Na prvom nastupu u trio formaciji, Lira Vega se predstavila u retko energičnom izdanju, ali upadljivo je i odsustvo novih i zapaljivih hitova
Do pre par godina, Lira Vega je važila za jedan od najperspektivnijih domaćih rok sastava. Pesme sa istoimenog debija (2004) su kružile čaršijom i pre pojavljivanja zvaničnog izdanja, spotovi su se vrteli na državnoj televiziji, a publika je lako prihvatila u to vreme još uvek moderno flertovanje sa regeom i neobično pevanje Zoje Borovčanin.
Kasnije situacija nije bila tako povoljna. Bend je vredno radio i svirao nove pesme na koncertima, ali zainteresovanih izdavača nije bilo. Umesto da napravi iskorak u mejnstrim, Lira Vega se sve više povlačila u ilegalu. Naposletku, pre nekoliko meseci došlo je do personalnih promena i rokada – bubnjar Dejan Utvar je napustio bend, a dotadašnji basista Nemanja Aćimović je preuzeo njegovu ulogu.
Prvi solistički koncert “nove” postave Lira Vege održan je u klupskoj atmosferi potpalublja splava Povetarac. Oko ponoći se publika još uvek lenjo skupljala i mestimično đuskala uz muzički izbor beogradske DJ atrakcije Marka Gangbangera. Tek oko jedan, kada se na tesnom prostoru zbilo par stotina ljudi, krenula je i svirka.
U prvom delu koncerta Lira Vega se predstavila u scenski odmerenom izdanju. Zoja je mirnija nego što smo navikli i veoma koncentrisana na pevanje. Umesto vizuelnog performansa, usledio je muzički uragan.
Odsustvo basa se itekako primećuje, i manifestuje se kroz sirovost svojstvenu garažnim bendovima. Dominira gitarista Vladimir Đorđević. Rege tragova više nema ni u naznakama, čak ni kada sviraju pesme sa debitantskog albuma. Eklektiku je odmenio punokrvni rokenrol.
Na sredini koncerta Nemanja Aćimović polako preuzima stvar u svoje ruke. On je standardnom akustičnom setu pridodao i jedan električni bubanj, i počinje da ga obilato koristi. Bend koketira sa disko zvukom 80-ih i pomalo gubi oštricu.
Stiže i par najnovijih pesama, koje izazivaju uglavnom mlaku reakciju u prvim redovima. “Mi smo se malo raspali”, kaže Zoja uz osmeh, i finišira proverenim hitovima.
Lira Vega u novoj inkarnaciji polako ulazi u zrelo stvaralačko doba. Neopterećeni komercijalnim uspehom i svesni vlastite pozicije na srpskoj rok sceni, oni sviraju ono što vole i nikom ne polažu račune.
Rezultat takvog pristupa je dvojak – sa jedne strane su neposrednost izraza i energija koji malo koga ostavljaju ravnodušnim, a s druge ono što bismo afirmativno nazvali “umetničkim integritetom”. Dakle, ono što bismo mogli i da detektujemo kao nagoveštaj stvaralačke krize – malo koja od novih pesama ima potencijal da postane hit na nivou prvog albuma.
Ostaje (slaba) nada da se radi tek o sporom uhodavanju i prolaznim, tranzicionim nedaćama.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari