Bivši pevač Faith no Morea i veoma aktivni eksperimentator Mike Patton nastupio je sinoć sa Zu Quartetom u SKC-u u majici sa natpisom "Munze"
Mesto: Velika sala SKC-a, Beograd
Vreme: Nedelja, 15. jun 2008.
Organizacija: Legacy promotion
Još sa Mr. Bungle je Mike Patton pokazao da ga ne zanima konvencionalni pristup popu, pa je u poslednjih 15godina sarađivao sa kremom napredne muzike iz raznih žanrova (John Zorn, Dave Lombardo, Masami Akita, X-Ecutioners...), odradio gomilu solo projekata, u najmanju ruku zanimljivih a neretko (Pranzo Oltranzista, Fantomas) i odličnih, a njegova nezavisna etiketa Ipecac može da se pohvali vrhunskim muzičkim ukusom i nezauzdanom ambicioznošću da predstavlja smelu muziku bez obzira na žanr.
Teško je reći da li je pretrpana velika sala beogradskog SKC-a sinoć očekivala da čuje hitove Faith No More ili nešto drugo, tek, verovatno je da je malo ko očekivao brutalni no-wave kakav rimski bend Zu redovno isporučuje.
Zu su uspeli da prilično protresu italijansku jazz scenu u poslednjih nekoliko godina, svirajući vrelu mešavinu grubih, mehaničkih ritmova i distorziranih tonova, te sarađujući sa elitnim imenima američke, evropske i azijske scene kao što su Mats Gustafsson, Hamid Drake, Ken Vandermark, Nobukazu Takemura, Han Bennink, Dalek itd. Kako je Mike Patton više glumac nego klasičan pevač, njegova vokalna akrobatika uvek se najbolje uklapa uz muziku koja je teatralna, nervozna i dinamična, pa je kombinacija sa Zu došla kao nešto prirodno.
Posle sat i po kašnjenja i dugačkog introa, Zu su grunuli iz svih oružja negde oko pola jedanaest, a sva napetost (i zlovolja) građena u zagušljivoj i zamračenoj dvorani je nestala kao rukom odnesena. Buka je još jednom pokazala svoja isceliteljska svojstva, dok su trojica raspomamljenih Italijana vitlala instrumentima i sipala talase distorzije preko glava publike. Kada je Mike Patton ušetao na binu koji minut kasnije, noseći majicu "Munze", dohvatio mikrofon i krenuo sa vrištanjem, u masi je krenula i klasična šutka. Faith No More, pokazalo se, nikome i nije potreban kada na raspolaganju imate dovoljno jako ozvučenje i spremnost da ga upotrebite.
Muzika Zu gradi se na temelju opsesivnog ponavljanja teških, neprirodnih, a opet zapaljivih ritmova i fraza. Bubnjevi se u ovom bendu udaraju a ne samo sviraju, dok mršavi Battaglia deluje kao da će se svakog trenutka srušiti od iscrpljenosti. Pupillo svoj bas proteruje kroz zastrašujuću količinu pedala proizvodeći jedva kontrolisan fidbek, dok udara prstima preko magneta i krivi žice na sve strane. Bariton saksofonista, Luca T Mai svoj gorostasni instrument takođe svira kroz pedale, distorzirajući ionako a gresivne vriske koje proizvodi. U svemu ovome, Patton je histerično, demonsko prisustvo koje se smeje, urla, priča, zapevava...
Ovom koncertu je lako naći zamerke: zvuk često na granici nerazaznatljivosti, pogotovo kada Patton dohvati modularne sintisajzere i miksetu, te izbaci ostatak benda iz miksa; muzika stalno ista, bespoštedno agresivna, oslanjajući se na dinamiku pitanja i odgovora (gde je pitanje udarac od pedeset megatona u sve instrumente a odgovor Pattonovo satansko vrištanje) i distorziju svih elektronskih i akustičnih instrumenata na bini.
A opet, i bez tekstova i bez klasičnog pevanja i bez prepoznatljivih harmonija i bez razumljivih fraza, ovo je muzika koja komunicira lako. Ovo nije buka koja preti i plaši, već buka kao igra, detinjasta ali ne naivna, zvuk kao plastelin ili blato koje se može oblikovati na bilo koji način. Istovremeno, ono što ne razumete ušima, razumećete telom, sa ritmovima koji teraju na ples iako sve vreme podstiču na saplitanje i sa snagom koja preti da vas obori iako se zbog toga samo još jače zalećete prema bini.
Sat vremena ovakvog prečišćenog i optimističkog pakla pokazalo se kao sasvim dovoljno, a nepatvoreni osmesi na licima prisutnih sugerišu da je mnogo ljudi ove večeri doživelo potpuno neočekivao muzičko otkrovenje. Za nedelju uveče, sasvim dovoljno.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari