Sepultura je konačno bila i u Srbiji, u polovičnom sastavu ali sa puno dobre volje
Mesto: SKC, Beograd
Vreme: Ponedeljak, 9. februar 2009.
Organizacija: Odličan Hrčak
Da su nam tamo negde, devedesetdruge-treće u dva dana u Beogradu svirali Sepultura pa Iron Maiden, verovatno bismo umrli od sreće. No, Sepultura je do nas sticajem okolnosti stigla najmanje sa 15 godina zakašnjenja. Otkada su na albumu Chaos AD svoj kompjuterski precizni, sprinterski, napredni deathrash zamenili groove metalom, tribalnim ritmovima i wah-wah pedalama, Andreas Kisser i ekipa nisu napravili značajniji pomak u svom izrazu.
Usput su pogubili i braću Cavalera, izdali nekoliko skoro istovetnih albuma i, na poslednja dva, konceptualna, se dokazali kao metalci-intelektualci. Pre tri godine na tapetu je bio Dante Alighieri i Božanstvena Komedija, a sada su na redu Anthony Burgess i njegova Paklena Pomorandža.
U solidno posećen SKC smo ušli taman da uhvatimo poslednje dve pesme austrijskog sastava The Sorrow. Činjenica da niko živi nije znao da nam kaže njihovo ime i da bend uživo zvuči kao solidan tribjut Sepulturi govori dovoljno.
Pred nastup zvezda večeri, sala je već bila impresivno popunjena i kada su se svetla ugasila shvatili smo da, možda prvi put u našem životu, jedan koncert počinje na vreme. Sve čestitke organizatorima.
Nevolje sa konceptualnim albumima su u tome što kada na koncertu svirate samo neke pesme koje se na njemu nalaze, one tako izvađene iz konteksta gube svrhu. Sepultura u stvarnosti nema ovaj problem jer većina njihovih pesama iz poslednje decenije zvuči isto. Ipak, za otvaranje koncerta odabrana je reprezentativna trojka sa početka albuma - Moloko Mesto, Filthy Rot i What I Do su odlične pesme u kojima je odnos generičkih Sepultura momenata i promišljenih novih začina taman kako treba.
Pomaže i što je zvuk bio vrlo dobar. Bas gitara Paola Juniora u nekim momentima trese zemlju ispod nas, Dolabellini bubnjevi tuku pravo među rogove, a Kisser svojom gitarom i arsenalom pedala izaziva požare na sve strane. Impresivna figura Derricka Greena je poseban vizuelni ugođaj. Zvučno, Green nikada ne odmiče predaleko od mustre koju mu je u amanet ostavio Max Cavalera, iako nam oči bez prestanka govore da će ovaj crni baja sa pletenicama svakog časa udariti u rege...
Sledećih pola sata rezervisano je za koktel novijih pesama i sva ta wah-wah zavijanja i plesni ritmovi se pretapaju u jednu ogromnu metapesmu gneva i energije, suviše snažnu da bi se ignorisala, suviše istu da bi nas zaista ponela. Spas stiže baš kada je najpotrebnije: Dead Embryonic Cells podseća na vreme kada je videti Sepulturu na televiziji u sred dana nešto značilo. Escape to the Void je mahnito brz izlet u daleku prošlost. Onda ide još malo novijih pesama, pa zatim triling aduta. Troops of Doom, Mass Hypnosis i Inner Self čine da se i najhladnija srca otope. Pogotovo ova poslednja, sa svojim srednjoškolski iskrenim, potresnim tekstom izaziva jake emocije.
Kada Refuse/Resist i Territory podsete na originalni groove virus kojim je ovaj bend pokazao da ne želi da zauvek ostane samo death metal atrakcija iz Brazila i da kad govore o sebi, govore i o nama, nastaje apsolutni lom i sve je skoro kao da vreme nije ni prošlo. Strahovita Arise zatvara oficijelni deo koncerta nemilosrdno, nezaustavljivo, brže nego što smo je upamtili.
Naravno, na bis dobijamo još groovea i, razume se, za kraju ide Roots Bloody Roots, koga Andreas svira u Zvezdinom dresu. Ispoštovali su i oni nas i mi njih i razilazimo se sa osmesima na licima.
Da su došli pre petnaest godina, Kisser, Paolo i Cavalere bi nam održali lekciju o budućnosti. Sinoć je ovo ipak bio samo katalog izložbe o jednoj istoriji muzike. Čuli smo i ikoničke zvuke Sepulture i odjeke uzora poput Discharge, Celtic Frost ili Godflesh. Urlali smo i skakali uz bend koji je u najboljem slučaju samo veoma, veoma dobar surogat, surogat koji sebe svakim novim albumom pokušava da ubedi da ide napred, dok stoji u mestu već deceniju.
Sinoć je, uz buku, bes i čistu zvučnu energiju i to bilo sasvim dovoljno.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
mile (gost)
| 10.02.2009. 15.42.49
malo tuzno ali sta da se radi. morao sam cim sam dosao kuci da raspalim arise da se podsetim sta je ovaj bend nekad bio, a i da se utesim.
-
Cef (gost)
| 10.02.2009. 16.31.38
Da li smo mi sinoć bili na istom koncertu?
Pa ono sinoć je bilo MOĆNO, MOĆNO, MOĆNO!!!
A to što neki i dalje žive u osamdesetima-devedesetima...to je njihov problem.
Još FEAR FACTORY da dođu i to je to...
-
vuk (gost)
| 10.02.2009. 21.06.04
Koncert je bio dobar. Ko je čekao Max-a, neka ide na Soulfly, mi ostali smo zadovoljni SEPULTUROM, pa makar i sa 15 godina zakašnjenja. NApokon sam dočekao da vidim i drugu stranu priče o tom bendu i više sam nego zadovoljan. Yašto ljudi misle da je taj Cavalera bio sve u tom bendu? ZAr nisu i ostali članovi učestvovali u kreativnim procesima?
-
najgorost (gost)
| 11.02.2009. 08.23.21
Sepultura je najveci ekstremni metal bend ikada! Zaboravite i Slyer pa i Megadeth i sve ostale mucitelje gitara! Da je bilo sloge, da su ostali zajedno to bi svima bilo jasno. OK, gledali smo polovinu (takve) Sepulture, ali sasvim dovoljno da se uvjerimo u tu tvdrnju: ne samo zbog starih songova za koje vrijeme radi, vec zbog Kissera cije tjelo se stapa sa svakim zvukom koji njegov strat/jackson proizvede... Odavno nisam vidio autenticnije izvodjenje - ne zbog mahnitog hedbenginga, pa ni zbog izuzetne svirke (def jedan od pet omiljenih HM gitarista) - vec upravo zbog uvjerljivosti nastupa, rijetko vidjene autenticnosti koja lijepo pokazuje kako kisser, a i ostali, zive ovaj bend, svaki njihov song. Mislim da je naslov teksta mogao da bude: the only time they find themself /is when they lose themself (a to je na stage-u)
Medjutim autor teksta ide na ocekivanu pricu o tome kako je nekad bilo, i kako to sada nije to. To nije izvjestaj sa koncerta ako se umjesto samog dojma i izvodjenja istice prica o set listi i istoriji benda. Ja nisam slusao ni jednan album poslije Rootsa, ali sam uzivao u svirci. Dovoljan mi je bio groove.
"Impresivna figura Derricka Greena" nije zbog toga što bi od nekog njegove boje kože ocekuje rege, impresivna je jer kad izbija iz mraka sa svoja dva metra, onim šizoidnim očima i krezubim osmjehom kao da govori "jeste ja sam kao anakonda ali ne bojte se, necu vas progutati". mozda nije dobar autor kao max ali ima glascinu kojoj ne treba mikrofon, zar to nije vrijedno bilo spomenuti? Paulo Jr, jedini orginalni clan benda, izgleda kao onaj ratni profiter iz Turneje, iako prosjed, kao neki decacic napram greena, odlicno prasi. Bubnjara nisam vido, bio sam suvise desno:)
odavno nije bila bolja svirka... vidjeh i disciplinovanog Koju
-
zkaurorita (gost)
| 11.02.2009. 11.09.56
Ne znam zasto autor teksta cas kudi a cas kaze da je sve valjalo... Kao da ni sam ne moze da si prizna da mu je sinoc bilo vise nego ok... Ja nisam bila na koncert/zbog cijene niti sam slusala posljednje sto su uradili... Znam samo da sam sad stavila Sepulturu i slusam to, znam i da takvih bendova treba da ima jos vise i da bih otisla pa taman ne odsvirali kako treba ono sto ocekujemo! Takve stvari i treba iznijeti, a sad da li su bolji ili ne bez Max Bros... Vjerujem da ce se svi koji su bili sinoc tamo sloziti da bi dosli i veceras... Ovdje ljudi zive za muziku, zapravo ima ih mnogih takvih. Treba takvih bendova i kod nas da uniste Grand! Autor teksta neka preispita da li je za jedno ili drugo ili je nesiguran kao i mnogi kriticari koji samo da bi se pravili pametni tjeraju kontru... nekad s razlogom a nekad i bez... Mozda se Sepultura malo 'izgubila' ali i ovo nam je solidno i dovoljno!
Pozdrav!
-
dex (gost)
| 11.02.2009. 13.37.29
niko ne spori da je ovo solidno, ali sepultura za kojom fanovi placu nije nikad bila solidna. ta sepultura je bila gigant od benda, nepresusni izvor originalnosti i odlicne muzike, bend koji je zauvek pomerio granice u metalu. da je ta sepultura opstala, slayer sigurno ne bi bio jedini thrash koji svira u halama za 4-5000 ljudi. kad bi postojao vremeplov, isao na tri koncerta, the clash, ramones i sepulturu, arise tour, a mozda i faith no more.
-
Mix (gost)
| 12.02.2009. 00.41.18
Bilo je fenomenalno, ne znam da li je bio bolji bend ili ozvucenje. Ovo je prvi koncert na kome sam sve cuo do najsitnijih detalja a opet toliko glasno da mi se pomerala pozadina :) Momci sviraju bespostedno i po sebe i po publiku. Svaka im cast! Jedva cekam da ponovo dodju
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.