidljivo zakrpite)!

Međutim, junak Robota, zanimljivo retro-ideološki nastrojen, uz grupicu autsajdera uobičajenih za priče o sazrevanju, uspeće da se izbori za neobičnu stvar - regrediranje kapitalizma na prethodni nivo.

Iako stvari nemaju dušu, potrebne su nam. Baš zato što nismo materijalisti, treba da cenimo i popravljamo stvari, a ne da ih bacamo i nabavljamo nove koje će zastareti još na putu prema kući. Slogan Robota zvuči levo: “Ma od čega da ste, možete zasijati!”, no može se preinačiti na desno: „U rukama Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita!”

Kad se razmisli dvaput, jasno je da Wedgeovi i Saldanini robotići nisu za odbacivanje, mada je, ruku na srce, Ledeno doba bilo razgovetnije, ali – da završim u duhu poslovica - nije svaki dan Badnji dan!