Iz prestonice bajoneta dolazi Gojira, istaknuta francuska ekološka organizacija i grupa u čijim je rukama evropski metal doživeo renesansu
Gotovo je nemoguće poverovati da je tako moćan i uticajan metal sastav potekao iz Francuske, zemlje koja je, uprkos snažnoj tradiciji raznih derivata hardcore struje, doskora uglavnom izvozila polupismene agro-heavy metal produkte.
Pojavom bendova poput Blut Aus Nord, Carnival In Coal ili Deathspell Omega predstava o konzervativnom, često stereotipno komičnom francuskom teškogitarskom zvuku počela je da se menja, što je kulminiralo globalnim priznavanjem Gojire, četvorke iz Bajona koja već 12 godina (ranije pod imenom Godzilla) istražuje udaljene kutke ekstremnih nota.
Braća Duplantier, Christian Andreu i Jean-Michel Labadie breakthrough su doživeli pre tri godine, nakon izlaska njihovog trećeg albuma From Mars To Sirius. Novinari i kolege su ih proglasili za “the next big thing”, a dobili su i priliku da promovišu izdanje na turnejama s današnjim heavy metal zvezdama (Machine Head, Lamb of God, Trivium), gde im, muzički gledano, nije bilo mesto, ali je to ipak rezultiralo zavidnim komercijalnim i finansijskim uspehom.
Način na koji Gojira gradi jedinstvenu atmosferu ne leži svima, jer pretežno spori i masivni rifovi u numeram koje su često duge umeju da se ponavljaju, što nestrpljive slušaoce može da odbije i u isto vreme ih liši vanserijskog ugođaja koji nastaje odličnim osećajem za dinamiku i pronicanjem u dubinu koja se krije iza snažnih distorzija. Da se prepoznaju inteligentni sklopovi i oseti strahovita energija dovoljan je trenutak, ali da se u potpunosti apsorbuju emocije i razume vizija posao je realan koliko i skora izgradnja mosta preko Ade.
Opisati Gojiru kao savršen sklad ritmičke kompleksnosti švedskih tehničara Meshuggah, senzibiliteta Morbid Angela i Deatha (najvećih death metal sastava svih vremena), i rušilačke psihodelije Albinijevih miljenika Neurosis nije pogrešno, ali ni potpuno.
Poznati kao istrajni aktivisti za očuvanje životne sredine, Francuzi ovog puta unose spiritualnu dimenziju, koja se najviše ogleda u fascinaciji frontmena Joea Duplantiera (daleko)istočnim filozofijama, naročito tibetantskim učenjima. Shodno tome, naslovna strana najnovije ploče prikazuje rad čakri u ljudskom telu nakon smrti, dok se Gojira, pored smrti, bavi tumačenjem odnosa duše i tela iz ugla ovih verovanja, ali i radova doktora Dabića.
Razumljivo je da je The Way of All Flesh, koji dolazi kao postotkrovenje, njihovo najopipljivije i najdirektnije izdanje, ali to ne znači da je u bilo kom segmentu inferiornije od ostatka diskografije ili da se promene odražavaju na prepoznatljivi duh. Gojira je kao nikad dosad pokazala da može da bude epski nepredvidljiva (The Art of Dying), opsesivno melodična (Esoteric Surgery) i neuhvatljivo furiozna ako to želi (Yama’s Messengers).
Čak i kad u pesmi A Sight To Behold interpretiraju moderan evropski (kvazi)industrial metal u stilu Norvežana The Kovenant ili Šveđana Deathstars, Francuzi ne zvuče kitnjasto i jeftino, već skroz lucidno. Singl Vacuity (čiji spot, baš kao i za To Sirius s prethodnika, obavezno treba pogledati) omaž je njihovim komšijama Samael, Švajcarcima koji su godine kad je Gojira nastala izdali svoj magnum opus Passage, album koji je zasigurno promenio lice evropskog metala.
Vacuity
Teško je napraviti album koji u 75 minuta uspeva da drži pažnju i tenziju na visokom nivou, i u prvi mah će se verovatno učiniti da je The Way of All Flesh u tom smislu preambiciozan. Međutim, svako naredno preslušavanje će na prvi pogled “lošije” momente činiti zanimljivijim, što je posledica dubine muzičkog izraza kvarteta iz baskijskog dela Francuske.
Otelovljenjem puke sile u najraznovrsnijem ostvarenju u karijeri Gojira je po četvrti put dobacila koliko i koplje raspoloženog Jana Železnog i dokazala da joj u ovom trenutku u ekstremnim vodama retko ko može stati na crtu.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari