Dr Igi, Sladža, Dača, Beat Street... Zbilja čudna noć
Mesto: Beograd, EXPO XXI
Vreme: Subota, 22. novembar 2008.
Potpisnik ovih redova već više od 10 godina za sitnu dobit kuluči po serbskim (srednjim) školama, a neočekivani ćar je da ima direktan uvid u subkulturna gibanja u budućoj glasačkoj bazi.
Poslednje dve godine je suočen ozbiljnom invazijom domaćeg plesnog zvuka 90-ih na memorije mobilnih telefona sluđenih tinejdžera. Dr Igi, Duck, Ivan Gavrilović i ostali momci i cure sa gomile tako su započeli novi (ovaj put potpuno gerilski) život u vazda teskobnom MP3/MP4 formatu. Osim toga, došlo je do tektonskih poremećaja na ovdašnjoj (dnevno)političkoj sceni i do povratka SPS ekipe i krkobabićkih satelita na vlastodržačke pozicije. Zato ne čudi poriv organizatora da se zajaše taj retro cunami, mada se ta preuranjena reinkarnacija udarnika "Pink diskoteke" i bez toga čini kao genijalan i neodoljivo bizaran koncept.
Taj sabat, praćen prvim pahuljama je došao, uz potpunu nepoznanicu kako će ovaj događaj (sa impresivno zakrčenom listom od 10 izvođača - ne računajući zvezde večeri, Snap! - proći i koliko će se pokazati ekonomski opravdanim (uz razumno-milosrdnu cenu ulaznice od 890 dinara u pretprodaji, tj. 1000 na licu mesta).
Mrgodno obezbeđenje (u kojem je bilo i mladunaca od 20-ak kilograma mesa sa/bez koske) na pipetu je puštalo oko 1500 posetilaca u mrak futurističkog hangara. Tamo su, kako već priliči, bili izloženi 70-minutnom teroru u vidu DJ seta koji je bunario po virovima 90-ih (Dr Alban, Headaway, La Bouche...), uz lucidna skretanja ka klasiku Dead or Alive i Fleetwood Macu(!!!). Ostalo je nejasno čemu toliko kašnjenje, budući da su sve zvezde viđene kako već cupkaju oko bine, a tim pre što se radi o kasti odbačenih trećepozivaca iz muzičkog (zvaničnog) pluskvamperfekta.
Žamor je postajao sve jači, tinjalo je nezadovoljstvo u toj čudnoj noći sintetičkih trenerki, drastično upasanih i povučenih na gore, air max patika, belih čarapa, golih pupkova (i brojnih damskih šlaufčića) kada se na sceni pojavila trojka iz Alpha Teama (iako vlasnici monster hita Ništa novo sa nama, oni su sklonost ka mid-tempu platili skrajnutom pozicijom u okvirima talasa).
Usledila je nenajavljena Sladža (ex-Gioganny) koja se, iz nekog razloga opredila za pesme Gledaj i uživaj i Leto je, koje bi u Giogannyjevom opusu zauzimale rarity/bonus tracks poziciju, ali je spasila stvar odlučivši se i za prvi, pravi srpski postmoderni hit Idemo na Mars, koji je i izazvao prvi nalet primetnije histerije među prisutnima.
Već kako je red, mikrofona se naredni prihvatio njen bivši dever B3 (kako je sam izvoleo naglasiti, sa svojom "crnom braćom iz Zemuna"), a izvođenje njegovog borilačko-švalerskog hita Ruka olovna praćeno je i laserskim garnirungom. Nakon toga, još jedan pomoćni dever i Trick FX i najlošiji nastup čitave večeri, iako su tukli teškom artiljerijom, poletnom poskočicom Čiko, čiko, nisi ti... Mnogo bolji utisak nije ostavio ni usporeni Duck, koji se, da stvari budu još gore, nije postarao da obezbedi pomoć makar fiktivnog ženskog vokala (tu je, srećom, bila Natalija Trick FX da pripomogne saborcu). Ali, barem je na trpezu izneo zarazne numere Pedro (njegovu razradu teme La Isla Bonita ) i Ima nešto u tvojim očima.
Nije ga bilo na listi izvođača, ali se prinčev pohod nekako podrazumevao. Potpuno stilizovan u sklasu s erom kojoj se odavala počast, na scenu je istrčao Ivan Gavrilović. Krenuo je ubojito, sa slick house naslovom Hoću s tobom da đuskam, neočekivano nastavio sa maničnom Lopatom, da bi poentirao, naravno, sa 200 na sat (u tom trenutku, na visećim bimovima su krenule video-instalacije po mustri Kraftwerk ekipe ili, čak, Matthewa Barneyja).
Nešto smireniji nastup je imala grupa Energija, koja je uvek zbog suzdržanosti i takta nekako štrčala iz ove složne bratije. Oni su se odlučili za sigurnu kombinaciju – poslovično udarnu Ja sam ceo život svoj dao njoj, te Kišu i blago garažnu Suze. Najprijatnije iznenađenje su, pak, priredili posle dugih 15 godina pod svetla noći izmileli zaboravljeni favoriti Dee Monk koji su, uz Želim samo da znam i Sedi tu kraj mene, izveli i novu pesmu na engleskom, uz zanimljiv muški falseto, najavivši (poput Energije) i novi album.
Najambicioznije zamišljen, gotovo aristokratski raskošan u datoj postavci, nastup imale su legende čuburskog geta Beat Street, koji su uz namenske futurističke kostime i pokoju masku izveli sveobuhvatan medli svojih udarnih tema (Opsesija, Gde si ti, Snežana, Celu noć, Ubiću te ovoga mi krsta...). Baš kao nekada, bili su tu Husa i cure, ali naprosto - nešto bitno je nedostajalo, možda baš seriozni Ljuba, možda više neposrednosti, vrag će ga znati.
Čast da utka konac koji delo krasi pripala je, baš kako i doliči, neveselom kralju Dr Igiju. On se opredelio za proverene adute Nikad, nikada i Oči boje duge i doveo raspoloženje u hali do tačke vrenja, ali je i dalje ostala misterija zašto su i eksponenti mladosti, znojavog diska i srodnog elana tako tužnooki, gotovo demijanrajsovski tronuti.
Usledila je pauza, pun sat duga, u kojoj smo ponovo poslušali DJ set sa početka večeri, a onda je kucnuo čas za nastup projektovanih zvezda večeri – Snap!. Negde oko pola publike je već odjezdilo u srmzotnu noć, a preostali su mlako reagovali na rutinirani nastup ko zna koje postave zaboravljenog dvojca. Nešto burnije se reagovalo na Ooops Up!, ali ni prineti ekstazi koju su proizveli ovdašnji zagrejavači atmosfere. Poraz u gostima, i velika pobeda domaćeg tima, čiji su igrači mahom sačekali prve jutarnje zrake, kao znak za brz povratak u kladionice, solarijume i ostale karantine im.
Zbilja čudna noć. Veče koje je i u slučaju ovog ciničnog mrguda prevazišlo granicu guilty pleasure konceptualnog iskustva, a ogromnoj većini prisutnih, mahom mlađih od najsvežijeg hita izvedenog na sceni, obezbedilo domaćinski obilne zalihe radosti. A starijima - prohujalim godinama revalorizovano i romantizovano prisećanje na vreme kad je glavnotokovska muzika uspešno korespondirala sa dominatnim (euro beat, euro dance, light house, happy core...) zvukom srećnijeg parčeta Evrope.
E, sad, ako se među publikom potkrao i pokoji begunac iz zemunskog klana...
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari