(Laguna)
„Nije tačno da je žena rupa, kako misle mnogi. Žena je meka i porozna stvar, sunđer koji upija svu bedu i ništavilo ovog sveta, uključujući i sopstvenu glupost da u apoteci ne kupi dijafragmu ili bar neku spermicidnu kontraceptivnu pastu“
Decenijama unazad kola uverenje da nema toga što se u našem zabatu, bez obzira na objektivne polazne vrline i mane, ne može ocrniti i izobličiti. Nekada to izgleda kao preterivanje bezdušnih mrguda i nerealizovanih sveznalica, ali nekad valja i priznati da upiranje prsta ima smisla.
To je slučaj, recimo, s literaturom prevashodno namenjenom ženama (što kruži okolo i pod zavodljivim konspirativnim imenom chic-lit), kod nas najčešće prisutnog u nakaznoj, estradnoj varijanti. Mnoge dame su se udarnički prihvatile lakog posla banalizacije literature namenjene ženama (kao najupornijim kupcima lepe književnosti). Starije ne odustaju od kombinacije stilizovanog istoricizma i pravoslavne mistike „za poneti“, dok su se mlađe zagubile u bespućima predstave o modernosti i ekskluzivnosti njihovih pristupa.
Gotovo potpuno apartnu poziciju u čitavoj toj pometnji zauzima Ljubica Arsić, već dokazana kao odličan urednik književnih edicija i kvalitetan pisac.
Nastavljajući nit iz prethodne zbirke pripovedaka, nagrađivane ali i osporavane Maco, da l’ me voliš (2007), Ljubica Arsić u Mangu (Laguna, 2008) istrajava u naumu da napiše bestseler, obilno filovan erotikom, uz to ne odstupajući puno (barem ne ponižavajuće puno) od svoje izvorne poetike. Ona u vidnoj meri i uspeva da dobaci do liste najčitanijih neukaljanog obraza i s glavom iznad vode. Sasvim dovoljno za početak.
Mango donosi priču o sumornoj sezoni u životu raspuštenice Lide, diplomiranog biologa s radnom adresom u butiku ženske odeće na glavnoj prestoničkoj štrafti. Lida se brine o posustaloj majci, mesi kolače za bratovu decu, baštini dedinu zbirku retkih insekata, gubi vreme na psihijatrijskim seansama, ispija koktele s prijateljicama, učestvuje u praznoslovnim razgovorima o zdravoj hrani, karmi, feng šuiju i horoskopima, prebira po gresima mladosti, upada u unapred na krah osuđene ljubavne afere... i pri tome pokazuje za ovdašnje prostore (i stranice ovdašnje literature) začuđujuću dozu samosvojnosti i proaktivnosti.
Već samo to hvale je vredna intervencija autorke na već odavno sklerotičnom telu mikrožanra kome teži. A tu su i erotski pasaži, sirovi i surovi u svojoj otvorenosti, uz to sve beskompromisniji kako roman klizi ka završnici.
Rukopis Ljubice Arsić ne vređa dostojanstvo čitaoca – hrabro se nosi s bogatom mrežom likova, epizoda i odmorišta unutar glavnog toka naracije, na vreme se zauzdava kad zapadne u preterano detaljisanje, a autorka je svakako najbolja kad zaboravi na pokušaje da piše popularnu literaturu i kad sebi da oduška kroz često duhovite opaske i bravurozno lucidne refleksije.
Nažalost, osetnih slabosti ima: i par nedelja posle čitanja knjige zbunjen sam zbog silnog navođenja prodavnica, kafića, pa čak i sendvičara pod njihovim stvarnim nazivima. Da li smo s Mangom dobili i prvi srpski product placement roman, ili je, pak, reč o višem konceptu koji prevazilazi moje kognitivne sposobnosti?
Ljubica Arsić nesumljivo ume da piše, ima šta da kaže, dok, iako sasvim na mestu, nakana da kapitalizuje svoj talenat stvara nesklad u samoj biti Manga. Naime, pripovedački dar autorke na mnogo mesta u ovom delu doživljava čeoni sudar s njegovom trivijalnom suštinom. Dve još suprotstavljene i jedna na drugu nahuškane tendencije književnosti koja cilja na žensku populaciju sudaraju se na brvnu, na štetu autorke i njene literature. Šteta primetna, ali nadoknadiva.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
sasa (gost)
| 23.12.2008. 14.27.03
Svidja mi se ovo s odlomkom. Bar da vidim o cemu se radi, da 'opipam'
-
Mangosi (gost)
| 23.12.2008. 15.52.00
Mnogo seksi roman, slayem se sa Jankovicem da spisateljica ume da pise i to uzbudljivo.
-
Mamaroš (gost)
| 23.12.2008. 20.12.33
Lepo je što se na POPBOKS-u našlo mesta i za Ljubicu Arić.
-
krcun (gost)
| 23.12.2008. 21.01.44
Bravo Zoki, drugarcino, ajmo do 10. recenzije u mesecu!
-
Maurizio (gost)
| 23.12.2008. 22.04.58
Komercijala.
-
Kornelije (gost)
| 24.12.2008. 07.52.45
Ljubica Arsić je izuzetna žena i veliki stručnjak za žensko pismo. Njen novi roman pleni od prve strane, drži pažnju do poslednje. MANGO se našao u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2008. godine - što je dokaz kvaliteta.
-
Millie (gost)
| 24.12.2008. 15.56.34
Knjiga je jedna velika NULA! Bukvalno sam preskakala odlomke...prazno...komercijala..
-
Šarlo Akrobat' (gost)
| 24.12.2008. 21.52.09
Ljubica YouTube: https://www.youtube.com/watch?v=olFAaPpG82k
-
Buon Natale (gost)
| 25.12.2008. 16.20.36
Chick-lit je (osim Interneta za one computer-literate) jedina uteha ucveljenoj i od zivota umornoj srpskoj zeni. Ako u svemu pratimo svetske trendove, onda ne treba da nas iznenadjuje povrsnost i komercijalnost domaceg spisateljstva. Strano (prevedeno) ili domace zensko stivo, sasvim je svarljivo i drustveno prihvatljivo, dok god razbuktava mastu i vaskrsava ono malo zakrzljale zenstvenosti u nama. Osim zena, na tome ce mu biti zahvalni i izbirljivi gte vecito nezadovoljeni serbski muzjaci. Stoga, ziveo nam veseli, kitnjasti chick-lit na mnogaja ljeta!!! :D
-
Pedja (gost)
| 25.12.2008. 20.26.35
Kaze neko da su dobre knjige one knjige za koje znate da cete je ptocitati barem jos jedanputa.
Makar.
Knjigu " Mango" citao sam sa velikim naporom, od pocetka sam znao da je nikada vise necu procitati. Retko mi se desava,( stvarno retko mozda svaka 50- ta) knjigu sam ostavio po strani, neprocitanu, kobajagi cu nastaviti nekad.
No i jedna pohvala, dizajn korica i same korice su jedne od najlepsih koje se mogu videti u nasim knjiznicama. Barem za moj skromni ukus.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.