Bilo slučajnost ili ispoljavanje duha vremena, tek, jedno razotkrivanje Beograda ’70-ih se upravo odvija pred našim očima
Počev od novog izdanja knjige Rokanje Bobana Petrovića, preko DVD izdanja filma Mlad i zdrav kao ruža, pa do trailera za film Beogradski fantom, funky strana prestonice SFRJ 70-ih nam se nudi u mladalačkoj napetosti između lagodnosti postojanja i osećaja skučenosti u (tadašnjem) sistemu.
Od decenije tokom koje prodato najviše gramofona u istoriji SFRJ, za očekivati je i neke autentične muzičke izraze gradske omladine. Jedan deo domaćeg zvuka tog vremena smo već dobili u izvanrednim (re)izdanjima snimaka Pop Mašine koja su se pojavila u protekle dve godine, a sada, po prvi put na digitalnom nosaču zvuka, imamo pred sobom i album Žur – delo čoveka-simbola disco zabava 70-ih, pomenutog pisca Rokanja Bobana Petrovića.
Da ne bude zabune, Žur je sniman u studijima u Njujorku i Bernu, a objavila ga je RTV Ljubljana 1981. godine. Pa ipak, ovaj album itekako predstavlja Beograd 70-ih. Žur zapravo sažima Petrovićevu strast i iskustvo stvaranja disco funk zabava od prve polovine decenije i njegove DJ karijere do nastupa sa grupom Zdravo tokom kasnih 70-ih, od žurki po beogradskim predgrađima do turneja sa najvećim bendovima SFRJ.
Petrovićevo DJ iskustvo se u muzici Žura prepoznaje u njegovom nepogrešivom osećaju za groove u disco funk verziji. Ekonomična i kompaktna svirka ritam sekcije čini skelet i mišićno tkivo ovog albuma. Gudačke i duvačke deonice su takođe u skladu sa najboljim tradicijama žanra uglavnom odsvirane ritmički. Boban Petrović, međutim, zna tajnu svih velikih DJ-jeva – „učini da žene plešu i svi će plesati“ – i učesnicama svog Žura pruža ne samo ritam koji pomera kukove, već i zavodljive melodije za potpuno emocionalno predavanje muzici.
Ono što, međutim, najviše pleni i što Žur čini autentičnim delom (a ne samo umešno komponovanom i isproduciranom generičkom disco pločom, kako su tokom Petrovićeve karijere njegovu muziku često o(t)pisivali npr. kritičari Džuboksa), jesu - stihovi! Spontani, iskazani govornim jezikom trenutka, bez pretenzija na bezvremenost, često neokovani pravilima rimovanja i krutom metrikom, oni Žur pretvaraju u živo i celovito delo, sublimaciju običnog dana nesvakidašnjeg beogradskog disco kralja, dana koji je uhvaćen pripremama za žurku i doživljajima tokom nje.
Štaviše, posmatrano iz savremene perspektive, ovi snimci nude i mnoštvo vrednih uvida. Na primer, njihov eskapizam, skoro opipljiv u numeri Svetski osmeh kojom Petrović savršeno određuje samo biće žurke, priziva asocijacije na njujoršku disco scenu 70-ih i ljude poput Francisa Grassa, Davida Mancusa, Larryja Levana i druge neimare savremene plesne i, uopšte, popularne muzike.
Isto tako, pesma Đuskaj predstavlja u određenom smislu prvo javljanje izvornog party hip-hop stava u domaćoj muzici. Odbacujući intelektualizaciju muzike i insistirajući na njenom plesnom karakteru, Petrović preporučuje „recitovanje“ preko muzike i anticipira stav beslovesne zabave koji će u drugoj polovini 80-ih predstavljati udarni lirički princip velikog dela hip-hop scene u SAD, a koji se danas vraća kroz najživlje nove hip-hop stilove. Jedan od najznačajnijih domaćih MC-jeva Juice će na svom solo prvencu Hiphopium iz 2003. godine odati priznanje Petrovićevom hip-hop stavu semplujući upravo tu numeru.
Kao dodatak Žuru, na kompakt disku se nalazi još pet numera iz različitih faza Petrovićeve karijere, među kojima su i njegova verovatno „najangažovanija“ numera Kandidati mandati kao i pesme iz vremena rada u grupi Zdravo Meteorologija i Žur (originalno – Vikend fobija i ’Ajmo na žurku). Jedini nedostatak ovako obuhvatnog izdanja je možda izostanak ultimativnog disco hita – navijačke numere koju je Petrović posvetio SD Crvena zvezda.
Dodatni video materijal, međutim, to u potpunosti nadoknađuje. Pored 20-minutnog video zapisa, disk uključuje i reportažu jedne španske televizije o Petroviću iz sredine 90-ih, tj. iz vremena kada je bio vlasnik fudbalskog kluba Atletico Marbella. Pored mnoštva zabavnih momenata u kojima kamera beleži njegovu strast prema fudbalu i dugim ženskim nogama, Petrović uz vino razotkriva i svoj pogled na svet koji, u mnogo čemu, pomaže razumevanje i njega samog i albuma Žur.
Na kraju, neko će možda tražiti procenu Žura pitajući šta je u delu prevejanog beogradskog šmekera istina a šta samo „žvaka“ iskaljena iskustvom stečenim u okupljalištima svetskih hedonista. Ako i ima takvih, njima će, verujem, biti dovoljna napomena da je dobra „žvaka“, poput vrhunskih umetničkih dela, jednostavno neprocenjiva.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Petar (gost)
| 03.01.2009. 17.51.21
Žur ili nista ! ! !
-
Girica (gost)
| 03.01.2009. 20.48.25
Fenomenalan tekst! Svaka čast!
-
srdan andrejević (gost)
| 05.01.2009. 02.03.20
Boban Petrović je parvi majstor samopromocije, u najboljem meklarenovskom smislute reči. Uostalom i sam malcolm McLaren je posegao za crnom muzikom kada je shvatio da mora sam da proizvede neku muziku. U tom meklarenovskom smislu Boban petrović vrlo strpljivo poslednjih godina priprema svoj povartak u Srbiju na pričama na granici apokrifa, istine i potpune izmišljotine.
Međutim, Boban je upravo zbog jedne stvari koju navodi id jape u tekstu neobično važan lik za scenu, a to je dovođenje momaka sa periferije u gradsku priču, pretvaranje fudbalera u šmekere, i uopšte jedna generalna emancipatorska uloga.
-
solidan album (gost)
| 05.01.2009. 09.14.54
6
-
phunk inspekta (gost)
| 05.01.2009. 10.55.18
ide se tekstom na tekst
-
sta je doslo... (gost)
| 05.01.2009. 12.55.16
...posle. Oliver Mandic, Dino Dvornik i to bi bilo to. Nije bio tako dubok trag kao sto se misli.
Meni se dopadaju rucno odsvirane bas deonice, smekersko polupevanje.
Ruku na srce, nije lako pisati o sumnjivim tipovima.
-
cacke (gost)
| 09.01.2009. 20.17.54
kad videh reč eskapizam u tekstu pomislih da je žikić napisao recenziju super što se neko setio da objavi ovaj cd.
-
ZORAN (gost)
| 08.10.2009. 15.23.00
NE MOGU DA SHVATIM DA JE NEKO KOD NAS USPEO DA NAPRAVI SVETSKI KVALITETNU PESMU KAO STO JE "PREPAD"-ARANZMAN,UVOD,TRUBE,SOLO NA SINTIJU,TEKST-NEVEROVATNO!!!OSTATAK PESAMA NA DISKU NIJE NI BLIZU "PREPADU" I JEDINO TOG KVALITETA KOD NAS IZ TIH GODINA JE BOCEKOV "DINAMIT" ,"NOT AN ORDINARY LIFE" KORNI GRUPE I SMAKOVA "CRNA DAMA"-MENI JE I TO DOVOLJNO!!!!!!!!!!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.