(Touch)
Jedan od najznačajnijih arhitekata modernih ambijentalnih i glitch sazvučja nakon gotovo petogodišnje pauze objavio je novi album
Od kada je okrenuo leđa eksperimentalnom techno zvuku sa debija Hotel Parallel (1997) i uplovio u okean ambijentale, svestrani austrijski umetnik Christian Fennesz sve je više usavršavao poznavanje anatomije zvuka.
Apstraktni pop koji je stvarao svakim narednim oglašavanjem postajao je sve više prozračan i iluzoran, poput vode koja se odavno osamila kao dominantan motiv njegovog stvaralaštva. Kroz komunikaciju suprotstavljenih soničnih slojeva Fennesz je razvio posebnu formu prepoznavanja i razumevanja koja kod slušaoca budi razne misli i u kojoj se lepota prepliće s haosom.
Dugo očekivani diskografski povratak Black Sea u tom smislu predstavlja njegovo najupečatljivije izdanje. Nakon zapaženih saradnji sa Ryuichi Sakamotom i Mikeom Pattonom, zatim interpretacija koje je ponudio za potrebe remiks albuma Nine Inch Nailsa i američkog sastava ISIS, srodnog po tematici, bečki muzičar se vratio gitari, instrumentu kojim najbolje vlada.
Fenneszova muzika čak ni na, za njegove pojmove izuzetno vedroj ploči Endless Summer (2001) nije bila pristupačna, ali koncetrisani slušalac je iza naslaga buke uvek mogao da dešifruje riznicu prijatnih i umirujućih zvukova. Strpljenje ovog puta donosi najvredniju nagradu, jer uprkos imaginarnim strukturama pesama, nakon razmotavanja šrafura Black Sea postaje Fenneszovo najopipljivije delo.
Upravo u dubini inicijalnih slojeva i načinu na koji se odvija interakcija između gitara, sintesajzera i laptopa, dok se kroz vrtloge digitalnih nusprodukata postepeno uvode melodije i sjedinjuju šabloni, leži umeće koje Austrijanca, uz Kanađinana Tima Heckera i Amerikanca Keitha Fullertona Whitmana, kruniše u danas najizazovnijeg protagonistu eksperimentalne ambijentale.
Centralni ep Glide sumira sve vrline Fenneszovog pristupa, pokazujući da ubedljiva realizacija te zamisli čini suvišnim svaki pokušaj verbalizovanja njene estetike. U sve naglašenijem propuštanju milozvučnih tonova unutar džungle zujanja i šumova u tih desetak minuta nastaju dinamika i krešendo koji nose nesagledivu energiju i snažnu emociju i, suportono postrockerskom maniru, kulminiraju spektakularnim iščeznućem.
U tom trenutku postaje jasno da vas je Fennesz naterao na promenu muzičke percepcije i priredio vam ugođaj za koji je teško poverovati da je potekao iz ove naše malene galaksije.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari